Bodljikavo prase

— Ма, шта хоће онај човек да ми каже)

Равајло у Бсограду

ЛЕК ПРОТИВ Т1ЕЛАВОСТИ Ставите дебео слој соли и ч«каги да коса ожедни. Затим је везати за спремљене притке и не пустити је да се врати. ПРАШАК ЗА БУВЕ Ухвати се бува, добро се почеше под мишком док не почне да се смеје, па јој се у отворена уста сипа прашак за буве и да јоЈ се чаша воде, затим се ста-

ви иа сунце да добије грозницу. После 24 сата (ако не, оно после годину дана) умреКе од Јаке грознице. ЛЕК ПРОТИВ ОПАДАЊА КОСЕ Ако хоКете да спречите опадење косе полите је гасом и упалите. Гарантује се да Ке опадан>е косе престати, пошто Је више неКете имати.

Сељак-филозоф

— Јелн ти, зашто иемаш лампу на копима) — Ама, штета Је за гее, госн' жандаре, кад су ми оба

коња слепа.

Шкотланђанин је приспео на железничку станицу. — Носач, ваша тарифа? — Први комад двадесет пенија, сааки даљи десет, < — Лепо. Онда ку први кофер понети сам, а ви Кете остала два. ♦♦ У радњи муштериЈа Је изабрала један пар ципела од 200 дииара. — Имам само 150 динара код себе. Могу ли да понесем ципело? Ресто ку вам сутра донети. ❖ ❖ — Кад Кеш воК једном да ми вратиш иовац који сам ти позаЈмиоТ — Сасвим си подетињио. Као мој мали неКак који ми стално лоставља питање на коЈа не могу да му одговорим. ❖❖ — Изгледа да ти врло добро иде. Од чега ти живиш? — Од два голуба писмоноше. Изјутр^ их продам, а увече се сами врате у голубарник. ❖ ❖ — Ивица лепо напредуЈе у свирању. Његов учитељ каже да Ку веК идуке недеље моКи да нзвадим вату из ушиЈу.

Трговац: — Препоручио бих вам, госпођо, ова) радио-апарат. То је стил ЛуЈа XIV и одлично Ке одговарати аашем намештаЈу у салону_ Госпо1)в: — А можете ли ми дати гаранциЈу да Је апарат заиста из тога доба? ❖❖ Госпођа ПавловиК даде једнога јутра својоЈ новој служавци, коЈа је тек пре кратког времена дошла са села, чек и објасни Јој да Ке ЈоЈ у банци у замену за ову харгиЈу дати хиљаду динара. Служавка дође у банку и предаде чек благаЈнику, коЈи га погледа н врати девојци, рекавши: — Потпишите. — Како да потпишем? упита она збуњено? — Потпишите... знате веК како... онако као што потписујете писма, — објасни ЈоЈ благајник. ДевоЈка узе перо и на одређеном месту написа: — ТвоЈа љубљена МариЈа. ❖❖ — Дао бих мног" да бих сазнао место где ћу умрети. — А зашто? — Просто. Не бих никада онамо отишао. '

® Јесте ли учинили шта »е мене? упита осуђени свога адвоката. — Па, разум« се, — одговори адвокат весело. — Е, а шта сте учинили? Говорите! Говорите брзо! Помиловали су ме, Јел'те? — Не. — Смањили су ми казну на двадесот година? На потнајест? — Не. — Али говорите, забога! Горим од нестрпљења! — Драги друже, успео сам да се смртна пресуда нлд вама не врши у уторак, него у понедељак, пошто Је уторак несреКан дан.> ■ * — Имате ли електрично светло у вашем селу? — Јуче смо ималн. — Како јуче? — Па севале су муње. ❖❖ У варошкој основној школи објашњаваоучител> ђацима значај речи „одмор" н „мир". Најзад. да би се уверио да су деца правилио схватила значај тнх речи, запита једно дете: — Шта Је твој отац? — Чиновник. — Он је, дакле, и пре и после подне у канцеларији. А шта ради увече кад се врати кући? — Свађа се с мамом, — одговори дете. ❖❖ Један врло дебео човек седи у фотељи. Његов га пријатељ пита: — Забога, зашто не употребљаваш неко средство за мршављење? — Али покушао сам веК све. Осам дана не једем и осам ноКи не спавам, — Није могуКе! — Како да не! НоКу Једем и дању спавам. ❖❖ Сима дође да обиђе свога болесног приЈатеља Марка. Маркова жена му рече: — Молим вас, господине Симо, да пазите. Он не сме да се узбуђуЈе. Треба да правите весело лице, да не би помислио да Је много болестан. — Разуме се, госпа Ленка, знам Ја то веК'. Сима затим уђе код болесника и рече му што Је веселиЈе могао: — А, шта? ПутуЈеш на она) свет?

Дугачак чланак Још давно, 1914 године био је у „Политици" један сарадник по имену Јоца. Његова сарадња састојала е у скупљању вести из Министарстава, а ове вести биле су обично „телеграфске", састављене из два-три реда. Једнога дана дојадиле ове „дугачке вести" главном уреднику Рибникару и он рече Јоци: — Ама, Јоцо, докле ћеш ти са овим телеграфским вестима? Ваљда можеш и нешто дуже да напишеш? Увређен, сарадник Јоца се наљутио и сутрадан донео је једну дугачку вест. — Ево ја мислим, да ћете сада бити задовољни, само треба да знате да то не може бити сваки дан, предавши рукопис, рекао је Јоца задовољно. Вест је била на осам редака. — Аух, побогу Јоцо, ти никако да пређеш десет редака, добаци му јетко Рибникар.

ПОТВРДА! — Вала, људи, ижљубио сам, касти, пола девојака и жена у нашем селу, али право да кажем, све то није ништа, како се љуби моја жена, свеца јој н>езиног! — Вала, Ђоко, тако је! оду" шевљено повикаше сељаци. ЖАЛОСТ — Зашто си тако тужан, пријатељу? — Због жене..< — Шта, да није умрла? ■ ј — Не. Вратила се из бање.

ШТА ЈЕ ПОЛИТИКА? — Знаш, овај, шта је ова на-' ша политика? рекао је једанпут Никола Пашић. То ти је, када треба нека сламка да се дигне, а оно запне цела Скупштина као да је то неки балван, а када и« ма, овај, неки балван да се диг« не, онда, знаш, останемо Лаза Пачу и ја да свршимо посао_

Иако. мали Лерица гамишља: НОСАЧА АВИОНА

Практични савети

Украџени бицебм