Bodljikavo prase

Д1ИР I

БОДЉИКДВО ПРАСЕ

НИЈЕ ХЕРКУЛ

— Дргги, коћсш ли ме узети у наручје кад стигнемо кући1 — Драга, ја сам Ромео, а не Херкул.

Ха, ха, ха!

— Ми смо веслапи и он је испао из чамца.

ица ш.и> ?

i/шсац,

Жена: — Која ти је она Ружа што си Је помиц>ао у сну! Муж: — То је коњ на кога сам се кладио! Жена: — Тај коњ је јутрос питао телефоном за твоје здравље!

Ј1аж брзо добија крила и лети а онда се обично претвори у стару, крезубу жену, која иде од врата до врата и брбља. * Душа може улепшати тело, али тело иоже душу само продати. • За богаташе је Бог измислио медицину, а за сирошахе — здравље. • ДевоЈка Је као вода. Тиха вода је обично дубока, а чиста вода је већином хладна. * Љубав је веза једне владалачке и једне ропске природе. Ни_!да двеју једнаких. к | • Глучцииа више импонује в пајмање признање него иајвећа искреност .

У ПОЗОРИШТУ У позоришту поред професора Странића седи неки господин, који јасно одаје неке знаке досаде. Одједном, овај се диже и шапну професору: — Молим вас, хтео бих да изађем. — Ох, то не, млвди^у, рече строги професор. Останите на своме месту. Ако пустим једног онда !че хтети сви да изађу. ж Довитљизи Јовица Професор: — Јовице, реци ми једну именицу. ^ / Јовица: — Магарац, молим, господине професоре.' Професор: — Добро. А сада, реци ми, како гласи пети падеж тв именице! Јовица: — Пети падеж те именице гласи, молим господине професоре, магарчр! ж Професор: — Јовице, реци ми којих риба има највише у Дунаву?! Јовица: — Сомова, господине, професоре. Професор: — Тако је. А сада пази. На пример ја одем на Дунав Да пецам рибе. И упеиам једног сома великог као ја. Извучем га из воде, одем и нађем једна кола, натоварим на њих тог сома и одвезем га својој кући. Како би на то моја жена реагирала? Јовица: — Смејала би се, господине професоре. Професор: — А зашто? Јовица: — Па зато, јер би на колима видела два сома. ПРЕДОСТРОЖАН — Како можете бити тако неопрезни? викну директор банке на благајника. Закључајте одмах ту касу!

Човек љуби да се растресе, да буде модеран, да се забав^, да заборави, да се обогати, да побуди завист, да буде сретан али готово иикад због самр љубави. ж Циција над цицијама Шкотланђанин прогутао гуму за брисање. Случај је био тежак и хирург је морао одмах да га оперише. После операције, један човек прилази лекару и узбуђено пита како је прошла операција. — Сре^но. Да је болесник донет пола сата доцније, ко зна како би све испало. Будите мирни. Ви сте сигурно његов брат? — Не, ја сам власник гуме, коју је он прогутао па сам дошао по њу. Р А 3 Н О ЗНАК ОЗДРАВЉЕЊА — Како је ваша госпођа провела ноб? — Добро, господине докторе, хвала Богу и вама. Јуче јој је било толико добро, да је шољом од чаја већ могла да гађа нашу служавку. ТЕШКА ОДЛУКА — Не зна човек шта да ради: да ли је боље ћерку удати или не. — Зашто?! — Решио се ње, али после мора и њу и мужа да јој издржава. САЖАЉЕЊЕ — Па добро, разведимо се! — То нећу!... Не*>у да ти дам прилику да се поново ожениш и да кињиш опет неку другу жену аише него што си мене кињио1 Не^у да се разведем из сажаљења према њој!.. ПРАКТИЧНА ЖЕНА Питала једна жена своју другарицу како је могла да се уда за ^елавог човека. ^ — Из, практичних разлога, одговори она. Прво, не морам да будем љубоморна; друго, не треба да дајем мужу новац за шишање; тре^е, када устајем ноћу, не морам да палим светлост; зар то није дивота! ГОСПОЂА КУПУЈЕ ПАПАГАЈА I — Мој муж је отишао на далеки пут. Пошто сам сама, хтела бих да купим једног папагаја да ме разоноди. — Изволите, госпођо, овај овде колосално прича. — А уме ли да псује? — Не брините! Сасвим Ке заменити вашега мужа... ЛЕКАР И СЕЉАК Лекар: — Слуша), пријатељу. свињгц је одмех до твоје ку*е, а то није здрево! Сељак: — Море, мани ти то! Свињац је ту већ тридесет година и ниједној се свињи, хвала Богу, није ништа десипо!

НЕ ВЕРУЈЕМ У ЉУБАВ

— Верујете ли ви у љубав на први поглед, госпођице, Цицо) — Не верујем. — Тада морам опет сутра да дођем!

МАЛЕР

— Склоните се да ие погинем. Ж Ж Ж сео-см Помену се, не повратило се Сгоске цуре варошки се носе оациле су сукњу и опанке Неће више да буду сељапке Да су лепше но монденке што су Сслске цуре ошкшапе косу Да би биле првокласне цуро Све ставиле најлепше фризурз ' Помадом су намазгле пице Око врата сребрне писице Да би мало отменије биле Хаљине им од предратне свипе Па када их гледате из Олиза Чинн вам се да су из Париза Све су дигле глгве поносито Јер су оао добиле за жито »Сад смо сила!«... све сељанке веле Па купују најлепше ципег.е Ако нису на њих ни навикле Ципеле им на високе штикпе У рукама сваксј стоји ташма Добиле је за два кила брашна Свака дсшла до доброг шешира За њег дала пет кила кромпира Па и друге модерне ситнице Добиле су сг.е за намирнице »Може нам се« кажу по сто пута »Сад је дошло наших пет минута!а_

•«Л

■; •