Bodljikavo prase

Страна 4 БОД ЉИНАВО ПРАСЕ |ро|_14_

Т1>у-ииш&е

Миле је био страствен пушач. Шездесет цигарета била је његова дневна порција. Јуче сам га срео. Много се журио. — Куда си тако запео? Упитам га. — Идем из једне цвећарске радње у другу. — А зашто? — Треба ми три роза каранфила, па нигде да их нађем. — За твоју жену? — Не. За Мицу. — Гле? А откад имаш ту Мицу? — Немам ја Мицу. Она има парфимерију. — Сигурно је Мици рођендан? — Није. Али она има Коти-пудер. И кад јој ја донесем каранфиле добићу од ње кутију овог пудера. — А шта ће теби Коти-кудер, сигурно твоја жена баш њега употребљава. — Није то уопште за њу, него за госпођицу Јелку. — Ко ти је опет та Јелка? — Госпођица Јелка је продавачица у једној галантеријској трговини, објашњава Миле. Треба ми пар свилених „Кајзер" чарапа, које се данас тешко добијају али их она има. Кад јој ја дам пудер који она не^може нигде да добије, она ће пристати да ми прода један пар чарапа. Ја га гледам зачуђено. — Па зар твоја жена мора да носи баш „Кајзер" чарапе? — Ама ко ти говори о мојој жени? Ове чарапе су за госпођицу Миру. — О мајку му, ко ти је опет та Мира? — Ако ја донесем Мири чарапе, она ће ми прибавити биоскопске карте за данашњу претставу и ако су сва места већ распродата. Знаш, она је благајница у биоскопу. Ја оданем. — Аух, тако ми кажи! Рекох. Ти хоћеш по сваку цену да идеш данас у биоскоп. Видиш, сада тек разумем. Који то филм коћеш да гледаш? — Ја ниједан. — Али...? — Мени требају карте за Бранка. — Бранка? Ко је тај Бранко? — Вереник Загин. — А Зага? Продерем се, јер сам се већ нервирао. — Она је нећака госпође Јовановић. — А госпођа Јовановић? Подвикнух. На ово моје питање пређе преко лица Милета блажен осмејак. — Госпођа Јовановић има трафику! Мојем стрпљењу је ипак дошао крај. — Ах, сада те тек разумем. За ове биоскопске карте добићеш цигарета. Миле ме погледа зачуђено. — За кога ме ти сматраш, уопште? Ваљда не мислиш да сам препродавац. Изгледа да живиш на Марсу? Ја се наљутим: — Сада уопште више ништа не разумем. Не могу да схватим никако, зашто обијаш толико ноге,

да добијеш роза каранфиле, за ове каранфиле да добијеш Котипудер, за овај пудер женске чарапе, за чарапе замењујеш биоскопске карте, а сам не идеш у биоскоп, него ове карте дајеш некој девојци, која ће да иде у биоскоп са својим вереником. Миле се насмеја: — Зага станује код тетке, која има трафику, рече он. — Кад Зага предвече изиђе, тада јој тетка остаје сама. А када је тетка-, која има трафику, сама, онда се тетка плаши. Тада долазим ја, правим јој друштво и нас двоје играмо табланета. Ја и тетка, која има трафику сами! Замисли! И тада ја пуштам да тетка добија. А када добије дос^га, она толико срећна и блажена, да се смилује на мене и поклони ми неку кутију цигарета.

ЛОКАЛНЕ ВЕСТИ У МАЛЕРУ Један црноберзијанац на принудном раду, жали се једном „колеги", иначе скитници: — Баш смо, бре, у малеру. Оне београдске газдетине чистиле снег. ЛАПСУС У ПОЕНТИ Није ретка ствар да са глумцу у »наитију духа свјатаго« догоди да испретура речи. Па да кажа рецимо: „Ноћу кад сунце сија дању кад звезда јато трепери"... Али сиротом чичаИлији, како је сам причао, дасио се редак малер: Да испретура речи у поенти комада и то на начин достојан њега. Играо је у једној комедији оца који не да да му се ^ерка уда за једног трговачког књигово<ју. Али љубав побеђује. Отац мора да пристане и каже на крају: — И тако је моја кћи постала жена трговачког књиговође. Али чича, кад је изговарао че речи, — није ни хтео да слуша шаптача, јер му се чинило дз тај завршетак зна као Оченаш, саплете се и каже; — И тако је моја жена поствла кћи књиговачког трговође! Публика се смеје слатко, многи мисле да тако треба дз буде, — завеса пада, а чича зажмурио од секирације, па верујући да је завеса већ пала, узвикује на отвореној сцени: — Ау, шта ја одвалих! ПОШТЕНА — Женице, да ли си се као девојка пољубила с којим мушкарцем? — Јесам, у трамвају једном. Главни уредник: Светомир Стојановић. Уредник за илустрације: Теодор Докић. Власник и издавач: Светомир Стојановић. Тел. бр. 25-592. ЦЈтампа: Штампарија »Луч", Бвоград.

„Блажени нишчи духом"

>~.Са нашим резервама материјала, ми можемо да производимо десет пута ви^ше бродон него Јапанци." РАПОРТ

/Ко*?< ^ ЈЈГ

мали

*

вуцибатину

— Господине генерале, после Јуначке борбе прса у прса били смо принуђени да се из тактичких разлога повучемо...