Beogradske opštinske novine

Б рој 13

- 102 —

Год. XX

Да се део Студеничке улице који лежи између дома сирохне деае и занатске школе, осветли са две сијалице, од којих једна да буде вечерња а друга цело ноћна. Да општинскн суд урадн даље шта је потребно за извршење овога решења. XII По прочитању акта грађевинског одељења АБр. 1791, којим слроводи суду процену земљишта г. 1Јг. Војислава М. Суботића, мдађег, лекара, које постоји у Таковској улици бр. 19, а које се има експрописати за проширење исте удице; као и по прочитању те процене, — одбор је решио: Усваја се ова нроцена. Да се соп ственику г. Бг. Војн М. Суботићу млађем, лекару, исплати из општинске касе на терет касе регулационог Фонда, кад ова буде у могућности да исплату изврши за осам квадратних метара и четрдесет и два квадратна десиметара земљишта, постојећег у Таковској улици бр. 19, које се има заузети за регулисање исте улице, — по двадесет и пет динара од квадратног метра, свега две стотине десет динара и педесет пара динарских, а пошто се изврше законске Формалности. XIII По прочитању молбе А. Козланског и Д. Козданског, наследника пок. Фрање Козланског АБр. 558, којом моле, да их општина више не спречава у праву својине земљишта, које лежи измсђу њиховог имања и имања Ристе Крстића предузимача из Симине удице и имања Љубице Исаиловић из Скадарске улице, а које мери два квадратна метра и осамнаест квадратних десиметра, које ошптина сматра за својину регулационог Фонда, а они за своје, као и по расмотрењу ранијих акта истог иредмета, — одбор је решио: Да општина остаје и даље при томе да је ово земљиште регулацноног Фонда, а ако молиоци мисле да на исто имају права, онда нека се за доказ истог обрате надлежном суду, јер им општина то право не може признати, пошто је досадањим извиђењем довољно утврђено, да је исто земљиште регулационог Фонда. На случај, да молиоци признаду право својине регулационом Фонду на ово земљиште и изјаве, да су вољни да се са општином, односно регулационим фондом, изравнају за земљиште које им је регулацијом Глумачке улице заузето, овим земљиште, — онда изнети предмет одбору на решење. XIV По прочитању модбе Богосава Поповића, овд. берберина, АБр. 397, којом моли,да му се уступи под закуп извесно општинско земљиште на Дунаву за подизање Фабрике ракетда, нудећи општини за исто земљиште 60 динара годишње на име кирије; извешћа грађевинског одељења по истој АБр. 1704, и осталих акта овога предмета АБр. 1790, — одбор је решио: Да комисија, у коју се одређују кмет г. Коста Арсенијевић, одборници г. г. Ђорђе Соколовић и Мих. Бобић и један општ. инжињер, на лицу места извиде ову ствар и оцене: може ли се молиоцу означено земљиште издати под закуп као и по коју цену годишњекирије, па о томе поднесу извешће са мишљењем, које да се стави на дневни ред.

XV На првдлог општинског суда, — одбор је решио: Да се из општинске касе на терет оиштинске готовине, по добивеним за то надлежним одобрењу г. министра Финансије, исплати масепок. Боже Боди б. директора Смедеревеке кредитне Банке, тридесет и једна хиљада четири стотине и шесет динара и осамдесет и седам пара динарских са 5% (пет од сто) интереса и то: на суму од тридесет и три хиљаде динара од тридесетог Септембра 1898 године па до тридесетога Окгобра 1899 године, а на суму од тридесет и .једну хиљаду четири стотине и шесет динара и осамдесет и седам пара динарских од тридесетог Октобра 1899 године па на даље колико општина београдска дугује истој маси за купљено масино имање звано „Гушина башта." Овим решењемзамењујесерешење општинског одбора од 6 Септембра 1901 године АБр. 5725 донесено по овоме предмету, а које се у прошлој годинн није могло извршити нити се у овој години може извршити пошто су општински рачуни за 1901 годину закључени и кредит за ову исплату затворен. XVI По прочитању молбе Косте Скендеровића, економа АБр. 1541, којом тражи да се изврши даље просецање улице Позоришне, Скадарске и Деспота Ђурђа, и да се у тој цељи изврши процена његовог земљишта, које се за те удице одузима; као и по прочитању извешћа грађе виноког одељења по истом предмету АБр. 1878, — одбор је решио: Да се ходно прописима закона грађевинског за варош Београ" путем процениоца оцени: има ли општина молиоцу да да и колику накнаду за земљиште, које му се има одузети за даље просецање напред означених улица, или молилац има општини и колико да плати пошто је овде случај из члана 31. грађ. зак. за варош Београд. Одлуку процењивачке комисије саопштити молиоцу и одбору. XVII На предлог опшгинског суда, — одбор је решио: Да рејонски пут од Ратарске улице па гробљанским путем до првог прелома остане иете ширине, колика је сада Гробљанска улица у тои делу; а ако надлежна власт то не одобри онда да његова горња страна поред гробља лежећа од Ратарске улице па до првога прелома иде онуда, куда иде сада горња страна гробљанског путапоред гробља лежећа, а да се у том случају његова доња страна спротиву гробља лешећа помакне унутра за онолико за колнко би се горња његова страна поред гробља лежећа имала у том случају спустити до горње стране садашњег гробљанског пута, лежеће до гробља. <9 XVIII По прочитању акта Управе града Београда АБр. 10.533/901 год. који се односи на премештање свињских обора, постојећих на угду Ратарске и Гробљанске удицв, као и извешћа грађевинског одељења по истом предмету АБр. 1879/902 године, — одбор је решио: Да се решавање по овоме предмету одложи док се деФинитивно не реши питање

