Bodljikavo prase

Еро) 71

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Стр

анв 3

НЕДЕЉА, 28 март Годинама ми до<*• ш ј- носи млеко један мој кум из Жар<ова. Међутим, веђ га некблико дана нема. ЈуТрос га сретнем на улици и запитам: — Г де (и ти богати? Куш па ме заборави. Дбђи да се видимо, макар и без млека..." — Разочарао сам се у вас. Несте бре фер и ко људи.,. Изненадих се ја речима мога кума али ми он не хтеде давати објашњења, већ ошину коња и оде. Данас ми у подне прича же• на да је то све због футбала. Играо прошле недеље жарковач• ки клуб у Београду Па му играчи београдског клуба, судија или публика учинили . нешто на жао, па се они сад љуте. ПОНЕДЕЉАК, 29 марта Код иоје комшике Мице, мајорице, разболела се служавка. А бодрст озбиљна. Од■ мах несрећница па ла у кревет а ватра 40". Позван лекар из Уреда и он — хоћете ли веровати одмах дошао. Прегледао девојку мепо и савесно и преписао кивип. Вели маларија а можда је и грипа. Тешко је утврдити дијагпозу тако одмах. Савестан неки човек. Када пође он рече госпа Мици да му се одмах јави у Уред ако се деси нека промена. Не лези враже, девојци све горе. Ватра расте а она јауче. Госпа Мица дОхвати телефон и зовве Уред а тамо се јави неки женски глас. Када јој гбспа Мица рече да је девојци рђаво и да треба лекар да дође одмах, ова госпођица одговори: — Када кажете да је она добила лекове, онда нас оставите па чиру... — Ама жено — преклиње госпа Мица — може девојка да умре. — Па сви можемо да умремо — одговори ова вицкаста госпођица и затвбри телефон. Најзад је после поновног телефонирања дошао лекар и одмах утврдио опасну болест бубрега па је девојку упутио у болницу. УТОРАК, 30 марта Седим у једном друштву. Са нама и Бошко, уметиик и гГесник. Седи и испија чокањчиће. Са нама у друштву и Бата, млади професор и познат гњаватор. Виде он да Бошко једнако цевчи па га одмери два три пут и најзад се одлучи да га упита:

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна заједница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљице Наталије бр. 100.

— Ви много пијете? — Много...! вели Бошко. — Ваљда из навикс? — Јок, из чокања... одговорн Бошко немарно, ми се сви насмејасмо а Бата одустаде од даљег разговора. СРЕДА, 31 марта Жали се комшика С/А&ЈјЈЈ&јхг | Рада на њену мезимицу Цану. Непослушна, иде само у биоскоп и шетњу а неће да учи. ■ — Дошло ми просто да је онако матору изударам — вели он&. Пошто слабо учи математику, цео месец дан асаџ плађала учитеља. Од уста сам одвајала. Најзад јуче оде у школу. Треб&ла је да буде прозвана да поправи оцену. Ја сам све предузела, пролила за њом бокал воде и нестрпљиво очекивала да се врати из школе. Она дође сва весела па и мене развесели: — Је си ли знала? — питам ја. — Још боље — одговори она. „Професор се разболео". ЧЕТВРТАК, 1 априла Сретнем јуче Па$ ју судију па пошто смо комшије пођемо куђи. Ма!/,) ло даље сретнемо Д Тозу рентијера. Здравимо се и мало застанемо па нам он рече тои приликом да је Рајко, сликар и вајар, напрасно умро. Изненадисмо се обоје. Знали смо добро покојника па нам жао чоћ >ка. Зато се ја нађох побуђеи ца упитам: — А од чега је умро? — Море, умро је од сеца умеша се Паја у разговор. Није много важно од чега је умро али ми се сви питамо од чега је

