Beogradske opštinske novine

Број 2

— 7 —

Год. XVIII

ћивати царинарници ни једног ноћног стражара на ноћну службу при истоваришту робе на савском нристаништу. XXI За остаде предмете стављене на дневни ред за данашљу седницу и то : молба Саве Цветковића за ослобођење туторске дужности; молба ^убреносаца за ослобођење трошарине ; молба грађана палилудског краја за ослобођење трошарине на кола при повраћају са својих имања, која се налазе ван трошаринског реона; решење на који начин да се исплати сума, која пада на општину београдску за подизање зграде за гимназију Његовог Величанства Краља Александра I.; преддог Управе трошаринске за одобрење кредита на награду царинског чиновника, који наплаћуј е општинску трошарину на дрва ; модба Драг. Стојановића, жандарма за награду; извештај одборског повереништва за проучење питања односно наплате кирије од државе за зграду у којој су канцеларије мин. правде; измена варошког реона код болнице за душевне болести; модба Думе Деде за ослобођење водоводне таксе за зграду његову, у којој су ноћни стражари; преддог Управе трошаринске за накнадни кредит буџет. партије на тантијему управнику трошарине и награду царинским чиновницима; предлог ■суда за ослобођење грађана од плаћања трошарине "на прасад, јагњадијарад за божићне празнике, одбор је одлучио, да се одложе за идућу седницу, пошто се по истима као новнм у овој седници не може решавати.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 21. Децембра 1899 год. Председавао председник општине г. Антоније Пантовић; присуствовали чланови суда: г.г. Стеван Пваовић и Коста Самић; од одборника били: г.г. Трајко Стојковић, Марко С. Петронијевић, Ђока Тошић, М.Штрбић,Ђ. Соколовић, А. Н. Крсмановић, Голуб С. Јанић, Н. Спасић, Дамјан Стојковић, М. Ј. Божић, Ј. Алкалај, Васа Николић, Стојан Пајкић, Јанаћ М. Јанковић, Иван Коалић, Мита Петровић, Младен Николић, Д. Тадић, К. П. Михаиловић, Милован Миленковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 16. децембра тек. год. и примљен без измене. II По прочитању акта управе града Београда и њених одељака АБр. 9525, 9558, 9571, 9587. Ушице. (У спом. ОужТице, Оужмц-к, Оужиц(.) У споменицима се Ужице спомиње тек у другој половини XIV. в.; 1 ) и из тог простог спомињања не може се ништа извести о трговинској знаменитости средњевековног Ужица. Зна се да се у њему бавио и његов господар Никола Алтомановић и, вероватно, да су походили и његов трг трговачки каравани. У XVII. в. Ужице је било знатно и напредно место. X. КалФа описује га релативно доста опширно и изгледа дајеХ. КалФа у њему био, јер он бележи за Ужице да наличи на Меку. Још је X. КалФа ово забележио о Ужицу: Ужице има јаку тврђаву, која је после турског освојења стајала пуста 20 год., док је неки паша није поправио. Од тог времена куће се јако намножиле далеко изван града и место се јакоподигло. 2 ) У војничким аустриским летописима из XVIII. в. Ужице се спомиње — као знатно стратегиско место. 3 ) Исто је тако Ужице имало известан значај и за време наше револуције у овом веку. И после 1815. г. у јакој тврђави становаху Турци, који су Ј ) Споменик Ш. с. 139. 2 ) Споменик ХУШ. с. 70—72. 3 ) Чупић. Годишш. к. \ Т Ш. с. 286—289.

9604, 9668, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица и по прочитању акта управе вар. Београда АБр. 9676 којим се тражи уверење само о владању Петра Сте®ановића овд. и жене му Ленке, као и мишљење одбора, може ли се њиховој сведоџби иоклонити поверење, — одбор је изјавио, да су доброг владања а средњег имовног стања: Добросав Атанацковић, продавац ужичких производа, Живко Ивковић дрвар и Иира Тодоровић пескар ; да су доброг владања а сиротног имовног стања: Ђорђе М. Паљић, чинов. општ. трошарине и Данило Ристић, предузимач; да су му непознати Драгутин Ђикић, зидар, Димитрије Ђикић бив. јахач, Јелисије — Алекса — Николић, бив. калФа бакалски и писар адвокатски, Андрија Дрндаревић, бив. калФа трговачки и Илија Јовановић бив. слуга; да су Петар СтеФановић овд. и жена му Ленка доброг владања и да се њиховој сведоџби може поклонити' поверење. III Председник износи одбору на мишљење модбе Живојина Ј. Бабића, коњичког капетана и Добривоја Попадића, свршеног правника, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СтБр. 3419 и 3420, — одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима могу дати тражена уверења о породичном односу. IV По прочитању извештаја економног оделења АБр. 9657 о држаној лицитацији за издавање под закуп општинског плаца код чесме Кнегиње Љубице, — одбор је решио, да се држи друга лицитација за издавање под закуп овог општ. добра. V По прочитању молбе Јанаћа Деличом и осталих ђубреносаца, ГБр. 3031, којом траже, да се осдободе пдаћања општ. трошарине на своја кола, при повратку у варош, придиком изношења ђубрета, — одбор је решио, да се ова молба као неумесна одбаци.

