Bitef

INTERVJU OHAD NAHARIN

■Л V У/■' ■ ‘ , AimeeTs'ao: Izgleda da se odupirete tome da vas zovu izraelskim koreografom? Ohad NaharinrTo je beznacajna informacija sa stanovista onoga sto stvarno radim. Jer/tada/stavljate sve izraelske koreografe u isti kos. Mislim da zajednica koreografa ne bi trebalo da ima nacionalne, etnicke Mi verske konotacije. Uzgred, ja sam i americki drzavljanin. Znaci, mozete me nazvati americko-izraelskim koreografom. Moji dedovi i babe su iz Rusije i Poljske, pa biste mozda mogli da me nazovete rusko-poljskoizraelsko-americkim koreografom. Biti Izraelac cak ne znaci biti ni rasa; biti Izraelac znaci geografski opisati odakle sam. To nista ne govori о tome ko sam ili sta sam. (Kasnije, kad sam ga pitala sta misli о izraelskoj okupaciji, Zidu i nedavnim izraelskim dejstvima u Libanu, on odgovara:„Sadasnja situadja nije nova. Ona ukazuje na neznanje nasih voda i mnogih Ijudi i izopacuje zelju za mirom.To je isto kao ono sto se desava sa sadasnjom vladom u SAD. То nije glupost, to neznanje je inteligentno ali jednosmerno i u njemu nase vode reaguju samo na vlastite odraze, a ostaju potpuno siepi na ono sto je stvarno pred njima.To znaci da su bez dodira sa stvarnoscu, a posto su u posedu tolike moci, stvaraju nevine zrtve, nepotrebne patnje i svet koji je mnogo manje bezbedan.") AT: Sta vas je navelo da pocnete da ¡grate? ON: Ne znam tacno sta hocete da kazete, ali kad razmisljam da pocnem da igram, to je kao da pocnem da zivim. Né da igram u ucionici, vec da budem veoma svestan svog tela, svoje tezine, svestan zadovoljstva i radosti koje mi pokret daje, kao i krajnje telesnosti i napora. Mnogo razmisljam о tome da nacin kako mi dañas ¡gramo nema veze samo sa nasom obukom, on ima mnogo veze sa tim kako smo odrastali, sa nasim genima i sta smo, od rodenja, radili s razvojem nasih tela. Nasim slabim stranama, jakim stranama, nasom seksualnoscu, nasom inteligencijom, nasom svescu о univerzumu - sve to ima mnogo veze s tim kako plesemo. AT: Kako ste dosili do „gaga" (tako Naharin zove jezik pokreta koje koristi u svakodnevnim vezbama trupe)? ON: Da bih mogao о tome da govorim, moram resiti da ga ucinim sistematicnijim nego sto uistinu jeste. Pesio sam da govorim о dve vazne stvari... ili, mozda, tri. Prva ce biti povreda kicme. Pre vise od 20 godina tesko sam povredio kicmu, polomio diskus pa mi je leva noga bila paralisana i mislio sam da necu moci da plesem. Imao sam ozbiljnu operaciju, ali sam se vec bavio koreografijom pa su mi tokom oporavka bile potrebne dve stvari: da nateram svoje telo da se malo krece i da budem u stanju da drugima dam kljuceve za nacin na koji se krece u mom radu.To pronalazenje kljuceva za mene i moje plesace primoralo me je da se pozabavim svojim slabim sranama i efìkasnoscu pokreta. Morao sam da budem efikasan jer sam bio tako ogranicen. Razvio sam svest о tome kako da pronadem gde me u mom telu ne boli i gde u svom telu imam neiskoriscene misice, neiskoriscen pokret. Otkrio sam svoju eksplozivnu moc, efìkasnost pokreta. Poceo sam da stvarno bivam u stanju da povecam zadovoljstvo i bol, napor i radost. Istovremeno mi je bilo potrebno da to artikulisem jer sam morao to da dam i sebi i drugima. Tako je to postalo jezik i metod. To je jedno, a onda sam, pre desetak godina, gotovo iz vica poceo da se srecem sa grupom ne-plesaca, radnika u trupi Batsheve koji nisu plesaci, a zeleli su da ptesu. Tako sam poceo dva jutra nedeljno da se nalazim sa grupom od njih petoro. Na tim susretima sa ne-plesacima vrlo brzo sam shvatio, naucio sam mnogo о kretanju, navikama u kretanju, svim stvarima koje sam vec opisao, ali u novom svetlu jer niko od njih nije imao ambicija da izade na pozornicu. Hteli su samo da se osecaju bolje, da se bolje krecu i ojacaju.Tada je „gaga" postalo nesto sto nije ¡malo nikakve veze sa izvodackim umetnostima, nego samo sa odrzavanjem tela. Lecenjem vlastitog tela, pronalazenjem zadovoljstva i radosti u kretanju, a nikakve veze s ambicijom da se bude na pozornici. To je postalo vrlo vazna stvar u mom zivotu - rad sa ne-plesacima. Dañas se srecemo sa stotinama ne-plesaca koji dolaze na casove„gaga".