Beogradske opštinske novine

Број 16

— 13Г> —

Год. XX

председника општине од истог дана АВр. 3763 постављен је за практиканта судског одељења г. Душан Живковић, практикант грађевннског одељења са платом од 840 динара.

ПОШУМЉАВАЊЕ ОКОЛИНЕ БЕОГРАДА (СА ХИГИЈКНСКОГ И ЕСТЕТИЧНОГ ГЛЕДИШТА) уу\ , (НАСТАВДК) (2) I.]3начај шумског ваздуха са гледишша здравсшвеног. Добро и благотворно дејство шумског ваздуха, приписивало се за дуго његовом балсаматично-ароматичном мирису, а често и већој количини' кисеоника, а мањој количини угљичне киселине. У опште, владало је мишљење, да се у крунама дрвећа — особито на сунчаним да нима — налази, и кроз њих пролази ваздух са више кисеоника, но на местима где н ема шуме. Чувени светски хнгијеничари препоручивали су, и нрепоручују и данас болесницима, да удишу што више чиетог шумског ваздуха, који је најздравији; јер зелени биљни делићи, на сунчаноме светлу, удншу угљичну киселину,, а издишу кисеоник. У шуми се стварају и разни други процеси, који увелико утичу на састав ваздуха. Познато је, да биљке дишу од њихова постанка до самог угинућа, т.Дј. оне узимају из ваздуха неку масу, како дању^ тако и ноћу; један део произведених угљичних хидрата изгори, а пуштају једнаку количину угљичне киселине, процес, који на састав ваздуха дејствује супротно горњој асимилацији. Према томе, ваздух који се налази у крунама дрвећа, треба да има много мање кисеоника а више угљене киселине, него онај ваздух ван шуме. Онај део шумскаг ваздуха, који се налази између иодножја и круна дрвећа, губи непрестано кисеоник у топлијем добу године, а то с тога, што се влажни земљин покров од лишћа, хумуса, раствара и трули, и на име тога добија једнаку количину угљичне киселине. Тај ваздух, дакле, разликује се од онога, што се налази у крунама дрвећа тиме, што има мању количину кисеоника, а више угљичне киселине. Шумски ваздух много се мења транспирацијом многобројног лишћа, пошто тиме добија велику количину водене паре. Научна испитивања дошла су до. резултата, да буква производи 60 литара воде дневно, и према томе 115. годишња букова шума испари за време своје вегетације 26.000 лигара воде. Кад би се та сва водена пара видела, онда би свака Шума била покривена густим облацима водене паре. Све ове карактеристичне особине шумског ваздуха, дале би се лако доказати механичним опитима, кад би ваздух мирно на једном месту стојао, и кад не би био у вези са оближњом атмоСФером. Али и онда, кад у шуми највећа тишина влада, меша се ваздух услед диФузије и прелази са једног места на друго. Ово дејство диФузије тим је чешће, чим |је већа разлика у температури између шумскога ваздуха и онога ван шуме. Промена и мешање ваздуха постаје врло брзо услед ветрова,|који промахују кроз круне шумског дрвећа, а та промена и мешање ваздуха у толико је већа и лакша штоје шума одраслија и ређа. У густим шумама, и иначе у честарима, меша се шумски ваздух са спољним тако брзо, да и најтачнијим и најпажљивијим анализама није било могуће пронаћи праву разлику између шумског ваздуха и онога у околини шуме. Али и из ове велике Фабрике кисеоника, како би могли да назовемо шуму, не удише човек ни више кисеоника, ни мање угљичне киселине,