се често свађали и крвили са Србима из предграђа. Због Курлагине буне 1832. г. Кнез Милош Велики пресели Србе у Пожегу а околним селима забрани ићи на ужички трг; али доцније, на молбу и Срба и -Турака, Кнез Милош поврати Србе на огњиште а сељацима допусти ићи напазаруУжицу 1 .) У прво.ј половини овога века Ужице је било доста знатно трговачко место. У једном опису Турске од 1833. г. узима се да је Ужице после Београда највеће место у Србији и да становници, којих је на броју 20.000, воде живу трговину и да су од тога имућни. 2 ) Онда се ужич^о предграђе делило на 4 дела: Старо Ужице, Нова Варош, Теразије и Доња Чаршија. 3 ) Пошега. Пожега је била у римској периоди знаменитом етапом римске трговине и колонизације. Њена је околина пуна римских старина. 4 ) Вероватно даје Пожега

!) Милићевић, Србија с. 611—617; Поменик с. 273—284. '<) С. А. ЛУ1ттег, И"еиез(;е8 6ета1(Је <1. Еигор. Тигкеј и. СгГ1ес11еп)апсГ8. Ш рп 1833. Масћа1; Ве1^га(1 181 ШсћНге сИе ћеуШкеШе 81;ас14 ВегМепз тН е1\уа 20.000 Еит., <Ие 81агкеп Нап(1е1 (хејђеп ишЈ ДаДигсћ ууоПЈаћет! В1п<1. 3 Ст. Милошевић, Штат. Опис. с. 39. 4 ) По иввештају Г. Др. Лапчевића Геогр. Заводу на Вел. Школи. Још барон Хердер указао је на важност Пожеге са рим. старина. Кв18е с. 108. ТЈосћ ћа4 Розсће^а <Јаа Мегкл-игШ^е, <3а88 Шег ује1 Копшсће АНегШитег ап 6га1з8(;етеп тН ЈаасћпГ!; ип(1 ВМууегк §е&т(1еп теегЗеп Види Гласн. К. X. с. 324—326.; к. Хћ ,Н. с. 194—199. Милић, Србија с. 617—618.

VI По прочитању молбе Ристе Тасића и осталих ђубреносаца АБр. 9466, којом траже да им се дозволи, да могу износити ђубреурупе мајдана на западном врачару или дунавског кеја иди у Бару Венецију, — одбор је решио, да члан суда г. Стеван Ивковић са одборницима г.г. Иваном Козлићем и Ђорђем Соколовићем и шеФом општ. грађ. одељења г. Раком Мутавцићем, као одборско повереништво проуче питање о томе: на које би се место имало избацивати ђубре из вароши и нечистоћа из варошких нужника, па по томе поднесу суду извештај са мишљењем, а грађевинско оделење, да састави предрачун шта би општину стало ако би се поднети извештај и мишљење одборског повереништва усвојио, па по свршетку тога, да се то питање стави на дневни ред. VII По прочитању молбе Саве Цветковића, бак. овд. АБр. 9487, — одбор је решио, да се Сава Цветковић, 5ак овд. ослободи дужности тутора цркве Св. Марка, изабрав на његово место за главног тутора цркве Св. Марка Васу Дучића, бакалина. По прочитању молбе Бошка Јовановића таљигаша, Милутина Крављанца, рабаџије и Ристе Кузмановића ђубретара АБр. 9441 којом траже, да се ослободе плаћања општ. трошарине на њихова кола кад у варош на рад улазе, — одбор је решио, да се види постоји ли по томе раније каква одборска одлука, па ако постоји, да се ова молба са истом веже и поново одбору на решење изнесе. IX По прочитању акта управе града Београда АБр. 9333, којом се тражи решење одбора на који начин да испдати општина београдска суму, која пада на њу за подизање зграде гимназије Његовог Величанства Краља Адександра Т, која се има подићи у току наступајуће три године, — одбор је решио, била знаменито трговинско место и у Средњем Веку. Она се налазила на једном важном трговинском путу а у близини великих тргов. друмова: Босанског и Дубровачког. Код Пљеваља из Пожеге излазило се на Дубровачки Друм а путем преко Ужица, Кремана, Шаргана, Мокре Горе, и Добруна на Босански Друм. Тим се путовима у Ср. В-у, а и доцније, све до затвора границе, терала у примореке тргове стока са златиборских пасишта. 1 ) Из Пожеге је ишао један пут у Чачак, средњевековни Градац. 2 ) Из Пожеге је још у римско доба ишао један друм низ Дрину. У оном крају има доста римских старина и остатака калдрме. 3 ) — Пожегу спомиње и X. КалФа као варошицу (Пожегаџш.)*) У турско-аустриској кампањи 1739. г. спомиње се „1а ра1ап^ие ће Воззе^а. 1 ' 5 ) Завладе Карађорђау административној подели Србиј е постојала је „пожешка нахија"; а за прве владе Кнеза Милоша Великог пожешки вашар спадао је у знатније српске вашаре. 6 ) (Наставиће се) 1) Каа к. ХХХУП, с. 15—16.; 23. 2 ) Правац овога пута ваља дефинитивно одредити, ј ер докГ. Ст. Новаковић узима да је ишао преко Јелице, дотле ■(■ М. Плић, који је онај крај достадоЧро иепитивао, узима кроз Овчарско -Кабларску Клисуру. У Отау. к. II. 3 ) НегДег, Ке18е с. 115. 4 ) Споменик ХУШ. 6 ) ГНе Егет. ТћеИпаћте с. 257. ') М. Петровић, Финанеије к. I. с. 357.