Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАРО ПРАСЕ

Бро) 40 1

инршик^пЈ^вчг

КАД НИЈЕ СУБЕНО... |На трамвају 1РАВАЈЛО

Лепа Дара јв богата миражџика али еелики особењак. Зато се још није удала. Додуше многи су покушавали да је запросе. Она би редовно захтевала да се боље упознају и, после краЈкег времена, кандидат добије корпу. Пошто сам изгубио све изгледе на наследство мо|е тетке Феме (која цело имање остави друштву за заштиту животиња) а на посао нисам био навикао, |а с« реших да ударим на Дчру па или да се ожвним или славно пропаднем. Један мој пријатељ, упозна ме са њеним Кудима На воли људе што пуше, пију, псуј/ и играју карте. Исто тако не *оли људе који су груби, ,-рамжљиви и халапљиви. & на крају. то ј^ најтеже, кандидат моро да буре свестран спортиста, чарочито пешак. Иако многе од ових уеловв нисам испуњавао, јв се реших дз покушам. Као тренин''. обишао са» пешице .Јелу беогочдску околину, управо три еуседна ер«за Сподбио ноге и ис »опао три п?р? еспадрила и једаи пао гумених опанака. Затим сам нвучио око сто лирских па *;',МЈ на ГЈмет и навикао са да порлкс ч мало једем. Када еам све ово завршио, ја умолим онога мога пријатеља да ме упозна св Даром. Своши се и то. Упознао еам е« са Даром. Збиља је дивнв. Узео бих је, вала, и да је шворц као црквени миш. Одмах еам ет»орио план, како да јој се приближим. Ни комплименти, ни удварања. Нов систем. Говорили смо само о спорту, о литератури и |а еам изрецитовао две песме од Ракика, па сам се опростио и отишао. Није ме било недељу дана па сам се тек онда појеаио. — Где сте Ви господине? — упита ме она. — У шетњи — одговорих љубазно, али равнодушно. — Зар. ваша шетња траје осам дана! — И више госпо^ице. Ја уживам у природи. Сада сам ишао у Раљу па преко Стојник* и Бељине на Барајево, онда у Липовицу па у Београд. — Колима? — упита ме онв звдивљено. — ПешицеЈ — одговорих нв изглед мирно. Осетих да ми сквче нумерв. После неколико дана, Дара мв позва да идемо пешице на Умку. Унапред са^ се знојио од треме при помисли на ову шетњу, али одговорих најљубвзнијв: — Са најве^им задовољством! — Она се показа као одличан пешак. Каскао сам као цуле за њом, сав обливен знојем и огрозао у прашини, а она зо непуна

три сатв, као од шале, стиже на Умку. — Сад Кемо мало да се одморимо па да се купамо — предложи она и Ја »одушевљено« прихватих. То је био један од најгорих дана у моме животу. По ногама ми избише пликови, био сам као пребијен, али, пред вече, испред Макиша, паде први пољубац који се могао тумачити као незванична аеридба. Али сам зато одболовао три дана а када ме Дара упита где сам био, ја јуначки слагах: — Био сам на бициклу до Шапца. У овоме времену то је најважније саобраћајно сретство па хоку да сам у форми. А да ме натерала да га појашим, било би бруке. Не бих умео да се попнвм на њега. У међувремену је дошло до зввничне веридбе и саих осталих церемонија. Једнога дана Дара ми предложи да одемо у Гроцку. Наравно пешице. Хтедох да прснвм, ал' се уздржах. Још нисмо аенчани. Пођосмо сабајлв, а сунце опекло као за инат. Мозак да проври. Већ код Болеча хтедох да манем и Дару и брак и све моје комбинације. Али се помислих; гда ћеш после, несрећничеЈ Нв Једвитв јаде етигосмо у Гроцку. Било је давно прошло подне. Одморисмо се (едно даа сата па ха1з опет пешке у једно оближње село где је Дара имала другарицу, учитељицу. Ту смо требали и да конвчимо. Њена другарица, једна фина девојка, ал' сиромашна као сирКе, одведе нас у кафану на аечеру. Седоемо. За истим столом седе учитељ из неког села и |едан студент, играЈу таблика. А ја кад видим карте, задрхти ми рука и саа се избезумим. Приђем да кибицујем и за чае заборавим Дару и сав комбинације. За пакост, учитељ прави грешке. Видим елвб игрвч. То ме поче да нераира и ја ударих у навијање. Одједном он одигра тако рђаво, да изгуби оталон«. Ја се наљутих и опсовах нешто масно. Дара ме само погледа и презриао рече: — Господине, потражите где Кетв спавати. Међу намв ]в све саршено!.. Покушах да јо) објасним, да нешто слажем, али ме она није слушала. И тако, пред самим циљем, испадох из конкуренције... Али ако! Успешно сам со осветио- У менв се заљубила Јела, та њена другарицв, учитељица. Јест, да |е еиромашна, али бар н = пвшачим и сад по цео дан љуштим шљивовицу и играм таблиКа. ОтвориКу механу у селу и ту ћу живети скромно ал' без оних мука пешачких...

— Хвала, господине, баш ме то место сврби...

Болничар шефу: — Гоеподине докторе, ваш еин је приликом нгре пао н сломио обе ноге. Шеф: — Реците том несташку да одмах уђе.

— Коликн хонорар тражите за позирање) — Петнаест динара на сат. — Са задовољством... — Не, Л задовољстеом наЈмање двадесет пет.

