Beogradske opštinske novine

Б РОЈ 3

— 19 —

Год. XXI

IV. На.мешгаај, канцелариск ј . и кућевне иотребе. 190. На канцеларијске потребе и остало за све школе и шволски одбор две хиљаде пет стотина динара. 191. На ствари за наставу које св троше у школи пет стогина динара. 192. На ствари за одржање чистоће хиљаду пет стотина динара. 193. На школски намештај за нова одељења као и за замену старог неупотребљивог намештаја новим шест хиљада динара. 194. Намештај и друго за грађанску школу шест стотина динара. 195. Штампање објава и позивница сто динара. V. Псслуги : 196. На подвоз за вршење школског надзора три стотине шесет динара. 197. На плату послужитељима осамнаест хиљада динара. XIII Прочитана је позиција пројекта расхода буџета суда београдске ошптине за 1903 годину која гласи: „VI. Огрев: 198 на огрев шкода 15000 динара". Одборник г. Тома Цинцар-Јалжовић надази да би се могло код ове позиције доћи до уштеде, ако би се испитало тачно, кодико је за које одељење потребно према прописаној топдоти за шкоде дрва за огрев дотичног докада за годину дана, па од уштеде, која се постигне дати 50"/о дотичном Фамулузу. Сем тога мање би се дрва трошило кад би се употребљивала извесна количива сирових дрва. Одборник г. Јован Смедеревац надази, да би се маље трошидо на огрев шкода и уопште општ. зграда, кад би се дрва набављала с Бролећа. Одборник г. Јован Макеимовип изјављује, да се оно што би хтео одборник г. Циицар-Јанковић, не може постићи давањем процента од уштеда Фумулузима, јер је конструкција и расонако како је могло бити и противнога. Природна је ствар да ће Буркард од два разна мишљења о српскоме краљу пристати уз оно које краља обележава као бесправнога краља и отимача. Рђаво мишљење о краљу Милутину у приморју могло је постати нарочито онда кад је он отпустио Јелисавету и кад се оженио Бугарком. То и лакоћа његова с погледом на женидбе, могло је учинити слепога (о Душану, сину Стевана Дечанскога, о коме пре овога причао), знаће ва поувдано, да и ако је мањи телом и млађи веком, ипак надвишује своје старе отровом злоће доиста нечувсне и дрскошћу воље, јер он ухвати, осуди, бади у тамницу, и више него сурово преда смрти свога властитога ода, који је, као што је речено, незаконито рођено копиле, зао од рођења, тиран сурови, убица свога сина и брата (Буркард вели да је Стеван удавио свога сина Дупшцу вато што је овај „чуо да је по бистрини својој он опазио да му је отац прогледао, јер се Стеван „поплашио да се тим путем пе би тајна како год проказала и прочула", „Годишњица, XIV—1894 стр. 25), и био би оцеубица, да је до њега стојало. Ето видите, мој господару, (говори Францускомс краљу Филипу VI), како вам описујем цара Грчке и краља Расије, горе поменуте, заједно с кућом њиховом, такве каки су познати свему Истоку и каке сам их, у већини случајева, ја сам собом познао. Нека се сад по томе ваша мудра обазривост промисли, па нека процени да ли се икако сме ослонити на таке људе у ономе што би обећали, што би се заклели, и што би јемчили; они су племе покварено и зло, лоза до зла Вога непоштена. Они Бога зло осећају; цркву никако не слушају; убијају своје пријатеље и родитеље; не штеде ни рођене деце своје, него их убијају; они упропашћују и кваре своје властито племе. То су они који су својим рођацима туђини, својим пријатељима непријатељи, својим непријатељима дворбеници; непоуздани за оне који их љубе, издајници за оне који их помажу, гониоци својим поданицима, отмичари спрам туђих права, а сурове убице своје властеле." „Годишњица" књ. XIV (1894) стр. 25—26.

