Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

број 53

нпшиљчпнннпшикррЈЕви

саврвПЦеМ

КОЦКАРОВА ПРИЧА

Позиати београдски хумориста Мика Врабац веК две-три године живи потпуно повучено. Нигде се не вића и ништа не ради па је тек објава Централе за хумор да ћв у њој сараћивати и Мика Врабац пбказала ла је Џивџан у Београду и д4 још лепрша. Ових дана потражи га наш сарадник и једва га нађе у једном сутерену на Грановцу. Седи Врабац за столом и чупа једну гуску. — Шта то радите? — пита га наш сарадник. Што не спремагс нешто за претставу. Видим да сте и Ви у тој Централи. — Какво писање, какви бакрачи ?— чуди се Врабац. Хоћу брате, и ја да уђем У неку Централу па да свету кројим капу. Гурао сам се и раније да уђем у сличне институције, али ми свуд веле: — Иш! Ниси избеглица! Доста сте Ви Београћани нама делили, сад ће да ,видите како то изгледа... На лругом месту ми кажу: — Да сте футбалер или бар ллко-атлетичар још би могло нешто да буде, али о&ако — мрка капа. На трећем месту ми љубазно одговарају. — Да сте жеиска и то млађа, било би можда наде. На четвртом месту ми »еле: — Нисмо ми будале да приМамо вас хумористе да нам пофзћате коице па да нас оговарате! Па бар да нисте овдашњи? Никад, брате. И тако нас четворица београдских хумориста остадосмо без упослења. А тешко нас је брате и упослити. Свега две професије у иашем друштву које се не трпе и један другом раде о глави. То су оперске примадоне и хуморнсти. Али нас пусте беспарица и завист према онима који су се ухлебили по разним Цен-

тралама натера да се сложимо. То је највеКа сензација. Рогови у врећи и четири хумориста заједно?!I А за малер, најспособнији и најпопуларнији умре пре неки дан и тако нас оста три комада у крњој ревени. Да је нека ревена где се деле паре, брзо би прсла тиква али пошто се деле купони за смбјање некако ће Да се провучемо. — Па шта ће сад да буде? пита новин9р. — Ништа. Радићемо као и сви остали. Направићемо спи* скове и штампаћемо купоне па ће да почне дистрибуција или како се српски вели подела. За ланас смо објавили да ће добити своје следовање они чији купони почињу од 1—1000, а од првога ћемо гледати да снабдемо бар 5000 потрошача недељно. — Како је ствар организована? — интересује се новинар. — Одлично. Ја, на пример немам појма шта раде Брандим и ^Дића, не знам чак ни где су канцеларије а они немају појма шта ја радим. Али и без договора све ће ићи као полмазано. Ја за данас спремам 1000 Комада перушки за голицање за све оне који иду у друга позоришта. Јер тамо без голицаљкс нема смејања. — Ствар је значи успела каже сарадник устајући да оде — Па како се узме. Резерви има исувише пошто је у данашњем Београду врло погодно тле за културу ове биљке иако производња није плански Организована. Само ме брине што је то једина чисто београдска централа па ће на нас скочити потрошачи (а могу нас ухватити и у некој превари да дајемо бајат робу или дајемо јексик меру) па може да нам страда позадина ... Лаицима изгледа да тај посао нема ризика. А варају се љуто.

Вести из чаршије

— Штв то зиачи господине 1оа«но*ићу, ви воћ ствлио 1адоцња>ат« иа посао. — Па, далеко стаиујем а... — Кад далеио стаиујете, онда се »озчте трам« МЈвм. — Па аато задоцњааам, |ер се стално аозим.

— Дајте ми један црии флор. — Желите ли уски или широки? — Зар се у жвлости прави раалика? — Нарааио, зааиси ко вам |е умро. — А, тако, оида ми дајте еамо |едну цриу пвртлу. Зната — жалим ташту. —О— Какаа је разлика између прае и последња л>убааи? — Праа обично личи на последн>е, а последња уа*к иа лр•У —ОГоспоћа: — Из ааших докумвната аиди се да сте често мењали места. Колико сте се задржвли нв последњем мвсту? Служаакв: — Извините, милостиав, вли нисвм гледвла у свт. /ача су дво/ица — Слушај бре, Марко! Тн Стално у хапсн. — Зар је то чудо! Неколнко

стотина параграфа против мене самога.

— Шта? Ти којоЈ је тек осам* наест година хоћеш да се удаш за тог старкељу од шесдесет, н да проведеш с њим цео свој живот. — Не. Само »егов цео жив<>т. ОДУСТАЛИ Сви они младићи и девојке који су се раније вОзили трамвајем због гурњаве, одустали су од вожње од када је уведен ред. —0— Мама, колико има сунца иа свету, пита радознало Перица. — То ти је питање потпуно бесмислено, јер ја Сам тн већ више Пута казала да Је Бога створио само једно сунце за цео свет. — А зашто онда тата каже иашој девоЈци „Марице, сунце моје, дођи ловече да ме мало загрејеш...! I ?

— Ах, Божв, МариЈа, квко ова мапа има спатч ку хаоиницу.

— По чвму |« мама поанвла да С« нис. — Забо...рааио сам да поквасим сапун.

— Срам да вас буде! Какав сте ви то отац! ИсписуЈете дечка иј школе, а ои Је тек нвучио дв броји до десет. — Више му и не треба. Он ће бити боксерски судиЈа.

— Био Једном Један краљ треф и та| се Ја снривао у мом рукаву...

— Извините, господине, у трамваЈу има Још само двв места! ПАПУЧАР НА НЕБУ

— Молим вас, господине, дали могу да вмдиМ Амора, Бога љубави! ПОГОДИО