Надари ме она куси да се укачим на трамбелај и да 0* дем на ђерам да Паварим јед• но ждребе а кад Тамо навалијо народ па ме направише као Пљескавицу. ди се бре гурате луцки вас питам а једна Иаг иацкана врајла ми вели зар вам бре мало Што нас опеле• шисте па сад окете и ив београда да нас најурите. тедо да јој креснем и опцујем по геач' ки ал ме стра да не скоче сви на мене па још да ме изударау вато окути ал брате Оно рива' ње не мош да се Ивдржи. ке т доше да ми поцепау гуњ а Јс дан у панама шешир стао ми на ногу. поче ја да молим ни' смо бре стока да се Газимо а он дрекну ти си бре стока и то брев Репа. мен ми прекипи и ја г а акнем с ногу ал дође трамвајџија и каже што сте бре напали на Сељака он ве рани а Онај с панаму само ви'\ че у Апцу у Апцу једва га у

на шрам&аммирише а Једна у црвену А' љину ме уфати ва рукав и по• че да цима и ја се Окрето а Она ми каже имам симпатију спроћу твоју персону па да сиг ђемо ваједно. нећу Госпоја вег ли.ч ја због вашто сам се већ Опаријо с ти ваши госпоцки фицови оћеш нешто да ме ив' радиш у Том притеснише е другу страну и Сва публика оће дуће у трамбелај а места ни лечка и ја им вичем оћег те браћо на кров а она ми, женска вели Јопет се качиш брез билете па ти после 1)аво крив а једна се баба раздера ова сељак се штипље. куш бре баба ако ми је за штипљење тражим нешто млађе ал дође Џандар и скиде ме долекана и тако се Проведо ко бос по тр-

н>е.

ваш Равајло

НАИГЕ СЕЛО

Господар села

Дошао ерески начелник први пут у једно село и пита учитеља: — Ко ете ви?... — Ја сам господар овога села!.. — Како то, господар? — Сасвим просто! Овде жене заповедају мужевима, деца мајкама, а ја деци!.. Пчед*в'ње о земљооадњи Једном |е нвки агроном држао сељацимв предввање из земљорадње и то о ђубрењу звмље. Свршетвк овог предавања био је следеКи: БраКо! Радовао бих ее кад бисте упамтили све што сам вам говорио и кад би радили по мом упутству. Нарочито вам ђубре стављам у памет... Оштроуман човен Суеед у винограду каже свом суседу: Па то је којештв, молим вас! Ваши пили^и прелетели преко ограде, па ишчупали моЈв цвеће. — Нема ту ништа којешта!... Али кад би ваше цвеће преле-

тело преко ограде па ишчупало моЈв пилиће, то би било коЈе-

КОМУНАЛНА ХРОНИКА Повећање зеленах Вовршана Београд Је рачиЈе долазио ? ред градова коЈи имв|у најмања зелених површина (паркова и скверова). Оаа су године Београђани добили пасиу да се баве повртарством па је зелена површина утростручена Тако смо надокнафили |вдан велики недостатак и' Београд со може звати »Зеленгрлд«. МОТОРИЗОВАНИ Београдска кафилерија добила је за рвднике-шинтере моторна кола и сада се шинтерски посао обавља са моторном снагом. Сад се и шинтери могу лакше одбранити од беогрвдских цама коЈе, у одбрану својих пинчика и пудлица, бесно насрћу. ^ НОВА ИЗЛЕТИШТА 1 У овим летњим данима Београђани наЈрадије праве излете на Вождовац, Пашино Брдо и Смедеревски Ђерам. Веле да Јв луфт чист а шетња врло здрава и корисна. .

ЛЕК ПРОТИВ ЗУБОБСХЉЕ

— Шта Је то с тобом, приЈатељу?» Сав си отечен! — Ужасно ме боли зуб. Полуде^у! — Умири се. Није то тако страшно. Пре двадесетак дана и мене је болела цела вилица, па сам отишао куки, пољубио жену, легао и све је прошло. — Хвала ти од срца, ти си увек исти стари друг. Реци ми само, да ли сад могу да нађем твоју женицу код куке?

Пи Ђемо полако за њима Вра^ао се поп с попадијом с вашара куки, а испред њихових чеза читав низ кола, па као дв инеодмичу. НХ Б^да КЕ ПОМДЖУ Августа. — Тимошенко се надао у брда, да ће она да му пруже спас. Ал' откако баварски повци зауз<>ше на|всћи кавкаски врх Елбрус, сн диже руке.

— Дед, Бога ти, реци тим сељацима да се склоне с пута, да прођемо, рече попадиЈв. — Море, оствви их, нека иду до ђавола, ми Комо полако за њима, одговори мирно попа.

— Молим вас дае улазнице по 60 динара. — Нема више, господине. Али могу вам дати шест улазница по двадесв*.

Улични шалтачи

— Јеси ли чуо, Јоцо, да Је јутрое отаорен други фронт I — Јесам, али знам н да Је жиаео као водени цвет, саега неколико сати. РУЗВЕЛТ БР. 2 Из глупости ти сн хтео аести тазе Причао сн бајке N бљештаве фразе Увек све си боље ти од других знао Знам да Је и теби сада много жао Лажима си многе жртае покопао Сада не помаже твоЈе лажно: јаоI Освести се сада, остани по странн С' лажима престани, политику манн Од лажи саткана увек трула потка За лророке нове — најбољи лек мотка.

Бдатњаво млеко

• Млекар, ла ово »и Је млено аодено. Па шта бн жтео; да буде блатњаав!