Beogradske opštinske novine

Број 28.

- 6 -

Голиан XXII.

године бити можда издатака који се на њој морају учинити, а међу тим, имају да се испдате још издаци учињени за прославу стогодишњице устанка и крунисање Њ. В. Краља у суми до 10.120 дин. то моли одбор да за исплату овога одреди накнадни кредит. По саслушању тога, — а после потребиог обавешгавања, — одбор је решио: Одобрава се општинском суду да можс у овој години на терет општ. готовине а по добивеном аа то надлежном одобрењу утрошиги за прославу стогодишњице устанка поред суме буџетом за ову годину одобрене још и суму у 10.120 дин. XIV. Заступник председника извештава одбор да је буџегом за ову годину за уређење Калемегдана и пошумљавање иредвиђеаа сума од 20.000 дин. Међу тим на радове око уређења доњег Калемегдана утрошено је до сада24399'28 дин., према чему недостаје кредита за 4399'28 дин. КакО је рачун са предузимачем за овај посао окончан, то да би му се посао могао исплатити, моли одбор, да одобри накнадни кредит у суми 4.399 - 28 дин. Одборник г. Тома Цинцар-Јанковић налази, да би требало претходио грађевинско оделење да ноднесе детаљан извештај колико је издато на откопавање и насипање доњег Калемегдана, па ио том да се донесе одлука о овом накнадном кредиту. Заступник председника моли одбор, да одобри овај кредит, да би се могао исилатити посао нредузимачу, а одбор ако жели да се увери који су све радови науређењу д. Калемегдана извршени и на који налин може решити да се предмет упути одборској секцији за грађевинско оделење, да то извиди и ноднесе одбору извештај. По саслушању овога и по прочитању реферата грађевинског оделења АБр. 5963., — одбор је решио : Одобрава се општинском суду да може у овој години на терет овогодишњег вишка трошаринских прихода по добивеном за то надлежном одобрењу утрошити за уређење и иошумљавање Калемегдана поред суме буџетом : <а ову годину одобрење још и суму од 4399-28 дин. По том да се овај предмет упути одборској секцији за грађевинско оделење да извиди какви су све радови извршени на уре!)ењу доњег Калемегдана и на који начин па о томе поднесе одбору детаљан извештај. XV. По ирочитању извешгаја одборских делегата за иснитивање трамвајске пруге Душанова Тркалиште трансформисане са коњске на електричну вучу ОТБр. 406., о извршеном прегледу ове нруге, одбор је носле потребног обавештавања решио: Да се све примедбе које су одборски делегати ставили на ову пругу доставе безименом друштву трамваји града Београда, као примедбе општине на ову пругу и да се друштво позове, да одмах иоступи но истима и по извршењу тога извести суд, да би делегати могли констатовати је ли др^штво по примедбама поступило и о томе поднети одбору извештај ради доношења решења о томе да ли да се ова пруга прими или не. XVI. Одборник г. Милан Марковић наводи, да је безимено друштво трамваји града Београда

поводом обустављања саобраћаја нругама Славија Калемегдан и Душанова—Тркалиште упутило уредништвима појединих пресгоничких листова неки циркулар, у коме иресгавља, да је за обуставл.ање овога саобраћаја кривица једино до опнггине, а да је друштво потпуно невино а не износи прави узрок због кога је одбор решио да се обустави саобраћај. Наводи да је имао нрилике да се увери, да многи грађани нису обавештени о побудама које су руководиле одбор да обустави саобраћај- Тражи да општ. суд згодним начином обавести грађанство о овоме. Одборник г. д-р Едуард Михел вели да је одбор тако и био решио на његов предлог, и да је то требало до сада већ учиниги. Заступник нредседника објашњава да је општ. суд снремио један циркулар за уреднипттва овд. лисгова као исправку на тврђења друштва да до њега нема никакве кривпце што је саобраћај на овим двема трамвајским пругама обустављен.Моли одборда саелуша тај циркулар, Пошто је прочитаа овај циркулар и после потребног обавештења, —- одбор је решио : Да се ради тачног обавештења грађанства но нредмету обустављања саобраћаја на трамвајској прузи Олавија Калемегдан разашље свима уредништвима прочитани циркулар с молбом да га у евојим листовима оштампају, што ако ова не учине да се грађанство обавести о наведеном штампаним плакатима. XVII. По прочитању акга Безименог друшгатва трамваји града Београда ОТВр. 366., који се односи на подизање нове трамвајеке пруге Теразије—Сава, одбор је после потребног обавештења решио: Да одборници г. г. Никола Стаменковић, Јован Станковић и Велислав Вуловић про.уче овај предмет о подизању нове трамвајске пруге Теразије—Сава и по извршењу тога поднесу- одбору извештај са својим мишљењем по овоме иредмету. XVIII. По нрочитању понуде Т>уре Тодоровића АБр. 9224 и Васе Бељановића АБр. 10236. за откуп ђубрета и з оншт. штала, — одбор је решио: Да се за продају овога шталског ђубрета распише лицитација. XIX. Прочитан јс извештај одборске комисије АБр. 10065. за откуп имања Београдске Задруге због регулације постигнутом о сиоразуму о откупу истог имања са управом _задруге. Застуиник председника извештава одбор, да је одборник г. Милан Лазаревић известио нредседништво нисмом да не може доћи у ову одборску седницу па је молио, да се саопшти одбору његово мигаљење о овој експропријацији, да треба водити рачуна о ранијем решењу одбора којим је експроприсако имање Вује Ранковића које је задруга кунила као и о томе, да општина нема потребе да ову експропријацију одмах извргни, јер је саобраћај потпуно омогућен просецањем „Параносова, Хана". Одборник г. Раденко Драговић вели, да општина треба да изађе на сусрет онима који хоће да подижу грађевине и украшавају вараш, а не да их у томе спречава. И кад задруга хоће да на овом свом имању подиже велику зграду и да за то уложи огромни капитал онда општина не треба да се устеже, да изврши регулацију и тиме да је омега у по-

