Bitef

prosla oba svetska rata i revolucija. Ljudi su nakaradno odeveni. . . Na vetru i и odsjaju munja ukazuju se najcudniji kostimi: knez lampa, zupnik lena, hitlerovski mundir, plinska maska. . . Svo se skrivaju i ne zna se ko je ko. . . Hufnagel jahac na celu odreda lakeja galopira i jurisa na fasiste i burzuje. Uzasnuti i izbezumljenî maestro Fior trudi se da istakne sebe и toj reviji mode. Pocinje sud zarobljenim fasistima. Flor uzaludno zahteva normalnu sudsku procedura. Oluja ! Oluja 1 Vihor davi i guSi.. . Ali, sta je to?l Ah, sta je to?l Sarm i Firulet ulaze hvctyuci leptire, za njima ulaze dva grobara koji nose mrtvacki sanduk. Oni opisuju tuzne dogadaje; na balu je Albertinka nestaia, nasli su samo ostatke njene raskosne odece. A i lopovi su takode nestali. Uvereni da je Albertinka ostala obnazena, silovana i übijena, krenuli su и svet za tim mrtvackim sandukom da bi sahranili Albertinkino nago telo. Sada svi polazu svoje patnje i svoje тике и mrtvacki sanduk Sta je to? ! Ah, sta je to? ! Na kraju, maestro Fior, proklinjuci ljudsku odecu, i modu i maske, gestom najveceg ocajanja, polaze и sanduk obicnu, praznicnu, zauvek netaknutu nagost ljudsku. . . iz sanduka ustaje nag а Albertinka. . . Kako je dospela и sanduk? Ko ju je tamo sakrio? Oba grobara zbacuju maske : to su lopovi ! Oni su ukrali Albertinka sa baia, skinuli joj odecu i sakrili и sanduk. Nagoto vecno mlada mladosti vecno naga nagoto vecno mlada mladosti vecno naga. . .

gombrowicz

1904 na dan 4. avgusta, na imanju Malosice, и opatovskom okrugu, rodio se Witold GombroH’icz. 1911 zajedno sa roditeljima prelazi и Varsavu, gde najpre uci privatilo, a zatim zavrsava gimnaziju S\\ Stanislava Kostke. 1920 Pise prvo delo: istorijat svoje porodice, zasnovan na zapisima porodicnog arhiva, koji se do tada sacuvao и rukopisu. » Tako smo и ovoj prustovskoj epohi, na pocetku sioleca, bili iskorenjena parodica и dosta nejasnomj drustvenoj situaciji, izmedu Litre i Kongresovke, izmedu sela i industrije, izmedu takozvane lepse i srednje sfere. To je samo prvo od onih » izmedu «, koje ce se kasnije toliko namnoziti око mene da ce deista postati moje mesto stano vanja, moja sopstvena domovma«.

(Dominique de Roux Razgovori s Gombromczem, Pariz 1969) 1922 Upisuje se na Pravni fakultet Varsavskog univerziteta. 1927 Zavrsava studije i, posle staziranja и varsavskom gradskom sudu, odlazi и Pariz da Ы se usavrsavao и L’lnstitut des Hautes Etudes Internationales. 1933 Debituje knjigom pripovedaka »Uspomene iz perioda sazrevanja«. »Delo које tezì sjaju, takva malenkost iskricave fantazije, idejnosti, humora i ironije. Danas, citajuci te daleke price, kazem : »Hm, to je ipak bogato, kako treperi od nesamostalnih spojeva, vizija koje kao prskalica iznenaduju zabavom, humorom, igrarijom Sloga. Priznajemo, ipak, da su te strane tamne, odbacivane nekoliko puta, odvratne. Slozimo se da ovi odbacivani sadrzaji gube svoju odvratnost onda kad postaju elementi forme, kad sluze formi, njihova uloga je funkcimalna, oni igraju da bi stvorili visi oblik, koji ce biti samo umetnost. Slazem se da je to mazivo bez forme, koje sam nosio и sebi, proniklo и taj tom ali ne da se razlije и smrdljivu kaljugu, о ne uopste ! Da zablìsta bojama duge, zaiskri plamenom, oplemeni poezijom ì oseti bozju nevinost и apsurdu. (Dominique de Roux,j. w.) 1934 Gombrovicz odustaje od pravnicke karìjere i osnìva knjizevni sto и kafani » Ziemianska «. 1937 Nastaje roman » Ferdydurke «. Mogu sa zadovoljstvom reci тот uzvisenom kolegì po perù, sto pise za Ijudskost i и ime Ijudskosti da nisam napisao ni jednu ree и druge ciljeve, sto manje egoisticno, ali me je uvek deio izdavalo i otkidalo se od mene. Isto se tako dogodilo i s » Ferdydurkom «. » Ferdydurka « je postala (umesto samo da meni sluzi) groteskna poema о covekovìm rnukama. (Dominique de Roux,j. w.) 1938 Gombrovicz stampa tri pripovetke i komad » Ivona, kneginjìca Burgundska«. Ivona je srodnija s biologijom nego sa sociologijom. Drago, и srodstvu je sa ovim mojim bespucem, gde mi je pripala neogranicena proizvoljnost oblika, njegova razvratnost, njegova raspustenost. Neprekidno je to и meni bilo ija sam bio и njemu. . . 1939 Pojavljuje se и nastaveìma, и »Expressie Wieczornym«, senzacìonalan roman »Sumanuti«, pod pseudonimorn Niewieski. 1939 Pred kraj avgusta Gombromcz, na rnolbu Polskich Linii Oceanicznych, ucestvuje и inauguraeiji putovanja brodom » Chrahry«. Na dan 1. septemhra, transatlantskim brodom » Chrabry «, dolazi do Argentine. Tamo ga zatice pocetak rata. 1947 Pise roman » Transatlantik «. Nekakvo Indilo je bio taj » Transatlantik « sa bilo koje tacke gledista. Kad pomislim da sam tako nesto napisao, ja, izbacen na americku obalu, bez prebijene pare, zaboravljen