Beogradske opštinske novine

Бро ј 14

— 58 —

Год. XVI

кад хоћемо варош да модернизирамо, није довољно донети само закон, јер ту још није рад отпочет. Може се рећи да је рад отпочет унраво од онда, од кад је трошарина заведена, а све оно што је дотде рађено, рађено је у том правцу, да се проучи сама ствар, да се припреми материјад, да се обавештава грађанство и томе подобно. Ви сви, господо, који сте нратшш развој ове ствари, сећате се да је у почетку — у добу, кад је први пут пада реч о тако званом модернизирању Београда —- зашто припада највећа засдуга Мапредној Странци — да је тада било људи, који су биди са свим одлучно противни ма каквој новини, да се уводи у нашу престоницу. јер су то били људи, од са свим старога кова, који су говорили: овако су живели наши стари, па им ништа није шкодидо, и ми ћемо тако живети! Међу тим била је једна мдађа напреднија генерација, која је иокренуда ту мисао, о увоЈђењу ових радова у Београду; али не стоји да је рад почео пре 14= год., већ јебилозамало нама ближе вроме. А кад се узме да је све то нова ствар ; ми онда можемо бити потнуно задовољни са успехом, који је неосноран, а тај је неоспоран, а тај је, да су у почетку ови радови имади начелне противнике, а данас ја чикам да нађете ма и једнога, који ће бити у начелу противан увођељу ових реч>орама. Гоеиодо, то је дакле успех, што је задобивена симнатија цедог нашег грађанства за те послове. Сад бих могло да се говори о томе, што се са тим радовима застало ? Дуго би било, господо, кад бисмо стали да се иитамо и објашњавамо, за што се с тим радовима застало; јер су узроци били врло различни, и кад би се о евему томе разговарали, ми бисмо морали почети још из ранија времена, па опет не биемо разрешили то нитање. С тога ја нећу пи да говорим о томе, али могу да утврдим један ч>акт, а тај је : да грађаиство са нестрнљењем очекује да се ови радови једном отпочну. Има још један Факт, који је допринео да се укорени та мисао о изради тих послова у нашој ирестопици, а то је дугогодишња извеена болест дечја, која је владада овде у Београду, и коју су сви скоро доводили, па и наши листови, у тесну свезу са канализацијом Мени скоро изгледа као да се та бодеет нарочито и истицала, те да би публила бида што расиоложенија према овој понуди за концесију. Ја ћу сада, господо, да пређем на саму ову прелиминарну конвенцију. Ја ћу гледати да у своме говору будем што краћи јер иначе, ако будемо говорили, као што је г. Капетановић, онда нећемо свршити дебату ни за десет дана. ја бих био рад да говорим о самој конвенцији, али сам чисто у некој забуни; изгледа ми као да ово није дефинитивни текст, који је у прелиминарној конвенцији, која се пред одбор износи. Г. Каиетановић нам је рекао, дајег. Мариновићу сметало недовољно располагање српским језиком, а, сам тога, казао је, као да ово неће баш бити Шонеов систем канализације. Шта то значи? Значи да ово још није деФинитивна конвенција, него да би требалоуњој неке измене да се учине, јер свакако је важна ствар, госнодо, да ли ће се за Београд употребити Шонеов систем канализације или комбинован систем, и с тога ми изгледа да ова ствар ]ош није дефинитивна. За тим је друга важна ствар и то, кад сам ја био у комисији, која је проучавада ову понуду, и то у седници, којаје држана у председниковој сали, на којој су били и експорти, али није био г Мариновић, ја еам говорио у главноме начелно о самој ствари, а учинио сам и неке детаљне замерке. Између осталих, ја сам учинио и ту замерку и рекао сам, да се бојим да одређивањс експлоатацијоних трошкова и прихода од такса остану искључиво на расподожењу друштва а то би бидо од врло неповољног и рђавог резултата за нашу Општину. И онда ми је објашњено да је та ствар измењена тако, да Општина има искључиво ираво да она таксира уиотребу свију тих нових установа, т. ј. да она прописује такеу за кеј, канале и водовод. Међу тим, господо, свега тога у овој штампаиој предиминарној конвенцији, коју имамо пред собом, — нема. Међутим сва господа признала су ми, да јето тако једна крупна ствар, да је она од битног значаја за цео овај уговор, и ја не могу да разумем за што је она остала да дође доцније, кад себуде закључивао деФинитиван уговор.

