Bodljikavo prase

Еро) 13

Страна 5

БОДЉИКАВА НЕДЕЉА

ГОСПА СТЕВНИНА ОСВЕТА

ПвЈнајвтв ли госпа Стеаку? Ко још њу не познаја у Београду Па без ње св нико не може развести и удати. Све ти она зна и све њу интервсујв. Зна ко је госпе Цани купио чизмиие, као и то ко је госпођици Мици, дактИ' пографкињи, послао метар дрва. Зна, на пример, зашто г. Јова, судија јури од јутра до мрака да нађв пиринач за гоСпа Г изелу, шнајдерку, а зна и то зашто г. Сотир, бивши шпедитер, носи више левога ока чворугу као предратну педесетицу у сребру И ко би све набројао шта сее госпа Стевка зна. Лепо наш нерод вели: ко много зна, много и пати. То је госпа Стевка најбел>е на себи осетила. Елем, у прошлу суботу госпа Стевка виде Тозу бакалина како, рано ујутру, изађе из стана њене комшике Сиде пречанке, иначе пуно надежне удовице по професији. Што виде, ајде де, али је све копка да испита ствар и с»мо тркну у кујну да узме капут и да се мало дотера, па ајд код госпа Сиде. Тек осам сати, једва свануло, није време за посете ал' госпа Стевка кује гвожђе док је вруће. Не да она да се склоне трагови. Само мало чукну на врата, реда ради, и одмах упаде код госпа Сиде, па још са врата отпоче: — Извин'те госпа Сидо, што ја овако сабајле, ал' о^у да се мијем а куки ни мрвице сапуна. А овај проклети Тоза ко зна кад ^е отворити... У томе угледа две шољице од кафв на сто1<у, па се чисто трже. — Ју, Ви нисте сами, — па кобојаги хтеде да се врати. Али госпа Сида добро познаје комшику Стевку и виде да је опасно, ако је тако пусти, па повика својим најслађим гласом; — Сама сам, сама. Изволте уђите. А за сапун, знате, ја имам само пераћи... — Ако, ако — прихвати Стевка — тај баш и тражим |ер када са мијем са миришљавим сапуном, добијем перут... А ви већ имали госте — додаде она, гледај/Ки у шољице.

Види јадна Сида да је ухвлНена у све четири, па направи тајанствено лице и поче да прича: — Морв, комшика, Јутрос ми се нешто чудно догодило: Тек што заложим шпорет и подмвсим квасац ,а на вратима се зачу: Куц-куц. Ко ли је — мислим у себи и ввК ми кроз главу прође триста чуда, кад оно — чик погодите?... Госпа Стевка се кобојаги дубоко замисли па онда сасвчм невино одговори: — Да није жандар?... — Море какав жандар — упаде Сида. Тоза бакалин, овај са кошка. — Откуд он? — као чуди се госпа Стевка. — Па знате ми смо неки кумови — објашњава Сида и наставља даље: Откуд ви кум .Тозо, сабајле, питам га ја, а он цепти као прут и једва говори. Пустите ме, кумо, код шпорета, да се мало огрејем, па ^у вам све испричати. Брзо му донесем ову моју црвену фотељу и метнем лонче, а он отпоче да прича. Останем ја синоћ у дућану да правим спискове за свршен посао, погледам на сат, капља да ме удари: осам и фртаљ. Немам куд, решим се да спавам у дућану. Узмем неке џакове па лрострем на тезгу, а легнем у капуту. Али зима, па зима. Шетао сам се, шетао и једва дочекао да сване, а но^ се одужила као гладна година. У пет изађем да попијем нешто топло у навани, али све затворено. Сетим се онда вас и кажем сам себи: Идем ја код куме да се огрејем. Исприча ми то, поседе једно пола сата и оде. И сад стрепим да није неко видео, па ће мислити Бог зна шта. А удовицу је лако изнети на глас...« — Море шта вам се тиче шта ^е свет да каже — теши је госпа Стевка а једва чека да ра знесе абер. Чим је отишла од госпа Сиде, Стевка оде право код Мице поштарке, која је у завади са госпа Сидом. — Мицо, да частиш — виче Стевка с врата,

МариЈа, на моме капуту фали Једно дугме... И ти то тек сада видиш)! Ја сам то одавно приметила.

— Да частим, ако има зашта — одговори Мица и веК меКе лонче. — Како да нема, јадра друго, вели Стевка. Нокас Је Сида издавала »аусвајз« Този бакалину. И исприча све по реду и још нешто одозгб. Мица је блистала 6д радости. До подне знао је цео комшилук ову новост, па наравно сазна и госпа Сида. И када Стевка оде код Ставре фурунџије за своје следовање пројиног брашна, ту је сачека Сида и реч по реч дође и до битке. А како је Сида јача и млађа, она сатера Стевку иза тезге и ту је млатне тегом од пола киле по глави. Јадној госпа Стевки глава постаде као мерица а чворуга на сред чела, као украс. Два дана је Јадница седела код куће и превијала црни лук, а кад је оток спаде она се обуче и оде у варош. Шта је тамо радила Бог свети зна, тек око 7 сати увече код госпа Сиде упадоше контролори из Дириса. — Где је теле? — пита један забезекнуту госпа Сиду. — Какво вас теле спопало? чуди се Сида. — Сад ^ете видети штч значи бити црноберзијанац и спекулација — грмну контролор и отпоче претрес. Све претурише по кући, завириваше под кревет, у шифоњер (ту нађоше Тозу бакалина) али телета нигде. У зло доба одоше, али госпа Сида оста узрујана и револтирана. УзаЛ УД )У Ј е Тоза тешио, она све бешња. *— Напоље се вуци бакалска смрдибубо. Ти си то теле које тражи по мојој кући. Због тебе ће сутра прстом да показују на мене. Иди ми с' очију. И тако се ово кумство Тозе бакалина на пречац поквари и он сада тражи неку другу куму да га на овоме мразу греје. Мирад.

Народна песме џ

ТУМАЧЕЊЕ САВРЕМЕНЕИХ ГЛАГОЛА Вавелирати — самом себи баксузирати. Идновати — путовати. Крипсирати — бољшевизам пропагирати. Ноксовати — бројати изгубљеке бродове. Радиолондонирати — свесно слушаоце варати. Радиомосквовати — успехе измишљати. Стаљинизирати — јадиковати за изгубљеним армијама. Чангкајшековати — узалуд помо^ од западних демократија очекивати. Черчиловати — имати фикс-идеје. Рузвелтиривати — ватру потпиривати. ШТАМПАРСКЕ ГРЕШКЕ И моја је мала (шала) изишла у »Бодљикавом прасету«. Журио је као човек који нема мкого кремена Гвпемена). У подне је дувао гладан (хладан) и оштар вепар (ветар). Жељан знања он узе књигу да је рита (чита). »Тајмс« јавља да је Черчилова млада (влада) у озбиљној бризи (кризи). Отишао је рано у шуму да воли (лови) зечеве.

»Скупо рухо, скупа рана, Нек' те 'рани твоја нана...«

IИИГ.к ... Конзервативног човека

Рузвелт је обе^ао свим демократским народима брзу поно^ (помоћ). Другови, рече Стаљин, не забор<?вите да смо ми још увек велика кила (сила).

Не заборавите, госпођо, да у 1ај колач морате да ставите најмање три кашике леда (меда). Уживао је, као велика личност, посластице (повластице) на свим државним железницама.