Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Бро] 46

— Примећујеш пи нешто нарочито на овој слици1 — Ке, ништа што би било нешто нарочито. — Па ова цедуља са натписом »продато«.

Ируисис&ен-а хроника

Променио астал Господин Пера, бивши бан, променио је свој досадашњи сто код »Цара«. Верује се да је по среди страх од промаје, од које је господин Пера и раније боловао. Вратио се из бање Господин Рада, познати јавни радник, вратио се са пута и одмах прионуо на посао. Сада меблира тре^у гарсоњеру. Сакупљање отпадака Лепа госпођа Вера, приликом сакупљања крпа и отпадака, приложила је свога мужа Тасу, пошто ]е то једини отпадак који се у ку^и не може употребити.

Прилагачи за сиротињу Драги, државник — своје црне наочари. Ђура, рентијер — тридесет година кибицовања код „Цара". Буба, монденка — две кутије жетона. Данка, распуштеннца — десетогодишњу брачну верност. Паја трошаринац — своје болећиво срце. Стева, банкар — пословну наввиост. Мита, муж за пример — двадесет и три домаћа пријатеља.

ШтДмПаРсКе ГрЕшКе — На тржишту је било веомз много девица (девиза) без вредности. — Читајући твоју збрку (збирку) песама имао сам стално тебе пред очима. — Данас ће се одржати предавање: „О успеху и раду средшошколаца, са протекцијама' (пројекцијама). — Она госпођа је за мене права аветиња (светиња). — У старо доба сваки човек поштовао је своје рогове (богове). 4Јшаое 111? ц 1ДС1

ТОЗИН МАЛЕР

Тоза је, до скора, био познати „лаф" са корзоа. Леп, снажан, витзк, а при том жив и весео, он је био веома омиљен код женскога света. Али, наиће оваЈ рат који пОквари многе рачуне, па поремети и све Тозине комбинације о уживању. Тако и Тоза би принуђен да се сам о себи брине. Окрени-обрни и Тоза с*залепи за једну постарију и богату удовицу, госпа Милку ил Шлилуле, која је пре рата ла вала паре под интерес, али јој то није сметало да воли „пилећину". Многн је гимназнста или студент за своје олело или капут имао да заблагодари госпа Милки и њеном меком срцу. Елем, Тоза се ували код госпа Милке на кост и кваргир, а, богами, било је и дувана и џепарца. Пазнла га Милка ко мало воде на длану. А није ни шала! Такав лаф па само њен. Припнтомио се Тоза па једе из руке и само се умиљава, ал опет гледа негде да врдне. А врдање је његов фах. Не вреде госпа Милки њене „аргусове" очи и двадесетогодишње искуство, Тоза увек увреба прилику да врдне. — Слушај ти! — говорила би Мнлка обично — немој да те носи ђаво! Осећам ја да код тебе нису чиста посла. Пази се. Ако те ухватим на легалу, уредићу те ко Вла питу... — Немој да грешиш душу Милкице — правдао се Тоза. —

Зар ја? Никад! На чаену реч!... — Милка би само слегала раме* нима и на томе би се свршила Пре неки дан, био је уторак, поче Милка да се жали како је нестала храна за живину. — Кад је тако — рече Тоза, Ј - а идем сутра у Гроцку. Пазарни је дан па ћу донети мало кукуруза. (Као сви прави „лафовн", Тоза је напамет знао све пазарне дане у иелом београдском округу). Госпа Милка није имала КУДЗнала Је она Тозу добро, али притерала орла зла година па мора. Пристаде!... Ујутру, Тоза уСтао још у четири сата и кад се госпа Милка дигла Тоза се већ обријао и обукао. Милка је подозриво одмахивала главом када је видела како се Тоза ујдурисао, али не рече ништа, само га упита какво је време. — Још није свануло, али изгледа да ће бити леп дан. Само је мало хладњикаво! — рече Тоза, гледајући кроз прозор. — Е, онда да обучеш шлофијанку. Никако друкче, — рече строго госпа Милка и отрча до ормана. А1рштио се Тоза; али му не поможе ништа. Морао је да обуче шлофијанку, и тако, утопљен, крете на пут. Кући се вратио у мркли мрак, I носећи два пара живине и двадесетак клипова кукуруза. Док се