То је, дакле, једна врло важна ствар, која није накнадно ушла у ову конвенцију, а тако исто није јасно и прецизно казано према садашњим наводима г. Капетаиовића, који ће систем канализације да се унотреби. За.тим, госнодо, има још једна ствар, којакодмене правп забуну као и код свакога другога. Кад сам се разговарао са г. Мариновићем, ја сам му онда рекао, да се у многим стварима слажсм иотпуно с њим, ади ми цеда ова ствар није била јасна, док нисам био добио саму понуду. Ја сам замолио г. Мариновића да ми пошље ту његову понуду у целини, да је видим како изгледа, и он је био тако добар те ми је иослао а и сам је прочитао. И ако сам се ја са њим пре тога умногим стварима начелно сложио, ја, кад сам добио понуду и кад сам је проучио, ја сам просто тек тада видео, да је ту много погодаба о којима је говор нарочито био избегаван. Молим вас, господо, овапоиудаје мало чудновато стилизована. Сам наслов гласи: „Пројекат нрелиминалне конвенције за зајам и разне радове Оиштине Београдск-е". Према томе изгледало би, даје друштво већ склопљено, да оно има спреман новац и жели да се упусти у те радове и само тражи да све те радове регулише на овом комбинованом сис тему, који се предлаже, те да би с тим ствар била свршена деФинитивно. Ово је господо, једно врло важно иитање. кад има да се решава овако једно начелно нитање, за то што је оноуевези са ошнтом жељом грађанства, да се што пре дође до тих радова. Ова понуда, господо, у том погдеду не даје наманикакву гарантију. Ја сам имао прилпке још у конФеренцији да иапоменем, да ми не изгледа то иравилно што г. Мариновик, односно ови понуђачи, траже од општине тај терет, да Општина за шест месеци не сме ансолутно ни с ким да нреговара, већ да мора да чека за шест месеци док они дођу са детаљним пројектима и.тд Још је било додано уоном ранијем. егземндару, који је написан а није одштампан, да ако се и не би иосле шест месеци могли сложити, у том случају, ови нонуђачи за награду за свој труд и трошкове, које су поднели, задржавају ирвенствено право за ово грађење при подједнаким условима са каквим другим понуђачем; али ја сада то не видим, и не знам због чега су то избрисали. Ја сам, господо, још одмах у конФеренцији казао, да бих жедео, да су понуђачи ионудили и једну кауцију од барем 100.000 дин. ношто би тек онда ову ствар сматрао, не као једну обичну модбу законцесију, већ као озбиљну. Ја не кажем да би та кауција била за Општину нека накнада, што би она чекала шест месеци за којс би време могла може бити да закључи много повољнији уговор са каквим другим понуђачем; али, госнодо, то би била изванредно велика гараитија за солидност саме ове понуде, то би била гарантија да је то друштво већ склопљено, и само жели да почне радове Ја сам, господо, сада видео да је све избрисано што се односило на накнаду понуђачима, али о кауцији не видим да има ма шта да се помиње. С тога гледишта узев ову ствар: што је крајње време да ове радове Општина Београдска отпочне, износим своје гледиште, да би било потребно у интересу саме сшвари да понуђач да извесну кауцију, те да Општина не буде обвезана да чека њега шест месеци, па ако се понуђач не понуди с неким друштвом које тек мора тражити онда никоме ништа. Јер ја вас питам, господо, шта ће бити у том случају, ако се иосле шест месеци концесионар не јави? Ништа! Општина ће бнти сдободна од своје обавезе према овим понуђачима и мораће гледати шта ће и куда ће. Имамда изнесем још једну ствар о овој нонуди, врло важну с начелне стране; јер нри решавању оваквих ствари човек мора да их са сваке стране цени и разматра. То је, господо, члан 8 ове прелиминарне конвенције. По томе члапу, концесиоиару се већ даје право да може и са овом прелиминарном конвенцијом да одмах пренесе конвенцију на некога трећега. Мећу тим по тој прелиминарној конвенцији, Општини су везане руке, да не сме апсодутно ни с ким другим да нредузима преговоре о ма каквој понуди за ове радове док не добије детаљне пројекте од ових нонуђача. Ако понуђачи, дакле, у року од шест месеци усиеју да образују какво акционарско друштво, онда ће се моћи радови отиочети, али ако не успеју, шта ћемо онда да радимо? И с те стране видите кодико је ова понуда мало озбиљна.