поред школских зграда које се дрвима греју за то неподесна. По саслушању тога, и по прочитању остадих тачака по особ, — одбор јерешио: Да се у буџет суда београдске општине за 1903 годину ставе и ови издаци: VI. Огрев: 198. На огрев школа петнаест хиљада динара. 199. На 2 ложача две хиљаде дин, 200. На одржање централног грејања пет стотина динара. .201. На чишћење димњака сто дин. VII Ђлагодејање: 202. На помоћ Фондовима за одевање ђака две хиљаде динара. XIV Продужен је претрес у војединостима пројекта расхода буџета суда београдске општине за 1903 годину и прочитана нозиција која гласи: „На две награде учитељима-цама за распр аву о васпитању 200 динара." Одборник г. Јован МаксимовиЛ изјављује, да је овај издатак непотребан, јер учитељп-це за штампање својих радова имају свој лист. Ако се овај издатак буде уносио у општ. буџет њиме ће се само помагати поквареност и убијати морал код учитеља-љица јер ће се ова награда издавати као до сада. Њу ће добијати који има пријатеља. Писац ће се договорити с надзорником шкода, који рад прегледа и поделити награду. С тога преддаже да се у општ. буџет за 1903 годину не уноси издатак на ове награде. Одборник г. Уроги ЈЗрагојевиЛ не надази да стоји оно што иредговорник тврди. Предлаже да се овај издатак стави у буџет за 1903 годипу ако ни због чега другог оно бар ради угледа. Оцборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ изјављује да усваја овај пре хлог одборника г. Максимовића, ако со са оввм наградама поступа онако како одборник г. Максимовић тврди. ј да се појави мишљење особито у католика како краљ Милутин, сем Јелисавете, није имао законитих жена и да се према томе — а пошто Јелисавета није родила ниједно мушко дете — сматра да сва друга Милутинова деца нису законита. 1 Није нимало чудно ако је и Миха Мадије (свакоЈако после 1320 године) под утицајима оваког, без сваке сумње — изврнутог, мишљења написао поменуту своју белешку 0 Стевану Дечанскоме. 2 Ако се дода и то да ниједан од ова три извора није писао о Стеваиу раније од 40 година после његова рођења, онда је из свега овога јасно да су извори који тврде да је Стеван Дечански незаконита рода исто тако непоуздани као што су наши нејасни, па — шта више — могло 1 Могло је бити да се у католичком свету, и поред онога што је изнесено као доказ да Јелисавета није Милутину законита жена, сматрало да она јесте у законитом браку са краљем, и да се тим мишљењем Милутин хтео послужити кад ,је хтео своју кћер Царицу — коју му је Јелисавета родила — дати ва жену Карлу, сину Карла де Валоа. Гласник XX Ш (1870) стр. 322. 2 Забелешке Миха Мадија нису ништа друго него бележени гласови који су са разних страна стизали у Приморје. То је у осталом врло депо Рачки запазио, кад каже: „Кас1а Шат 1т4опји МШа МасИја спи пн ае, <1а 1тат ргес! ос1та р1зса, кој је и зуоји аротешси ћПјегЈо гашт1ј1уе ро пје;*оуи »и(1и виугетепе 2ј»ос1е, 1е ирјаггао §]ааоуе 1 У1С8<;1 иргауо опако, како ти Дорјгаћи (1о инји. Оп је 1е гџо&е, §1а80Уе 1 ујеаИ роШеИо и пеке &1ауе, а 8(;аУ10 1т је па1р1ве Еако гекау ћотћазИспе, којј и сКаоси росШиЗјији тпо§о уеса оееМуаија, пе§о Н 1Н ро ваЗггаји §1ауа у1а81т ћШ." Каск1, Осјепа 1х\'ога. „Кпргеушк" књ. I (1864) стр. 546.

По саслушању тога, — одбор је решио: Да се усвоји овај предлог одборника г. Максимовића и да се у буџет суда београдске општине за 1903 годину не ставља никакав издатак на награде учитељнмацама за расправу о васпитању. XV Продужен је претресу појединостима пројекта расхода буџета суда београдске општине за 1903 годину и по прочитању сваке тачке по особ, — одбор јерешио: Да се у буџег суда београдске општине за 1903 годину сгаво и ови издаци: 203. Помоћ трпезама опшгинских забавишта и склоништа народних школа осам хиљада динара. 204. Помоћ ђачким и учитељским екскурзијама две хиљаде динара. XVI Одборник г. Јован МаксимовиЛ изјављује, да се из школског буџета плаћају два школска декара. Међу тим учитељи ретко виђају тв »екаре по шкодама. Потребно је, да се над врше*вм службе од школских декара води какав надзор. Згодно би бидо, да у тој цељи они добијају потврду од уиравитеља школа о томе кад су коју школу обилазили, а да им се стави у дужност да бар једном унедељи дана обиђу сваку школу. Одборник г. Јован Смедерев %ц захваљује предговорнику на овоме саонштешу. Тражи да се за вршење службе од стране шкодских декара проиише правидник којим би се предвидело како имају да врше шкодски декари своју дужност и контродисање истих у вршењу сдужбе. Одборник г Тома Цинцар-Јанковић тражи такође да се школским декарима пронише иравилник за вршење дужности и да им се пдата не издаје док се ие коистатује јесу ли се за дотични месец придржавали истих правидника у вршењу дужности. Преддаже, да се број шклоских лекара повећа, ако два лекара не могу због броја школа дужност како треба отправљати. би се рећи да говоре о овој ствари сасвим наопако. И тако наведени догађаји из живота Стевана Дечанскога остају као необориви докази да Стеван Дечански није незаконит син краља Милутина, и да је, према томе сасвим ногрешно мишљење и савременика и неких доцнијих историка, који тврде да је Стеван Дечански противправни наследник краља Милутина; напротив, он је био законити наследник, ако је та његова законитост зависила само од законитости његова рођења. 5. 0 Стеванову детињству, као и о детињству свију осталих Немањића, не зна се много појединости. Не зна се где се родио и где је живео док није постављен за управника у Зети. Н>егова личност у толико је позната уколико је у свези са догађајима у Србији, и у колико је позната природа тих догађаја према подацима који данас могу за то послужити. Један га његов биограФ (у родосдову) први пут помиње као таоца у татарскога хана Ногаја, а тада је Стевану било око седамнаест година; а други (Цамблак) почиње причање о његову животу моментом када Симонида наговара Милутина да га ослепи, дакле кад је Стевану било око тридесет и осам година. (Наставиће се)