Beogradske opštinske novine

Стр. 36

Општинске Новине

извесне шовластице (право држања ланађу.ра, наплаћивања трошариее и т. д.) и једну више или мање проширену аутоиомију ма бази еснафског удруживања (цехови, 0 Шеп). Територија ван града потпадала је под феудног гошодара и њени становиици били су без икаквих политичких права. Разумљиво је онда да су ти грађани (пургери, буржује) тешком муком примали и индивадуално досељавања страних лица у град, а ни. помисли није могло бити о томе да се дозволи једно колективно примање читавих насеља ваи уже градске тариторије. Грађани су били суревњиви на своје повластице; њих .су мстли уживати само они и нико други. Отуда су настала читава „предграђа" у непосредној близини великих градова, насељена сирстињом и аргатницима који су радили за град и жи-вели од његове милости. Демократске идеје XIX века и !начело једнакосли јсвих поданика исте државе (на које је нроширен оншти назив грађана, јер су само грађаии раније уживали извесна права (саовим оу избрисали и уништили ту демаркациону линију између становника града и ста1новника осталих насеља. Требало је онда отићи корак даље, па ту линију избрисати између града као таквог и околних на-сеља. То све није ишло без борби и спора; ковзерватизам .и традиције су уч-иниле да цео један век после француске револуциЈје, која је највише допринела правном изједначењу и нивелисању држављана исте државне заједмице, наступи и могућиост да градови као насељена места не буду више иокључиви и суревњиви .заточници својих териториалних граница, да градови према осталим насељеним местима постану оно што су ранији „грађаии" постали нрема дојучерашњим неграђанима. Вероватно да моменат за тај правни процес не би у Бвропи још наступио да није наступио један фактични процес који га је условио и предодредио. Сталним саобраћајним везама-и изграђивањем градске околине у форми самих градова (што је раније такође била искључива привилегија градова) стварно се већ давно, у свим местима, изгубила она природна и видљива граница између града као утврђене и озидане територије и околних насеља. Нигде се већ није знало где престаје ранији град, а где настаје неко ново „ванградско" насеље. Што је још важније, сами станоеници уже градске територије, грађани по

превасходству, најимућнији и најугледнији, настањивали су се често далеко ван уже градске територије, у пределима вила на околним брдима и пољанама. Њихов домицил је, према томе, био в-ан града. У исто време |Сирот-И!ња и'з околине ове више је на1стањивала запуштене и старе градске куће. Нестало је дакле, и територијалне и перооналне, једно мешањс града и предграђа; границе и у једном и другом погледу ишчезле су биле саовим. Ништа онда природније него их и правно избрисати. Код нас, међутим, у Србији, никад .н(ије било тако видљивих разликовања градова у ужем смислу речи и становника околних насеља. Код нас је још мање могло бити сметње да се пристули процесу припајања граду околних територија. У Америци, где нема озиданих градова и градаке традиције, дефинишу град као селО' које се обимом и отановниШтвом знатно повећало (Др. Хомер Линпрен, Амерички систем организације градова и вароши у опште, „Савремона општина" 1927). Код нас би се могло слично тврдити. Истина је да су скоро све наше вароши старијег датума, да потичу још из турског и претуроког времена. Али су се данашње вароши ра.зв|ише скоро потпуно независно од ранијих градова, само у њиховој непосредној близини. Одржавање турских гарнизона у српским градовима све до почетка друте половине XIX века допринело је много да се наше вароши развију независно и мимо постојећих градова. Код нас је, дакле, још мање б!ило разлога да се одржава демаркациона. линија између вароши и околних места, која ипак представљају са варошима једну присну и пуну при.вредну и органску целину. Овим Законом је та демаркациона линија за Београд коначно избрисана. Сва околна места где су становали људи који су живели од Београда !И радил1и у Београду или за Београд, постала су одједанпут саставни део Београда а њи.хови житељи Београђани. Они неће 1в(ише на ђермовима бити заустављани и њихови завежњи прегледани; они ће уживати сва права рођених и настањених Београђана. Београд се, |И1стина, знатно проширио, али толики је дефакто био Београд и раније. По новом атару, београдска ће површина изноСити окоро пуних 75 км 2 (приближно 74,828.000 м 2 ) од чега ће на оотрва отпадати око 5 и по км 2 (Циганлија 2,904 км", Велико ратно острво