Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 13

љ

и и

н

ш и

н

шжЕшшШшг

БЕОГРДДУ ЗЕПТ?« КДШЕ« г џмјд ИЕ тптви ЈЕЛД СТД ко«>сиим месом

,Т1Тт ОВОГ БИОСКОТТД. ЈЕ. УВЕК 5РГРЕЈЛНД,.

'ВДЈ ООВЕК ИИЈЕ

„'ттосимк ОВЕ КУћЕ . и поред неосјшаШЕНОТ* ОНЕГД ИИЈЕ ид ггоцнуд* НОМ РДЛУ

Н А Ш И ЗАШТО НИЈЕ НИШ ЈОШ ПРЕ 30 ГОДИНА ДОБИО ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈУ За време претседниковања нишког чорбаџије Пере-Перета Станковића, покренуто је питање да Ниш, по угледу на велике градове, и сам изгради водолод и канализацију. То је било 1905 године. Тек што се стари Ниш био почео прилагођавати новим приликама. Општински инжењер, уз припомоћ једнога одбора стручњака, спремио је пројекат и предрачун. Газда Пера је сазвао седницу одбора и претставнике еснафа. Општински инжењер реферисао је опширно. Дискусија је била опсежна и протегла се дубоко у ноК. Векина је прихватила разлоге референта, нарочито кад је он у завршној речи врло живо претставио колико *>е бити користи кад се у куКи има једновремено водовод и канализација. Најзад, узео је реч сам претседник газда Пера. Сви су очекивали да ће он Још само да предложи лрихватање предлога. — Ама, браћо, — рекао је он, — поубаво од то не може да буде, јер ништо боље није него по једну цев да притиче иованлучка свежа водица, а по другу да си отмче којекакав поганл'к! Само ми неје јасно, како Ке му стане, ако се цевови помешају и меето водицу потече оној друго, а место оноЈ друго — прво... Предлог је пропао. Ниш је оетао без водовода и канализације из бојазни да се не »помешају цевови«. ЛАТИНСКИ НА ЖУРУ Г-ђа Марковик упознала еа »а једном соареу са г. Петровикем и његовом женом. Кад га је први пут после тога срела, при<уе веома љубазно: — Верујте, ви и ввша госпоЈуа нвобично сте ми симпатични! Господин ПетровиК се наклони и само рече: — Вице-верса! На то ке госпо^а МлркевиК еа увређеним изразом лица: — Није в иц, ја то сасвим оабиљио мислим. СИГУРНО СРЕДСТВО Пожалила се Вела Нигринова Јанку како јој се три или четири удварача стално намеку, изјављујуки јој своју љубав. Не зна ■ако да их ее за свагда отресе и пита Јанка за савет. — И ти баш *океш сву четворицу да одбијеш? пита је ои. — Разуме се. А Јанко се насмеја. — Знаш шта, Вела, рече јој он, ја да сам на твом месту ово бих урадио. Искупио бих сву четворицу и рекао бих им: Господо, ви сте ми сви симпатични, али, као што видите, вас има четворица. То је мало много. Него да вучете коцку и то овако: да сваки од вас изује своје ципеле и код кога буду целе чарапе тај може рачунати на моју симпатију... Нигринова стоји запањена. — Откуда вам та идеја дође иа памет? — Каква је да је, одговара Јанко, пробај па кеш видети да си епасена. Јер сам сигураи да ниједан нема целе чарапе. Не зна се да ли је Нигринова гослушапв Ј«нков савет.

ИЕДОВОЉНО МИТО Код Поповикевих је било вееело друштво дама и господе. Шестогодишњи Перица приметио ј* кад Је његова мама пољубила Једиог госта. Мама му се обрвћа« — Ево ти, Перице, једна бонбоне, али не емеш никоме реКи шта си видео.

— Зар само једна, дури се Перица. А од тате сам већ добио пуну кутију! У ВОЗУ — Одакле си ти, пријатељу? — Ја из Ниш. — Ваљда из Ниша? — Е, јес, па ти ме знаш одакле сам ја!

СТАРИ ПРОСИЛАЦ ИмуКан трговац, измакао годикама, тражи руку знатно млађе девојке. Она не пристаје, али је мајка, доста сирота удовица, наговара да га не одбија. — Пођи, Мицо, за њега, узми га... Он је и иначе преко цалог ^ана у дуКану...

А Ј Е В И О, ЗАШТО СМО СЕ, ЗАШТО СМО СЕ СРЕЛИ1 Брак је лука среКе и спокоја у коју су упловила два животна бродаМ са заносом рецитује један песник у друштву. — Чини ми се да сам ја наишао на неки ратни брод, уздахну један муж. ПИСМО ОСТАВЉЕНЕ ЖЕНЕ Жена пише мужу који је остазио и зове га да се врати: »Драги Стево, дођи, врати се кући, твојој Јули, биће мира и спокојства... клавир сам продала... РАЗГОВОР У ПРОВИНЦИЈИ — Шта мислиш, Перо, ко Ке да победи: Миша или Влада? — Бога ми, ја се не бавим политиком. — Ма не мислим о политици, него о Миши Кенгуру и Влади Конгорили. РЕДАК ТАЛЕНАТ — Чујем да је ваша кКи завршила музичку школу. Јесте ли задовољни њеним музичким знањем? — Више него задовољан. — Значи да је веома талентована? — То не могу да кажем, али захваљујуКи њој, ја сам за неколико месеци дуплирао својб богатство. — Како то? БАШ ЗАТО Гига ГершиК ретко је кад долезио у позориште; он је више волео кафану. Једног вечера нагна га Један од пријатеља да пође с њим у позориште да виде неки нови комад. Пошто Је издржао до половине чина, уверен да комад на заслужује његову пажњу, устаде Гига са евога места и прође кроз читав ред гледалаца у партеру. — Какав Је то начин? узвчкну један од гледалаца. — Зашто одлазите? Комад није свршен! — Одлазим баш зато! шану му Г ига. АСТРОНОМИЈА И ГАСТРОНОМИЈА Професор астрономије удубио се у рачунање када Ке се једна комета понова приближити земљиној кугли. Газдарица улази у собу и пита: — Кад жели господин да ее донесе ручак? Професор не дижуКи главу и мислеКи на своју рачуницу одговори: — Двадесет осмог септембра 1972 године. БРАЧНИ ПАР НА ИЗЛЕТУ Један брачни пар је направио излет у поље. Кад је дошло време ручка, они су били далеко од хотела и уђу у једну крчму. — Имате ли нешто за јело? упита муж. — Богами, господине, немамо ништа. Ми кувамо само недељом... — Па зар баш ништа немате? — Па имамо само још један котлет... — Само један котлет? човика муж Па шта Ке онда јести моја ^жена!