Тоза раскомоћивао, госпа Милка је крунила кукуруз да спреми за своју „дечицу" — каКо је звала пилиће — кад одједном скочи и дрекну: — А где ти је шлофијанка? Тоза се поче збуњено око себе окретати, а госпа Милка приђе ближе и претресе комад по комад одела и рубља. — Где је, говори? — унесе се Този у лице а све цепти од љу тине. — Овај, знаш, заборавио сам је у трамвају — поче он да Муца — Не говори глупости — отсече Милка. Ко се данас може раскомоћивати у трамвају. Нема места ни да се с*оји, а за „господина" је био засебан трамвај где се он чак и пресвлачи... — Па, овај, изгубио сам је у Гроцкој — муцао је Тоза... ЗчаиЈ, "испала ми у гужви. А можда је остала у аутобусу... Госпа Милки прекипе: — Не лажи, битанго! Није шлофијанка дугме, па да ти испадне успут. Знам ја гле си ти био, али нећеш више... Па потрча клиповима кукуруза и осу паљбу на Тозу, коме један клип кукуруза разби'нос... Разви се прави бој, а епилог је био да је Тоза био избачен на улицу. Сада се беспослен, без динара у џепу, шета улицама и проклиње онога ко је измислио шлофијанку и све поткошуље на свету...

РЕПОРТАЖА МАЛОГ ПЕРИЦЕ — у речи и слици —

Учитељ: — Реци ми, Ђоко, неку течност коЈа се не мрзне. Ђока: — Врела вода. ♦♦

Ивмунално.

храника

Она, уосЈоси -сјг-сс. > Јх\

лхлги^ -тллђ '-ђјЛмссс. = «• С1лјЗ— 1 — Љс&СХ, ! &ОШУ- , ^-^лилллХ^ ^ЛЛХУХ ^ХХЈ^ХЛЛЈЈ^лЛаиЕо-Љлљг, ^-с2л<- ст. о^-^^бмилХо-^к&С. ^гсХ-Ксх. _ ^Ссн^- нлт. -$(хоЈ ^с/гаЉ(х. / I ^Ј1лллљси ј-Сл^и. с --е^си ^ -СнжлЛлх. ^Лл<х.^лл,\л^ -<%хХ, ^С^ЛоиххЈ^оС1 у

(мллссс. ^с. -НллХ?. ^гих. -тСхх+сљ^ -сии^салл. <Х"СОл%<х- -^Ссиххх. -је -СЉСХЉ^ *нл, 'Ки, -$<хиди«сх ЈЗ- лМмјЛОС- > 7 Љсхлс ххЉе. Се, , ^ ^моио- Ке. « .л ^ЈЈ^Х^лјхЉО^ МЛЛ-УЊХ. , ЈллхЈу^Со-^ ЈЧзСУ^ 4л^ <ил.)?цгЉ<СС- - 6 Ј1, ХХХлЛА. фХ. 'Сс[1ЈелС)ЛлЧА_ <ЛХ^С,^ЛЉ~1ЛХ>* * ■Н&. ^ел, <^сх^аи&љси>\ љц-рил. ч *хх>м- ЉхСпсске,/ &

ИСТЕКАО ЈЕ РОК Данас је последЛи дан пријаве општинских регрута од 1845 годнна, Зато ће бити навала и гурњава пошто је већина, по нашем старом обичају, чекала последњи дан. НАЈВАЖНИЈИ ПОСАО Спремање зимнице је сад наЈ« важнији посао и за општину. Зато се после кувања пекмеза сада перу бурад за купус н праве трапови за кромпир и шаргарепу. ЛЕПА ПРАКСА Од свих институција, општина се највише брине за своје чиновнике, па је уведена пракса да се даје аконто за зимнипу. Због тога је огромна навала чиновника из других ресора, који желе да пређу у општинску службу.

пошта

Мити месарошу. — Знамо да је тешко када се троши готовина, ал нек вас теши да је то мало зарађено. Цици, удовици. — Немојте се љутити на Коку што Вам је преотела Бобија. На млађима свет остаје. Јоци, ђувегији. — Брак је ризик и у нормална времена, а камо ли данас зато гуњ на главуЈедном глумцу. — Сад цео свет глуми па зато вас уби конкуренција. Тешите се да нисте ви једини страдали од аутсајдера. Посетиоцу трка. — Данас само будале играју на срећу. Ако не верујете, питајте Наду Кочови^. Бившем посланику. — Није народ незахвалан него сте му се ви смучили, па не жели да вас види. Матуранту. — Рукопис вам ја леп, али, на жалост, ми не негујемо калиграфију, већ хумор. Дописнику из ЗаЈечара. — Први ваш конвој рукописа је отишао у корпу али немојте малаксати, већ пишите даље, само без преписивања. Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач „Просветна заЈедница" а. д. Телефон редакци|е: 25-681. Штампа: Штампарија „ЛУЧ".