слу. Нарочито треба имати у виду да је сав ски крај у томе погледу веома напуштен ма Да ]е тамо веома жив саобраћај. Одборник г. Антоније Јовановић слаже се са одборником г. Раденком Драговићем. Одборник г. Д-р Марко ЈГеко налази да треба прво у начелу решити, како ће се у оишге поступати у оваквим случајевима. Да лп оншгина у таквом случају треба да плати и земљиште и зграде, које се регулацијом секу а на том се земљишту налазе или само земљиште. Даље вели, да треба водити рачуна и о томе, да има врло много таквих случајева у Београду иб нда онако како се реши за Веох р. Задругу мора се исто тако решавати и у евима сличним случајевима. 0 тога је мишљења, да треба нлагити п одузето земљиште и регулацијом иорушене зграде али само онда, кад је неодлошно потребно да се регулација изврши, иначе пак кад сопственик сам жели и у стању је да зида онда треба плаТити само одузето зомљиште и т ° тек онда, кад општина има зато новаца. Одборник г. Тома Цинцар-Јанковић вели, да је наномена одборника г. Д-р Лека врло важна, јер оиштина не може према једном да постуна друкчије и према другом друкчије, без обзира да ли ко хоће да подиже малу или велику грађевину. Нема ништа противу тога да се ова експронријација изврши, ако одбор само хоће да усвоји тај нрпнцин, да не буде носле као са оним сопствеником у Н>егушевој улици. Одборник г. Велислав Вуловић наводи као члан комисије која је извршила ироцену овога имања, да је комисија консгатовала да је регулација Травничке улице негачно изведена и да би се регулација исте могла изменити, у коме би се случају имало задрузи мање експроприсати. С тога мисли да би требало усвојити ову нроцену,ашто сеове измене тиче, да се нредмет упути комисији за ревизију регулац. плана. Даље наводи, да се овакав поступак не може у начелу усвојити већ само изузетно за Београдску Задругу, с обзиром на то што она на овом месту мисли да подигне здраду н може се решити, да јој се не иснлати све донде, док не ночне да зида нову зграду. Одборник г. Марко Трифковић потпуно се слаже са мишљењем одборника г. Велислава Вуловића и вели да одбор може са свим да усвоји ову процену, а пгго се тиче измене регулације предмет треба упутити комисији за ревизију регулац. плана, па ако она нађе да треба регулацију изменити, у толико ће се мање платиги задрузи. Треба имати у виду и то, да се овим иде на улепгаавање савскога краја за који до сада није готово нигата уређено, а који Је међу тим центар трговине. Одборник г. Давид Симић наводи, да би нримедба одборника г. Лека била умесна, кад не би имало потребе да се ова регулација Травничке и Херцеговачке улице изврши, али греба имати на уму да је неоиходна потреба да се веже савско пристаниште са железничком станицом, и тако сама природа ствари изискује да општина поднесе ову жртву. Одборник г. Тодор Ђурић наводи, да је напомена одборника г. Лека умесна, али изузетно у овој ствари треба изаћи на сусрег Београдској Задрузи. По еаслушању тога, — одбор је решио: Да се овај постигнути споразум измећу комисије, и заступника Беох^радске Задруге о откупу имања задругиног због регулације усвоји с тим, да се задрузи не исплаћује куповна цена св е