Bodljikavo prase

Еро! 75

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

Страк:, 3

ИЕДЕЉА, 25 априла Надари ме онај куси да оДем на утакмицу. Рачунан, празник је па да изађем на свеж ваздух. Узмем жену под руку па одмах после ручка хајд на брдо. Света, нарочито младића и дечака, тушта и тма. Некако ми пође за руком да се докопам трибине и седнем. И, богами, це бих се кајао да поред мене није седела гомила младића, вероватно гимназиста, која је тако „софтиг" псовала да се најзад наљу1их и строго их опоменух. Они се у глас насмејаше. — Зар вас није стид — почех ја понова да их корим. „Зар не видите толике даме и децу. Срачота..." — Чиле, чувај здравље за ново гробље — добаци ми један ципов. Ако ти се не допада а ти се шкартирај... Ово није манастир веЛ игралиште". — Зар те то уче у школи подвикнух ја револтиран а он ми се у лице насмеја и после су, сви заједно, до краја утакмице бацали на мене и жену љуске од јаја н добацивали разне неучтиве нзразе. Зато се покупих и одох пре свршетка утакмице. После сам сазнао да је то резерва прбог тима једног бољег клуба. ПОНЕДЕЉАЏ, 26 априла У парку седимо ја и Риста доктор и разговарамо да нам прође време. Поред нас једна девојчица игра се са једним псетанцетом и једнако га прислања уз лице и мази. Досади се то Ристи па јој каже: — Слушај сине, није здраво дирати псе руком. Од тога се лако разболи и умре. — Знам, — вели мала — и ја сам то видела". Ристи мило што је девојчица паметна па ступи у разговор. — А где си то видела? — Моја стрина Мица имала једну мацу која је са њом спавала и коју је она стално љубила. — Па шта је било?.. — Ништа! Маца је цркла рече девојчица и отрча за својим псетанцетом.

Јуче на тркама, жали нам се доктор Миша. — Е, брате, што се човек може преварити у дијагнози; просто се човек не може ослонити на пацијенте. — Мора да си се опет угрувао? — упита га Јоца, инспектор. — Још горе, упрскао сам — насмеја се Миша и поче да прича: „Пре три дана дође код мене један пун човек, са грдном трбушином н затражи да га прегледам. Видим на први поглед сало око срца и малаксалост али га оаег скинем в лепо прегледам.

Тачно, човеку треба кретање и ваздух. Препишем му капљице и онда му кажем: — Вама треба кретање, пријатељу. Шетајте бар два часа дневно. — Кретање? — зачуди се он. — Да, да кретање — понових ја А шта сте ви по занимању? — Писмоноша! Мени се окрете соба око главе и само му гурнух рецепт у руке а ја заглавих врата. СРЕДА, 28 априла Жали нам се Воја судија на свој позив. — Досадно брате и заморно. А нађе се и нека битанга која те толико насекира да ти све преседне. Да вндите само што се мени десило. — Причај, прнчај — заграјасмо сви у глас, знајући да је Воја сјајан козер. — Некако пред празник — поче Воја судио сам једном познатом београдском обнјачу који је пола века провео у затвору. Када му моја приправница узимаше генералије, ја зачух да он на њено питање чиме се занима одговори: — Ја сам ваш послодавац". То ме наљути и ја викнух на њега: — Какав си ти послодавац дангубо једна", а он само слеже раменима. — Него шта! Шта би ви судије радили да лије мене. Ја вам стално дајем посла зато сам послодавац..." ЧЕТВРТАК, 29 априла За наш сто у кафани и газда Ђока, богати трговац из унутрашњости који је о празнику дошао у госте код Пере порезника. Седи човек мирно, пијуцка шприцер и ћути. У томе Синиша инжињер поче нешто да говори о саобраћају у великим градовима па између осталог рече да је у току једне године у Београду превезено трамвајима више од двадесет милиона путника, када се одједном умеша газда Ђока.

