Bodljikavo prase

посвета

Измешај друже

Популарни београдски глумац ЧиЧа Илија пред полазак 1900 г. у Беч на операцију жучног комена, дао је своме пријатељу и »побратиму бр. 1« Душану Протику ову посвету коју је написао на полеђини своје фотографије: Побратиме чврста веро1 Дост' сам с тобом кера теро, Испили смо доста чаша, Испразнили много флаша Али данас дође хора Да се у Беч и^и мора! Па и сад ме жеђца мори Ал' проклети жуч ми гори Од те жучне каменице И сад трпим проклетнице Па се морам дати сећи Да би мог'о здравље стеки! Ако умрем — Судбина |е! Узживим ли!.. Опсена је! Слика ова нек ти каже Она никог бар на лаже Да је побра вес'о био С побратимом: пево, пио Сад од побре ништ не оста Само ова слика проста! Спомен само живи вечно Све је друго машта клета Сп'омен живи и кад ниемо Жива чеда земног света.

цоил

'[дГЕЗШЗ

Г сезони славља

У последње време не могу доћи III Да, она |е зубни лекар.

на ред код своЈе жено.

ка$ер,1ца

Овр Је рубрика за шаљиву зОиљу и озОиљну шалу зато ја иорам, када ме је већ оиај куси натерао да пишем овакве кронике, да лупам главу шта да измислим јер, брате, даиас уолште иема озбиљне шале већ је све иочедија, трагикомедија и блеф, а од те робе умесити колаче врло је тешко. Зато и натежем Вучем конац по конац и испредам нека наравоученија иа коЈе Је лакше заплакати него се насмејата. Када треба урадити неку корисну ствар, онда се нцко од нас ие жури. Тада се чује реч „сутра" која је облигатна за сваки пословни и званичан разговор. Мећутим, ако се ради о некој штетноЈ и рђавој ствари, онда је свршимо за треи ока. Без размишљања. Када би та особина штетила друге, онда још и не би било рђаво али, на жалост, она штети само нас. Зато Је код нас обична појава да се сваки позив на неку корисну акцију, прима са неповерец>ем и нерасположењем или, у најбољу руку, са оклевањем и опрезно. Али ако нас неко позове на неки штетан посао, ми навалимо главачке. А нисмо рђави људи. На против, добра смо с риа и живог темперамеита па то је, ваљда и разлог што свакоме веруЈемо. Као сви јужњаци ми џо и безбрижни, што се наЈбоље мани• ФестуЈе у Београду, где има толико места за забаву. Сваки од нас жели жа убиЈе време и зато се трудимо, према степену васпитања и укуса, да нађемо неку забаву! Без обзира да ли Је то• ме време или не. Ракијица, винцд, песма — то је разонода јед• них, биоскоп, позориште, спорт — то је разонода других. Трећи се занимају картама а четврти се задовољавају оговарањима. Бујна машта а зимске ноћи дуге, па дивота. На томе терену смо ненадмашни. Када машта отпочне да ради, онда само клизи. Настане права утакмица, па се свако труди да не заостане од другога. А живот тече даље. За вре• . ме док ми маштамо живот иде | својим током, одмиче. Али ако треба нешто урадити, запети и заиста учинити добро, ■

радити је тешко, добијају се жуљеви а може и да се назебе. Зато од рада бежи свако али ту омашку надокнађујемо маштом и — речима. А чим пређемо на таЈ терен нико нам није раван. Гурамо као мећава.

Моме таету Ра|ку из Иванче. Твоја к<\и Ранђија и ја провели смо прво тромесечје у браку не може бити боље. Било је и масно и сласно. Али сада су нас се резерве Ранђиног мираза много истањиле. Па кад си нам ономад јавио да кеш доћи — мојој радости није било краја. Ја ћу лично изаћи на станицу да те дочекам, пошто је Ранђа стално заузета часозима клавира. Али како се ја и ти још лично не познајемо то +>е најбоље бити да као знак распознавања држиш испод мишке уз белу торбу на леђима пар добрих ћурана или једно осредње свињче. Поздравља те и нестрпљиво очекује твој зет Јоца Трбушик виши инспектор Министарства. овд.

Централа за кучиЂе Нису то никакве паре за наше снобове и набобе, 2000 дин. годишње таксе за њихове кучиће Пепице, ДекиЦе, Лилике... Госпа Жужи (иначе по крштеници Милева Ристивојевић) бесна је на комшиницу Пелагију, што јој на врата прикачила песму која почиње са; »Место бриге за кучиКа »Сад да чуваш унучике. А' злобна Пелагија ни у ферштец, што госпа Жужи век 15 г»дина је стално у тридесетој години возраста..., а њен СтаноЈло то исто секундира. СазнаЈемо да централа са кучике приређује велики костимирани бал за зимску помо* за луксузне кучи^е. Чист приход употребиће се за набавку бифтека и других крканлука за сироте пудлице, како би се тиме и њихо-

Београд Је од увек био племенит за хуманост, па ће надамо се и ову кучећу хуманост свесрдно ломо^и, као што и увек свесрдно помаже све што је отмено.

'■ЈЈЈ.А

Знате, оваЈ намештај Је у стилу Луја XV и мислим да Ј»а

вам се доласти.

онда богами, запне. Сваки се у• стручава, врда, и размишља јер

— Немој да плачеш, драга, Ја долазим еутра опет.

ве газде мало растеретиле од те I — Ле п° I* ««' «мо ми се чини да су столице превише ■* бриге. I с°ке, имате ли за Једну нумеру мање — на пример ЛуЈа XIV!

''Х\