Bodljikavo prase

БОЈБЕ ИШТА НЕГО НИШТА

понестаде ране а ники неће Да ге џаб& рани а ја јопет ислабијо па не могу стално Да риљам. Кад доНок у село а милунка ми каше ајде бре на њиву равајло треба да се сеје кукуруз а мен се смучи па је излемах сједну мотку зар бре ја риљо у Београд код Једну удовицу и једну распуштеницу и Виднш како сам пропо па ме сад тераш да јопет риљам а Не/)еш вала него уфати неки од ови што долазе из Београд па их води на њиву и упрегни у рало нек ведну како је лепо кад се гази блато по њиве а она се смеје па ми каже ј4си ли луд равајло да ти оће да риљау не би тражили леб брез мотику и радили с о'ве црие берзе него засукуј рукаве па ајд на њиву јер брез гејачки зној нема ништа од летину.' и Тако ви ја имам Сад да сејем кукуруз и да се мајем по њиве а госпоја вида Ле ме чека да јој одиесем кајмак- и јајца мораНу да изударам ову милунку што ми се меша у посо и изводи неки фалцификат јербо је она веднула да сам кренуо у штету па оће да ме задржи ал нема бајо кад равајло крене гура ка мећава и сад ми је лако стигла паша па Не краве да пасу а млеко Ле б идне боље и ондак могу да сипам више воду па А у се извадим за ову штету што ме снађе кад сам бијо у1 београд писо би ви још ал ми се сломи плајваЈз и еад одок на њиву. ваш равајло

ЖЕНСКЕ ГОДИНЕ Адллф фон Менцл није био нимало галантан. Једном приликом тражила ,је од њега нека постарнја дз.ма да јој процени године. „Не разумем се у то", одби фон Менцл. Али та дама није престајала са наваљивањима,, тако да Овај рече: „Глава Вам је кг.о у госпођице отприЛике 20 година, руке су Вам нежне као у двтета од 10, а понашате се као девојка од 18". „Па лепо, одговори госпођа п'олг.скана, „али колико ми -је стварно година?" „Рекао сам Вам већ, госпођо", одговори фон Менцл, „20 плус 10 плус 1б износи свега 48".

•— Пази, Перо, опет се отварају |ош два вз села позвришта! — Па... Па зар нисмо ми весели људи.

КРАЉ КРИСТИЈАН X Краљ Кристијан X посетио |е једном школу у једном малом данском селу. Кад је ушао у ра3 реД| спазио је на табли написано »Добрр нам дошао!« Он осмехнуо тој пажњи и чекао Др га деца поздраве. Али деца еу била збуњена и ^утала. Онда краљ приђе табли, узе креду и написа: »Захваљујем лепа. Краљ Кристијан«. Лед је био пробијан. Деца су г,е раскравила и почела разговарати са краљем.

ПОЧЕТАК

ОСТВАРЕН САН

— Да ли се остварио који од ваших дечијих снова? — Јесте. Када сам био мали, мајка ме је увек чешљала. Тада сам желео да немам косе.

Чичино летовање

Једног дана, пред крај лета, срете Никола Гошић, чича Илију и запита га: — А, бре, чича, како си провео ферије? — Море никако. Ем • носим стално кишобран, ем никад не пада киша, а ипак увек покисн"!, одговори чича Илија.

Дозвопите да вам се претставим: Милић 60 км„ једно пра-

с!нце, 3 јлјета.

Мило ми је. Јовановић,80 км. 1 кокошка и '/» кгр. кајмаке.

— Иоћас сам сањала да ми је тетка отпутовала. — Па ти уопште ниси жењен! — Ипак ми је било пријотно.

— Сто динара вам дајем само да ми дозволите да Ја мвсирам моју женицу.

Видите, валда, да је то само играчка мога малог Перице!