но што их удише у пространим нешумовитим пределима. Многи од нас мисли, да се у шуми производе грдне количине кисеоника. Познати стручар Т)г. Ебермајер доказао је, да један хектар средовечне шуме, за време своје вегетације (5 месеци) утроши 6.000 т 3 угљичне киселине из ваздуха, дакле просечно дневно по 40 т 3 , али зато иста шума испари у ваздух исто толику количину кисеоника. Шта је дакле 40 т 3 кисеоника према толикој целокупно ј количини ваздуха у шуми, кад се зна, да н. пр. један хектар 20 метара високе шуме, има већ 200.000 т 3 ваздуха, који се усљед ветрова и диФузије непрестано мења и меша. Један одрасао човек, за годину дана удише толико ваздуха и потроши толико кисеоника, колико га произведе 3 ара велика шума; а једна Фамилија од 4чељади, употребиза дисање, кување, огрев толико кисеоника, колико га произведе 1 ха. шуме у једној години за све време своје вегетације. Не само човек, већ свака птичица у шуми умножава угљичну киселину а умањује кисеоник. Једно стадо од 100 оваца удише много више кисеоника и издише много више угљичне киселине, но што их створи 1 ха. шуме за исто време, Према томе, једно такво стадо поквари више ваздуха, но што га ноправи хектар шуме. На основу наведенога јасно се види : да ни мањи комплекси шумски и засађена места, нити баште и воћњаци у великим и насељеним варошима, имају утицаја на хемично побољшавање ваздуха, али напротив, те баште и воћњаци доприносе врло много здравственом побољшању самог земљишта. За шо је врло иогрешно мигиљење, да шумски ваздух има иовољно дејсшво на здравље човечје својом великом количчном кисеоника. То здравствено дејство састојисе у сасвим другим карактерним особинама. Као што се ваздух на језерима и на пространим ненасељеним планинама одликује својом чистоћом, тако се исто одликује и шумски ваздух. Он нема штетних испарења, каквих има у градовима, у Фабрикама, на местима где труле животињскеизмегине, на нечистим земљиштима ит.д. Шумски ваздух нема дима, чађи, сумпорне киселине, прашине и осталог смрада, као што то имају у изобиљу вароши које куже хиљадудимњака, буњишта, и др. нечистих и поганих места, каквима изобилују нарочито оне вароши, које немају ни најпримитивније канализације. Шумски ваздух нема нимало оне нееносне прашине, коју смо осуђени да удишемо свакодневно, ми становници великих градова, и на тај начин нарушавамо с воје здравље. Да не помињемо овде и нову моду прављења београдске калдрме, и засипање исте земљом и песком, неприметно поливање, прашњавих улица и т. д. што све чини, да се ми Ђеограђачи давимо у гусшим обллцима ирашине и сишног песка чим најмањи вешриК цуне. У многима већим градовима европским испитиван ј е ваздухутоме погледу, па је нађено, да т. пр. у сред Париза, који је, (узгред будиречено) мало уређенији и чистији од нашег Београда, има у једном кубном метру ваздуха просечно. 3.910 бактерија, а ваздух у парку „Моп^оига" којилежи недалеко од Париза има само 455 батерија у 1 т 3 ваздуха, онда је насигурно шум- ски ваздух још чисшији, у њему /?е се наЛи много мгње бакшерија, но у ма комв иарку великоградском. Здравственост дакле, ваздуха, воде, земље и т. д. мери се по количини бактерија, па онда по врсти бактерија. Није само од пресудног значаја количина но и врста бактерија, односно њихова штетност. За здравље човеково штетан

је само онај ваздух, вода итд. у којима има извесна количина патогених бактерија, поред нешкодљивих и паразитичних. Здравствена важност шумског ваздуха не састоји се само у његовој чистоћи, него се та важност оснива и на засебним климатским односима. Множина дрвећа, са густо склопљеним крунама, зауставља директне сунчане зраке и покрива земљу, док у исто време лишће дрвећа упија велики део добијене топлоте за асимилацију и транспирацију. Према томе, шума нас чува дању од сунчане жеге, и одржава и ваздух и шумско земљиште и у сред лета хладне и свеже. Ноћу је у шуми топлије, но ван шуме. Ноћу се не губи толика количина топлоте испаривањем у крунама дрвећа, због чега се не могу много да разхладе ни ваздух ни шумско земљиште. Са овом непобитном истином стоји у тесној вези и та важна околност у здравственим погледу тј. даје у шумском вазуху лети дању много мање промена у температури, и даје ваздух због мале температуре релативно влажнији, него ваздух у нај ближој близини ван шуме. ТТТто су топлији дани и године, и што је шума гушћа, или другим речима, што је јачи склоп у шуми, то се ова климатска особина шумског ваздуха показује у све то већој мери. Тако су н. пр. проређене борове шуме у равницама топлије и сувље, но густе влажне и хладне магловите смрчеве шуме високих нланинских предела. Са здравственог гледишта, врло је важна и та околност, да ваздух који се налази поврх круна дрвећа и на окрајцима шума, има више озона, него 'усред шуме, где један део озона упије земљин покров, који је постао од трулих билинских остатака. Озон, као саставни део ваздуха има велику санитарну важност, и, ма да тај састојак ваздуха не стоји у никаквој вези са епидемијом, ипакје ван сваке сумње, да, много доприноси чишћењу ваздуха, пошто је у стању, да, својом јако оксидирајућом особином, учини и онеспособи смрдљиве и донекле штетне гасове, који постају трулењем животињским и распадањем билинскихматерија у сумпорастим водама. С тога веће количине озона и налазимо на местима, која се одликују чистим ваздухом, као: у близини шума, у нланинама, над морем и на морским обалама, на језерима, у близини водовода и т. д. Озона нема, или га има врло мало, у нечистом ваздуху великих градова, у загушљивом и поквареном ваздуху у затвореним просторима — собама, у близини ђубрета, у нужницима, у густој магли, где се озон утроши оксидацијом органеких материја. Влажни југозападни и западни ветрови, који к нама долазе преко мора, доносе нам велике количине озона, док напротив, суви пољски ветрови и нрашина умањују његову множину. (Паставиће се) V Т V" Т V '■■■<»» ■» 'V Ч - •*- А А ^ А ^ - м ж А А НШНО-КМЖЕВНИ ДЕО

0ДГ0Б0Р НА ПИТАБЕ К0 СУ ТИ МАКЕД0НСКИ СЛ0ВЕНИ? (Отворено писмо редакцији „Руско-Славјанскаго Кадендара" за 1890 год.) 7 ~~ О) (Наетавак) III Да се навратимо сад мадко, и часком, у исшочну половину нашега подуострва. Овамо су дошлн Словени преко доњега Дунава, поглавито из Дакије, дакле они Словени