Господо, ја лично могу да кажемда јавеома ценим и велим г. Мариновића; ја сам често врло пријатно проводио време у разговору с њим, нарочито као с човеком, који се за те ствари јако интересује; али, господо, кад сам у Одбору и кад сам нозван својим полОжајем да као ОДборник дам своје мишљење о овој ствари у Одбору, морам да изјавим, да тада лично пријатељство и лиЧни односи престају. Господо, нре него што је почело и да се нреговара са г. Мариновићем и другом, по моме мишљењу, трелало је да се и с њима уради оно исто што се радило и са Вајсом, а то је: требала је наша оиштина да се обрати страним банкама па да се тражи од њих мишљење, реФеренција о овим понуђачима, те да нам оне кажу, колики је њихов а — у Финансијском свету т. з. КгесНШМјЈкеЛ; — са свим је друга ствар, кад једна кућа од светског гласа дође и каже: „Ја хоћу да дам свој новац и да радим с Општином БеоГрадскоМ, за то што знам да сам тамо пласирала новац на сигурном месту"; или када би Народна Банка казала: „Ја ћу да помогнем Општини да дође до новца, те да може да отпочне радове"; али кад дођу два човека и траже извесне концесије под тешким условима, а ови су тешки већ и по томе што би Општина морала шест месеци да чека на ресултат преговора — онда, ја мислим, да ј е сасвим оправдано, да би оиштина требала, пре него што закључи с њима овај уговор, да се распита о предузимачкој вредности њиховој, па тек онда да нређе на само преговарање. Госнодо, ви се сви сећате, и бидовамјепознато, да кад је давата концесија нашем суграђанииу за нодизање ножаревачке жедезиице, да се знало, да је он неће из свога џепа градити, него шта је бидо ? Он је, са том концесијом у руци, ишао и тражио да склопи какво акционарско Друштво и на иослетку га је склонио овде, у земљи, од мањих грађана и он ће сада да почне да ради. Ту се, дакле, код њега није тражио капитал. Такав исти, господо и овде је елучај. Нама је овде преко потребно да знамо: не да ли ови попуђачи лично имају свога капитала, него : да ли га могу у отише и за које време да нађу ? То је потребно с тога што се зна, а ви и сами то знате. ла Општина Беог оад- „ ска, услед разних узрока, не етоји Бог зна ка;;о славно са кредитом. Да се зауставимо на кредиту наше општине. Кад Општина Београдска нема кредита, који би могла одма употребити, онаје, онда, уиућенада иде путем и начипима, који би допринели, да Општина дође до кредита па тако и до новца и до рада. Кредит, господо, долази од латинске речи 0ге<%в>.е у што значи: веровати, овде, разуме се, веровати у способност плаћања. Према томе, да би Општина имала кредит, у првом је реду иотребно да уреди своју администрацију. Мени ^је, господо, врло тешко слушати кад кажу, како наша Оиштина не ваља, и како у Ошнтини не иду послови као што треба да иду и т. д. Али, господо, ми не смемо само викати да не ваља, па на томе да се остане, већ што год не ваља, то треба понравити. Ја, господо, кад сам дошао овде у Одбор, ја сам рекао да треба сви, без разлике иартија, да пригрлимо Онштину, као нашу заједничку мајку, и да је сви заједиички изведемо на пут да би могли доћи до свога кредита, и да га чува и онда, кад нема потребе да се њиме сдужи. Но, господо, и то не стоји баш да наша Општина баш нема кредита. Општина увек може доћи до кредита, само тај кредат може бити скупљи или јевтинији. Она је, разуме се, вољна у интересу свога грађанства доћи до јевтиног кредита. Иа, господо, ако Ошнтина сад не може наћијевтин кредит онда је више него извесно, да ћегапосле шест месеца још теже наћи; ади ако га и нађе, биће нод много горим усдовима, него што су ови, које нам ови нонуђачи пуде. Тада би свак где би кредит тражила казао : „Кад стеви пре шест месеЦи пристали на онакве услове, значи, да под бољим условима нисте очекивали што год добити, с тога вам ни ми не можемо дати ништа ни под онаквим погодбама". То је једна врдо важна ствар, на коју треба обратити особигу пажњу. Сад, господо, има још једна ствар, која захтева да се ова понуда не крха тако лако, преко колена, а то се тиче самога система канализације. Г. Капетановић, у своме говору, бранећи овај Шонеов систем канализације ; позвао се и