о ширини и границама рејонског путаод Ратарске улице Гробљанском до првог његовог прелома. XIX За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу седницу и то: одобрење кредита за исплату ванредног осветљења за 1901 годину понуда Радисава Митровића, трговца дрвених' коцака за калдрмисање улица; молба Вује Ранковића, царинског чиновника, због регулације; молба Младена Ђоковића, кочијаша општиншпг, за продужење осуства; молба Панте Грујића, општ. цртача, за осуство; модба Живана Бугарчића, за ослобођење дужности присутника; избор комисаје за проучење регудацаје вароши ради ревизије досадањег регудац. плана; одговор председништва на питање одборника г. Милана 0. Петровића о дневничарима Управе водовода; поновна молба Идије Ђирића, пуковника у пензији, за накнаду у земљишту; одобрење кредита за испдату ресто трошкова око израде пројекга закона за опшгин/ београдску; молба Љубе Дојчиновића, због закупа траве са извесног општ. земљишта; одговор председништва на питање одборника г. Пере П. Ђорђевића: ми сди ди председништво радити шта на подизању споменика пок. Конст. Хранисављевића, добротвора општине београдске; модба Ристе Гроздановића, зидара, због регулације; одобрење, да се ташмајдански песак може продавати и одређење цене истога; преддог суда за одобрење, да се сума у 560 динара, колико је издато привремено на име плате старешинама и контролорима Управе трошаринске у 1900 год. може расходовати, — одбор је решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу. »ААА + Љ + Л ЛАЛ.Љ 4* ААААААЖАЈ НАУЧНО - КШЖЕВНИ ДЕО

0ДГ0В0Р НА ПИТАН.Е КО ОУ ТИ МАКЕДОНСКИ СЛОВЕНИ? (Отворено писмо редакцији „Руско-Славјанскаго Календара" за 1890 год.)

= Ако и упућено својој адреси пре неких дванајест година, ми налазимо да је овој и овакој расправи питања о народносши Македонских Словена и данас време и место у свакоме листу српском. И за то радо, као год и захвално према учевноме писцу, отварамо научно-књижевну рубрику Београдских Опшгинских Новина следећем „ Отвореном Писму редакцији Руско-Славјанског Календара за 1890 годину ," или, боље рећи, указујемо одавно заслужену пажњу једној српско-научарској исправци тадање, из основа погрешне , „етнограФСке" картеРуса Комарова. То „писмо", односно тај драгоцени ирилог и српској науци и српској праведној ствари народној, од речи^ до речи гласи: Госиодине Редакшоре, Добротом једне високе личности у Београду, дошао ми је до руку, и на увиђај, ваш „руско-славјански календар и за 1890 год. По што сам га цедога прегледао и прочитао, пре свега морам признати, да је тај покушај „ Ст-Пешербурскаго Славјанскаво благошворишелнаво обшчесшва " заиста сваке похвале достојав, и врло и практичан и важанпо Словене за „узвават себја самих и друг друга." Ја надазим, да је та књига ; и по распореду своме и