Beogradske opštinske novine

ОПН'™' !ске Нојзине

Стр. 33

њег0 в животописац, учени калуђер, КонстантИН зваин Ф-илософ. Он је био секретар деспотове дворске кагацеларије, а доциије је живео и радио у манастиру Ресави, (Манасији), задужбини деспота Стевана. Деспот Стеван је и сам био веома •образогаан чо-век, прибирао је и помагао учене људе да раде на шшжевности. Средиште књижеинога рада био је - тада поменути манасгир Манасија (близу града Ћуприје). Ту је деопот Стеван често водио научне разговоре са калађерима, јединим ученим људима онога доба. Поменути Коистантин Философ, говорећи у животопису Стеванову о његовом раду V држзви, помиње и рад њего1В на уређењу и унапређењу Београда: „Псишто је Београд учинио својом престоиицом, вели Константин Философ, овај благочестиви (деспот Стеван) се ни мало није одмарао но је неуморно' р>адио на уређењу града, .који бејаше један од неликих, старих, градова, на крааном месту, да му се ретко може наћи равна у васељени. Град захвата пространи обим. Има пристаниште са лађама, као са крилима, ооремљеним на ц.арски начин. Има бедеме са свакојаким утврђењима. У гред се врши довоз свакојаке хране са разних страна. Нигде сличнога 0'В01ме граду не нађосмо у мислим.а ниет V погледу такна склоништа нити доласка (помоћи водом и са суха, да и када би па много десетина хиљада непријатеља ошсело, могла би му доћи помоћ. У својим унутрашњим заклонима могао је се апремити неоиажен .о.д непријатеља и да наједном изађе у борбу. Ја, ево, питам, нека каже ко, где им,а такав ■град? И деопот то увидевши и раемотривши, с.а журбом заврши уређење града како је желео. И ко би мог.ао довољно писањем исказати какви бејаху положаји и лепоте, и доброте, за житеље овога града. Деапот је подигао много бедема (зидова) у граду, да би обезбедио људе који оу унутра живели. А и иаван бедема подизао је високе грађевине да су од њих „оенке падале на пределе". И двор:3ве и палате је снабдео кулама, кубетима и разним украсима. И ако ове куле и кубета имађаху бољи изглед од царских палата, (писац вели) деспот Стеван се, по скромности ошјој, није тиме хвалисао. Упоређујућн рад вавилонског цар,а Навукодоносора, на уређењу града Вавилона, писац вели, да би и деапот Стеван могао да каже, као што је и поменути цар рекао, „зар не саздах ја све ово крапком десницом и мо"'ћном мишицом?" Деспот Стеван је око града, споља, по^ дигао изврсне опкопе иза дво-јних зидоеа. За '"им, упоређујући Београд са градом Је.русалимом (Сионом) наводи, да оба ова града имају .горњи и доњи град, један изнад другога, јер у васељени не видосма ништа слично Јерусалиму као овај град, нити !и;стину гов °Ри> ако ко друкчије говори, само што се

место горе Јелеонске овде, покрај Београда, пружа рајска река Дунав. У доњем граду јс овака сличност са местом под Сионом, где је живописни гроб Христов. Трећи део града је, где је пристаниште царским лађама, који такође има мноштво утврђења. Четврти део града чини кула налик на двор цара Давида и ровом и зградом и -положајем. Кад се ов-ај део. града прође, улази се у пети део града, где еу сва царска скровишта. Овоме делу на истоку је шести део града — стуб, кула, која се, као неко изврсно чудо, види из свих даљних крајева, утврђвна на зидовима. На западу од овога је седми део о другим царским узвишеним домом. 0'вуда је овај благочестиви пролазио, кад-год је тајно хтео до'ћи к лађама. А горњи град има велика четврта врата: на истоку, .на западу, на северу и, југу а пета воде у унутрашњи град. На истоку и југу су велика врата, са великим стубовима, и моотовима покретним на веригама (ланцима); на западу су мала врата такође с покретним мостом и тако исто и на северу; ова последња уводе у доњи град ка рекама Сави и Дунаву. Пета врата која воде кули, у унутрашњи град, имају преко рова мост такође на ланцима. Град је имао доста лак приступ само с југа а са иетока, запада и севера био је утврђен врло јако рекама Савом и Дунавом. Ван града, са истока, била је велика црква (црква митронолија) у крају где, силазећи као у кедорски поток (у Јерусалиму) наличи на Гетсиманију, — држи се да је била негде у дунавском крају. Ова је црква посвећена пречистој Владичици — Богородици. У т.ој цркви је било „опште жиће", заједни:чки живот калуђера, а вероеатно, школа за калуђере. Око цркве је било скавојаких садова различног дрвећа, дворови и обитељи. Цркву је деспот Стеван обдарио многим селима рад« њеног издржавања. У њој је б,И'0 и двор митрополита београдског а егзарха сиих орпских .земаља и приморја: Константин Философ вели, да је ова црква била најбогатија од осталих у данима овога благочестивога деспота (Стевана. Деапот је саградио из основа цркву у 1Периволици (Палилула, Булбулдере?), опет ван града, и посв-етио је празнику „Три Јерарха", ради оахране архијереја. Деспот је сазидао склониште за болне и изнемогле, домаће људе и странце, где их храњаше и даваше им одмора. У овоме склоништу је подигао и цркву на врло слаткој води и посвети је чудотворцу Св. Николи. И у овом склоништу је подигао. садове овакојаког воћа. Н>ему је такође даровао се-