— Пази, мајку му! Па ја нисам ни знао да Београд има толико становника... 1 Синиша хтеде да му нешто објашњава али му ми дадосмо знак да уђути п аје Ђока остао у уверењу да Београд има двадесег милиона становника. ПЕТАК, 30 априла У биоскопу пуно света. Врућина и запара па се кајем што сам уопште долазио. Чисто ми беше криво што не могу да задремам. Одједном, у мраку, зачух жив шапат и пољупце. Одмах до мене седио је један заљубљвн пар који је стално нешто ћућорио а филм уопште није гледао. Од дуга времена нагнем се ка њима и направим се да дпавам и тако успем да ухватим извесне фрагменте њиховог разговора. Јел' ме волиш? пита он. — Много — одговара она н уздише. — А како си осетила да ме волиш? — Знаш Радо, одједном приметим да ми је криво што те сви у моме друштву зову шмокљан..." После ових речи оп ућута. СУБОТА, 1 мај Код моје ћеркице дошле другарице да кобајаги уче а овамо само умотавају и размотавају неке лутке. Није Ци чудо то су све девојчице од десет година којима је игра важнија од књиге. Са њима се игра и моја свг/стика, иначе уседелица и деца се, за час, са њоме спријатељише. Одједном је упита једна мала плавокоса: — А зашто ти теткице немаш децу? — Није ми донела рода — одговара моја свастика. — Е моја теткице ако ти верујеш у роду и од ње чекаш децу ннкад је нећеш имати — рече мала враголанка а остале девојчице почеше нешто да ћућоре. НОВ ПРОНАЛАЗАК

— Ово /е мо) проналазак! Тежи 7 кипограма. Нико не може држати слушалицу дуже од једне минуте.

Свенани час

Ускршш* р&иераиџџ* Београдски клубови су одржали ускршњи турнир који је био врло шаљив. Просто као да су се приређивачи решили да нам праве конкуренцију. Прво је Б. С. К. победио Обилића а С. К. 13 »Адмиру« и други дан је »Адмира« играла нерешено са БСК-ом а »Обили^« је тукао С. К. 1}. Овај маскенбал је посматрало неколико хиљада гледалаца који су у највећем одушевљењу узвикнули: »Жали, Боже, паре!« Организатори турнира веле да су нарочито удесили те резултате зато што треба дати воље мањим клубовима.

Шпушиа

Штала »Горица« чија су грла чисто домаћег, нишксг, порекла почела је да попушта. Чувени фаворит »Мелисанд«, није могао да победи »Лагуну« која је из једне комшиске штале, али која је навикла на дугачке стазе док је »Горица« згодна само за кратке стазе. САМО ИМ ТО КОНВЕНИРА Од свих спортских дисциплина на Пацифику Јенки играју само »мице« и то унатраг, пошто не воле опасне ствари. Тако су, све у шали и игри, истина без флоте догурали до своје тарабе, Хаваја.

— Јоване, донеси ми сребрни прибор за јело, сад ћу да исечем парче сира!

ПРВОМ МАЈУ Данас свако слави рад Био старац или млад Први мај је празник цвећа Али само тај ко ради Може да живи у нади Да га негде чека срећа ТРАМВАЈИМА Нит је добро ићи пешке Нити да се воза У трамвају стално грешке А вожња те сроза Ил те због платформе казне Ил' ти џеп испразне ЗЕЛЕНАШИМА • За зараду увек много раде Па послове замећу и саде На богатство узек гаје наде Ал' не ничу све саднице младе Плакови се ти лако прехладе За кајање онда нема каде. АЛБИЈОНУ Ствар британска горча То види и ћорча Уредили ствар Сада добош лупа Распродаја ступа Оде на пазар.

©

— Наш директор је ужаско штедљив човек кад метне наочаре он гледа преко њих! — А зашто! — Штеди стакло! Досетљивост Он њој: Ти си мој шећер. Она њему: Онда ћеш ми уступити твоје следовање.

— Сутра ћемо, драги, да закољемо ћурана... — Зашто! — Сутра је 20 година како смо с« узели! Па шта је зато крив ћуранН