Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 14

ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ И ТОМПУСИ Кад оно зет великог песника Војислава Илића, пуковник Николић, ступи на нову дужност управника дувана, прва му је брига била да позове све књижевнике и новинаре и да им покаже уређење те велике установе. Званице је предводио Војислав Илић и кад су све разгледали У' правник их понуди разним врстама дувана, цигаретама и ци гарама: — Узмите што више! И нису чекали да им двапут каже. Сваки заграби од оне вр< сте коју је пушио. Песник Илија је пушио цигарете зване »томпус« и кад их виде читаву рпу, сети се гесла кнеза Михаила »1етри: е) теит ји$« (време и моје право), па узимајуКи шакама томпусе узвикну: — „Тотри$ е! теит ш$« и напуни џепове. ГРЧКИ НОСЕВИ Књижевник, сликар, редитељ и глумац Брана Цветковић једини је Србин који је у Грчкој, тој колевци позоришне уметности, имао свој театар за време рата, на Крфу. Он је, уосталом, и грчки одлично научио. Још боље од њега, кажу његова жена г-ђа Каја. Па причају да је Брана још на Крфу уживао: — ИзешКе се глумци, кад ја будем с Кајом говорио грчки, а нико ништа не разумеСад веК помало заборавља. Ма да се често сека Грчке и прича о њој. Па га пита једном једна дама у друштву: — Да ли све Гркиње, господин' Брано, имају грчке носеве? — Па разуме се! — Како? Разуме се? — Не мислите, ваљда, госпоКо, да неке Гркиње поручују носеве нз иностранства? ТАЧАН ОДГОВОР Учитељ: — Божо, које су дома(\е животиње? Божа: — ДомаКе су животиње бубе, вашке, буве, стенице и муве. ЈАНАЋКОВО ПИСМО

Драго моје прасенце, Тој ти је с'г понајубаво тепање а други речи какој свиња, теле, вол с'г су салте комплименти и л'цкања, а већ прасенце, тој ти је идеал на многи човеци. За новости ич немој да питујеш, због зашто смо због тија новости дип испропадали и с'г си молимо Бога да остане овако како је због зашто може да бидне још полошо. Јучер си зборим сас моју Сику која си забада нос у туђу тарабу, па стално иска да си знаје што се тепају але по бел' свет. — Докле ћеш да будеш сојтарија. Свој леб' да си јадиш а туђу бригу да водиш. Сметнуја си с' ум да је мислење једно а работење друго. С' туј празну и шишкаву главуџу моташ се по бели светови а заб'равија си да ти је тртица на куде дом. А што луда глава направи то све има тртица да плати. Овија наши Христијани, болтације, забравише си бол', те и с'г тргују испод тезгу. Јес' да работе „на штету", ал' добро срце иска да се испомогну овија санкилотн што несу умели да бидну министери и други голе-

маши па да си зберу неку цркавицу на громилу. А кој ги вика да су зеленаши, они салте склопе руке па си викају. Дошеја цајт да си зајци једу кучики. Ама ће да рипне и наше време. А то њиово клопање траје већ годину дана и све ги је малко. Читаја сам у газетке да си је наш газда Влада Митић работија по сокаци. Па и право је да се потрудија за вас Белиграђани, због зашто је тамо кајмак скинуја. Не иде му полоше у ваше фино друство, па се ко мераклија и еснаф човек одужиа. С'г ће да стигну џампир-човеци да си работе по сокаци због зашто мечка има да заигра пред сваку кућу. Ето, тако је и сас овија Јенглези. Водише мечку све пред туђи домови ал' она заигра и куде њи и с'г ги Јапанци померише цименту. Тој за мен' неје чудо, Јапанци су јагуриде. Мало си зборе а' оће и да гину, а'Јенглези салте речови а за гињење — пуј пике. Они направише калисмерос сос Јудоамерику али тамо ги нема персоне за гињење већ салте за кибицантовање и спекулациЈ"у и зато ги Јапанци напраише калабал'к. А кад си сви

крше врат на куде публику, од позоришта ич не може да бидне. С'г си одо сас моју Сику у комшил'к. У здравље и скоро виђење. ц аш Ј ана ^ ко ОПКЛАДА Кладио се чича-Илија да ће завезаних очију погодити које је које вино. И одиста. Једно вече код »Три шешира« завежу му очи марамом. Даду му прву чашу. Чича цокне језиком и каже: — Бело жупско, преклањска берба. Донели сте га од »Гинића«. Даду другу. — Сићевачко, лањско. Троше га код »Трандафиловића« и код »Три сељака«. Трећу. — С^дедеревка. Овогодишња берба. Винаград је окренут према југозападу. Није најбоље. Дају му и четврту чашу. Чича проба, намршти се, пљуцне и каже: — Не знам шта је ово! Скине мараму са очију и погледа. Била је то чаша воде.