живео када веђ двадесет година ништа не ради веђ само седи по кафанама и пије..." ПЕТАК, 2 априла Кори мој теча Сима, познати богаташ са Дорђола, свога унука, сту• дента, што неђе да штеди. Он грди а младиђ се само смеје н звиждуђе. — Зар те није срамбта!" грди деда, трошиш сваки дан по сто динара. — Богами није — одговори Андра, унук. Трошио бих ја и више кад би дали". — Знаш ли ти — праска теча Сима да сам ја био калфа у радњи и имао 15 динара недељно а после- десет година толико сам уштедео да сам био Свој газда... „То би сад, деда, ишло тешко. Онда је било чекмеџе а данас су свуда аутоматске касе". — Марш, битанго... — развика се теча Сима, а младиђ утече из собе... „Бистар је мангуп... рече ми теча кад остадосмо на само. априла Мој пријатељ Арса има више дугова него косе на глави. Што келе дужан је и ружан. А ја га јуче сретнем а он певуши. — Како, богати, можеш да б удеш тако весео? — питам га ја. „Ја не бих ока склопио..." — Зашто човече? — чуди се он. — Па толики дугови. Да ли ти уопште спаваш од брига? — Ја спавам одлично али не знам како спавају моји повериоци — насмеја се он. „Њима сигурно џије лако".

Д В О Б О Ј

— Несрећниче, шта сте урадили. Оиај тамо био еам је пр«,тивник. Њега сте требали да гађате. — Нисам ваљда луд! Зар не аидите да има револвер у руци.

Упоређење Дође нека београдска дама у село по намирнице. Сврати и код једног младића који је био лиферант свиња. Пошто је дуго гледала његове свиње, реки ке му: »Ах, ала имате лепих свиња«. Овај се приближио до ње па рече: »О, ви сте много лепша, гоепођице!« У ТРАМВДЈУ

— Господо, ја мислим да би неколицина нас требало да се удружимо, па да понудимо једно место овој дами!

Ој, мондени, друзи мили Да л' сте икад ви то снили Да се рздит', азај, мора Тамо негде око Бора

Баш уочи Благовести Стигоше вам благе вести Да се у Бор мора ићи Радом треба све подићи ❖ Скитње, коцке нема тамо Већ се радит' мора само Ту је ашов и лопата И остало од алата.

Место ципела од лака Лупарање дрвењака Место слатких, дивних сека На ранде вас будак чека.

Ленствовања беше доста За забаву рад вам оста Зато чујте српски глас У раду је само спас.

Треба све искористити

Један београдски адвокат позната је са свога неверства према својој супрузи. Његова жена то зна и прича једној својој пријатељици: — Ухватила сам га пре два дана с дактилографкињом. Више није могло да буде никакве сумње. Ја нисам хтела да направим никакав скандал, али сама себи одмах поручила нову хаљину... — Мислим да си тражила да одмах отпусти дактилографкињу?

— Ни најмање... — Зашто?... — Биће ми ускоро потребан нов шешир!.. -жПОМЕН —: Наш мили и никад непрежаљени отац, брат и стриц Сахарин преминуо је трагично 11 ов. м. у рукама Финансиске контроле. Ожалошћени шверцери.

Монденски чај

Спцлисш епиЦи*<м „Чукарички" сад се једе Слабо ће се да проведе Не успеде лодум У великом сад је зорту Изгубиће ћар у спорту Тако вели форум.

АМЕРИЧКИ ТРКАЧ СЕ ОКЛИЗНУО Амерички маратонац Ајзенхауер. оклизнуо се на песку У Тунису па није стигао на цил>Он се жали на зујање штука које су га помеле да на време поНе. У свзком случају он се није пласирао, упркос великих овклада у Њцорку. У ФОРМИ У вези са претстојећим тркама букм^кери и та.јна кдадионица КочовиН. почели су тренинг па се чује да су у одличној јсондицији. Само ако их опет. као поошле године, не омете тврд терен. " НАЈБОЉИ ТИМ У пролетшем првенству највише су се истакли футбалери тима „С. К. Жарково", чл.ш су играчи одлично ухрањени и снажни па их је врло тешко победити. Зато .многи београдски играчи желе да пређу у овај клуб а управа прима само сељаке. *

— Господине, волите ли чај с лимуном или с млеком!

— Јуче је моја жена бацила на мене читав букет цвећа. — Сигурно у екстази! — Не, него у вази.„ жж Зна боље Учитељ: — Када ти, Перице имаш двадесет динара и добијеш од стрица још педесет, колико ћеш онда имати? — Свега двадесет динара! — Како то? Пази! Зашто? — Зато што ја од стрица никад_ не бих добио ни гроик