Bitef

sluzavke ili nesto sileno). Sve zene su bile prinudene da rade, pa bile one majke ili sta drugo. Ja nisam mogao da izucim neki pravi zanai. Otac je, dakle, prikupio malo novea i pokusao da zapocne novi zivot, i to trgovinom. Svi smo morali da mu pomazemo, I sestre su uglavnom radile sa njim и trgovini, ali moja braca nisu mogia da dobiju nikakav posao. Jer otac je imao posao, iako и pocetku ne bog zna kakav. Tolìko smo lose ziveli da je moj stariji brat, kojì sada radi kao majstor и kombinatu, morao da se preseli kod svoje buduce zene da tamo stanuje i da se brani. Tokom deset godina nije ni s kim dolazio и dodir, osim sa majkom i sa nama. Sa ocem nikad vise. Moj drugì brat bio je nesto vise rezervisan. Njega je majka tajno posecivala. Nasli bismo se tako и gimnastickoj dvoranì uvece. I braca ì sestre. To je Mio, dakle, mesto na коте smo se sastajali. Veoma dobro se secam da je nas radnicki pokret brzo stao na noge. Skoro sva deca mìslim ona koja su prìpadala radnickoj klasi bila su ukljucena и radnicki pokret. Organizovali smo masovne sportske manifestale, ucestvovali и sportskim poslovìma. Jos se i danas secam kako je to bilo, kako je nas radnicki sportski pokret bio paralizovan. A bilo je to onda kad su nas и gimnastickoj dvoranì i formalno uzeli pod svoje. A mi smo urlali! Vecina nas je urlala. То nas, medutim, nije obeshrabrilo. Bili smo prakticno dobro istrenirani. A oni iz sportskog udruzenja, oni su igrali tamo kod nas, a posle i sa nama. Docnije se pokazalo da su i neki od nasih dugogodìsnjih clanova, oni kojìma je Hitler nesto ponudio, debili zaposlenje i pojavìli se и gimanstickoj dvoranì и mrkim uniformama, dok je draga strana ostala nezaposlena. A sta smo mi onda uraditi? Secam se i danas da smo se pojavìli и belìm kosuljama. To je potrajalo ìzvesno vreme. Onda su mrke uniforme и stvari nestaie iz gimnasticke dvorane. Nastupalì bì samo и ìzuzetnim prilikama sa nama. U gimnastickoj dvoranì nisu vise imali sta da traze. U nasem sportskom pokretu vecina nije bila za nacizam. Samo su vezbali tamo zajedno sa njima. Mogio bi se reci da smo rukovodstvo cvrsto drzali и svojim rukama. Po sebi se r azurne da je tokom trans formaci je nas eg celokupnog zivota sve nase male pare i prihodi, sve se io smanjivalo. Priredivali smo i javna takmicenja. Ali one ranìje sloge nije vise bilo meda nama. Zasto ? Bili su tu ì nasi roditelji. Sve poro dice prisustv ovale su nasim priredbama. Sta smo sve tada mogli postici s nasim malim prihodima? Kad ovu zavrsnu fazu posmatram danas и Berlina, prilikom susreta omladine ili prilikom proslave dvadeset pete godisnjice, mogao hih samo reci da su to ìzdanci naseg nekadasnjeg sporta. Do trideset seste ilegalno Arthur (oko 60) godina: Setih se naseg druga Bernharda Köhnena. Bio sam prisutan dogadajima one krvave nedclje и Eislehenu. U gimnastickoj dvorani, и kojoj su neki nasi dragavi izgubili zivote, a jednome je desna гика bila odsecena. 1 Bernhard je tada izguhio desno oko. Primarijus bolnice и Eislebenu, Dr Hartung, glasno je

izjavio: »Tamo, gospodo, iza vrata ove bolnice, zavrsava se umiranje nacizma«. Ostavili su gana miru. Posle cetiri sedmice, medutim, dr Hartung nije vise Ыо и bolnicì omladinskog udruzenja, jer je bio postai na » skolovanje « и Buhenvald. Nais drugì predsednik bio je sin radnika, a njegov otac je prìpadao komunìstickoj partijì Nemacke. Na dan 30. januara taj otac je doviknuo rodi mesne brigade: » Cujte, primite mog sina и SA !« Vec 1. februara sin je nosio mrku uniforma SA i bio dodeljen junkerima za rad na oranici. A onda, aprila cetrdeset pete ja sam radio ilegalno do trideset seste osnovana je Partija. Radili smo ilegalno zbog Amerikanaca i Engleza. Bili smo presrecnì kad su se Amerikanci povukli. Onda je dosla Crvena armija i vise nismo morali da se krijemo. Bili smo slobodnì. Od cetrdeset pete do pedeset trece radili smo na nasem izgradivanju. A 17. januara panavo su se oglasìle snage imperijalizma i Hitlerova klika. Secam se da sam se tek 20. juna vratio kuci i sve naredne dane proveo и fabrici. Usled nastalih prilika rukovodstvo nase partìje i radnicki sìndikat organizovali su takozvanu samozastitu, koja je docnije prerasla и borbene grupe. Moj najveci dozivljaj bila je parada svih borbenih grupa, odrzana 29. septembra cetrdeset sedme и Berlina. Kao pocasni gosti, ucestvovali smo i mi sa nasim bataljonom. I ja sam bio u njihovim redovima Ernst (40 godina) : Kad se sada prisetim proslosti a ja sam svakako jedan od mladih danas i ja sam prìpadao Hitlerovoj omladini. Pa ono odusevljenje ! Kad о tome razmisljam, tja, pa bili smo prosto zaslepljeni. Umeli su oni da zaglupljuju Ijude, na ovaj ili onaj nacin. Ne znam kako da se izrazim. Jednostavno, bili smo и njihovim redovima. Vezbao sam na spravama, najpre kao decak, a kasnìje kao mladic. Bio sam i ja uvucen и Sluzbu rada i, samim tim, ucestvovao и svakojakim guzvama i galami. To je trajalo dok nismo sve napustili i pobegli. Na kraju, nasli smo se и Karlsbadu, a onda do sii su Amerikanci. Nastala je sasvim draga situacija. Meda nama je Mio raznih Ijudi i bili smo и nedoumici sta da radimo. Odlucili smo da skinemo sve oznake sa nasih uniformi i pobegli. U toj trci izbegavali smo seia i gradare. Jednog prepodneva, oko jedanaest casova, stigoh kuci. A tog istog duna poslepodne dosle su ruske trupe. Ne mozete ni zaini siiti cega je sve tu hilo. Godìnu duna kasnije presao sam и Nemacku i zaposlio se и fabrici. U to doba radnici su bili upuceni и Aue. Meni se nije islo и rudnik и Aue. Тако sam stupio и policìju. Tri godine bio sam na granici i tako odsluzio svoj vojni rok. I, na kraju, natrag и fabriku. Kad se svega toga setim danas. . . Ucitelj mi je opalio samar Helmut (38 godina) : Trehalo bi da znate da sam roden и radnickoj parodici; kada je sovjetska armija dosla и паки fabriku, imao sam svega osam godina. Kao sto je vec receno, pre Rusa bili su Amerikanci orde и fabrici. Nastala je histerija i panika kao da vuci dolaze. Na