СПОРТ НАЈБОЉЕ РЕШЕЊЕ Играчи једнога београдскога футбалскога клуба, којима су укинуте дневнице, донели су одлуку да у пролетњем првенству пусте управу свога клуба да игра, пошто су чланови управе једини аматери у футбалскоме спорту. ЛЕПА ПАЖЊА Ф.С.К. 13, када ни приликбм другога крштења није клубу до. ла име свога оснивача, Даче, донела је одлуку да футбалску секцију назове именом једнога другога заслуженога члана и освајача чика Јоце. Зато ће футбалска секција у будуће носити назив „Чика Јоца". НОВА СЕКЦИЈА Пошто се на футбалским утакмицама редовно дешава да судија добије батине, судијски одбор оснива секцију за прву помоћ, која ће стално дежурати.

ПОНОЋНА НЕЖНОСТ У поноћи пробуди се пола, па буди попадију-. — Като, злато! Като, злато! Тргла св попадија, протрљала очи, насмешила се блажено и у мраку упитала попу: — Шта јв? — Като, злато, сутра сос од мирођије.- • Па се окрете пола иа другу страну и заспа. У ПОЗОРИШТУ — Господине, јесте ли ги Јели бели лук? — Јесам, госпођице, а како сте то погодили?

Са

времени просјак

' Уделите сиромаху, господине. На жалост, немам ситни не. Имам свмо хиљвдарку. " О ништв... Јв *у вам |е разменити.

МЕ%У СНОБОВИМА

— И, извини драга што нећу присуствовати приЈему. Мој „Шнуки" има киЈввицу. КАД ВЕЛИКА ГЛУМИЦА БОЛУЈЕ_ Једног дана препнсао сам лек младој глумици, која се разболела, према њеним речима, после свађе с пријатељем. Глумица је оздравила, и сутрадан ме је посетио непознати господин, који ми је захваљивао два сата: — Ви сте спасли њен драгоцени живот! Бићу вам в?чито захвалан... Ми се толико волимо!... Своју захвалност посетилац је доказао на тај начин што је на моме столу оставио неколико стотинарки. Неколико минута после његовог одласка посетио ме је један господин у дубљим годинама: — Ви сте њен спасилац, докторе! Да није вас, свирепа смрт уииштила би нашу срећу. Издашан у изјавама захвалности, посетилац је био још издашнији у погледу хонорара. Однео сам новац лепој глумици, испричао јој све, и рекао на крају: — Пошто сам од вас већ примио хонорар, не сматрам да овај новац припада мени... — Којешта, докторе! Пожурите се кући, пошто ће вам кроз који минут трећи посетилац донети /ош један хонорар. Зар сам Ј'а крива што ие сви толико воле?

Нратне шале — Од чега је умро ваш дед? пита агент осигуравајућег друштва једну своју жртву. тачно, али није

— Не знам било ништа озбиљно. — Перице, твоја мама Је доби- чак Скрапежа и лепо да про-

А КАКО ЈА? Дошла два сељака из западне СрбиЈ'е на вашар у Обреновац да продају своје продукте и купе кукуруза. Продали стоку и чекају да дође трговац да им прода кукуруз, па свратили у механу. Попили по флашу пива и један се машио гуња да извади паре и плати, а кад тамо пара нигде. Вашарски коцкари иавукли му сав новац. Његов друг га грди што није чувао новац па вели: — Умео си да дотераш стоку

ла троЈке. — Да ли су нам их послали на избор или да задржимо све? ♦:♦♦:♦ — Ваш је брак из љубави? — Не. По пресуди. На суду су ме признали оцем. ♦:♦♦:♦ — Ви нисте у купеу за пушаче, каже контролор Једном путнику. — Знам. Зато и не пушим. — Али лула вам је у устима. — И ципеле су ми на ногама, па не ходам.

даш, а ниси умео паре да сачуваш. При томе се маши за једаи џеп, говорећи: „А како ја?" Када виде да ту нема пара он потражи у други џеп, говорећи сада већ тање: „А како ја?" Када виде да пара нема ни у недрима он закука: „А како ја, сињи кукавац?—" У БИОСКОПУ — Молим вас, госпођице, сед*те већ једном. — Хвала, нисам уморна.

Народне песме у слици

Сино* мн Је лане моје долазио ГоЈко_