Bodljikavo prase

БОСЈ/Л.УК.

Сваки народ има по неку- одлику, да не кажем врлину. Нарочито у духовном погледу. Па и ми имамо сучии изаћн пред Милоша, односно пред светску исто рију. по душе ми нисмо пронаш ли радиум нити неки други неоп ходан проналазак, нити ]е неки Србин написао неко дело које је награђено НоОеловом наградом али зато не треба да се стидимо већ напротив, треба да се трудичо да се још усавршимо и захвал ном потомству оставимо у наслеђе наше специјалитете. Реиимо моћ предвићања. Сваки други чо век је телепата и пророк као Свенгали и Рета па зато за иас нема тајне Све ми знамо и то знамо тако поуздано да нас ни• шта не може разуверити. Други наш спеиијАлитет је да мећу нама има људи који могу са уверењем и убедљивошћу да бране сваки програч и спако уверење. Чак и оно што смо до јуче ватрено напалали Друго некористо љубиви смо У том погледу нас ниједан народ не може надмаши ти. Трећа је наша врлина да смо најбоље искористили техничке прсјналаске. Репимо писаћу маши ну. Други народ који иемају тако здрав и практичан систем користе писаћу машину за преписи вање и брзо писање а ми смо то усавршили Ова машина је згодна и за достављање и разне услуге Чим тн неко стане на жуљ а ти одеш к\ ћи, затвориш се у собу и сецнеш за машину па само почнеш да везеш: „ .. Како г гч сазнао мој бдиЖ њи г. Н.Н рали то и то и покушава то и то." Ово запечатиш и бациш на пошту а после ни лук јео ни лук мирисао. Нико на тебе не сумња и ти само сеириш. Чак иожеш — ако је томе пријатељу Бог дао — да одеш код њега кући и да се заузмеш (наравно ако може да плати) и онда опет ради писаћа машина. Поред тога ми има мо и инстинкт. Као што неке жи вотиње могу унапред да осете земљотрес тако многи од иас све унапред осете. До душе, дешава се и да се преваре, али који се жив човек није преварио. Што кажу наша браћа затаји инстинкт. А када су затајили толики карактери зашто да и инстинкт ие погреши. Дуго бих ја могао да иабраЈам све наше особине и специјалитете .али је непотребно. Сви ми то ИЕВОЈБА

■51 |^^Х,

добро знамо и са правом се на њнх поносимо. Јер, да није тако зар би ми о себи имали тако високо мишљење. А у томе погледу нема нам равна Сваки од нас у себи мисли да је толико фифик и окретан да нема тога ко би му подвалио. Из тих разлога код нас и нема подвале Свакоме је, што то кажу, срце на длану... А ово што се толико лаже, није из зле намере већ само онако, да се убије време. Имамо динамике и виталности па се тако манифестује... Тако бар сви кажу А ко мени не верује нека пита свог комшију па ће видети — ❖

ПРОПАО ПОКУШДЈ

Баш зато што зна

Само ноћу

— Не пијем већ педесет и три дана. — Па како издржаваш1 — Лако! Пијем ноћу. ж 7т> & бар лано. Трговац Симић саопштава својој ^ерки да је Миле професор запросио њену руку. К^и се опире: — Знаш, татице, ја бих хтела да будем још поред маме. — Па ништа лакше. Поведи је собом, нека станује с вама.

— Разумете ли се ви у флерту, господине? — Не. Покуша сам био једном да учим ту вештину, али сам се ве^ после првог покушаја оженио. ж — У самој ствари најјаднији живот имају мољци. — Зашто? — Првко целе су зиме / ко« стимима за купање, а преко лета у крзнима и зимским капутима. ж Лекар: — Саветујем Вам да за врвме посла каткад упалите и по коју цигарету, то умирујв живце. Пацијент: — Немогуће, господине докторе, ја сам по занимању гњурац, ж На часу веронауке учител* пита малу Евицу: — Ко ја тебе створио, Евице? — Створио ме драги Бог, али само први комад, после сам сама расла. * X ИЗБРБЉАО СЕ — Мама, видео сам Перу кад је пол.убио моју сестру. — Не мари ништа, они ћа се венчати у недељу. — А кад ^е се тата венчати са нашом гувернантом? ж Просјак: — Кад би моја добра, покојна жена, господине сада живела, ја не бих морао просити... Господин: — Сигурно се она старала о вама? Просјак:— Да, она ј* проеила место мене...

Паланчанин: — Реците ми, молим вас, где се налазе ТеразиЈеЈ Прзлазних: — Зар то не знате! То зна сваки глупак. Папанчанин: — Пг згта вас и питам.

\

— Не, овај ми са не допада. У овом шеширу изгледам као нека шпанска играчица.

— Зашто сте ирали) Невоља |е закуцапа на моја врата. — Нистет ребали да јој отао« рите.

Добро је што није

-» Знаш ли зашто Је Бог жену створио напослетку! — 1 — Па да је прво н.у створио, она би била противна свима осталим стварањима.

ИЗОСТАВИЛИ Муж: — У овом Алманаху нема датума нашег венчања. Значи није тачан. Жена: — Какве ми везе имомо са Алманахом? Муж: — Овде су записани датуми свих великих катастрофа. РАЗЛИКА У ДИФЕРЕНЦИЈИ — Каква је разлика између посла и спекулације? — Када те ухвате и казне, то је спекулација, а када прође у реду, онда је поштен посао. Ж Женв! — Малопре, ми је неко телефонирао да си синоћ шетао са лепом и младом женом. Муж: — Са лепом и младом женом? Тај је ^орав или кретен. Па синоћ сам био са тобом. ТЕСТАМЕНАТ Један богати адвокат умре напрасно. После његове смрти отворише тестаменат из кога се видело да је све имање оставио лудници. Та) легат је био пропраћен овим речима завештача: »Вра&ам лудацима оно што сам од будала зарадио...« ж — Твоја жена има дивну бунду. Мора да Је добро загрева. — Море, кад помислим на рачун, чак и мене загреје.

БАТА ТОШКЕ бијо сам на штацију да чекам госун тодора јербо Имам неку Запетљанцију спалаграфи а он )а виладелфија за те зачкољице ац он не дође па заото идем да трефим мику двоката... а Еве га... откуд Ти госун Тошо ја... — Немо ме бре жми |ошецЈ жено кисела. Убаво ве познајем јагуриде сељачке. Ја сам дошеја од куде Лесковац а ти ме ко сенћим чеко на ужички воз. — јопет ти изводиш керефека ема није госун тошо бијо сам код варгонима ама те нема. — видеја сам те бре, видеја да зеваш по штацију каквој зевзек ибрајим а мен ме ниеи видеја због зашто бата Тошке понеја големо куферче па има да са Извукујв уз брдо а ти си за ладовинку,., Рипнала ви кашика у мед па је право да сеирита и да Се подбрцкујете стелегенцију... — Ама није госун тошо две ми очи Него ка велим нисте уфвтили воз... — Ич ти не бери гаЈле за мен. Несам ја мазноглавасти Драјфус да си одим по бели евет а памет да си оставим на куде дом. А с'г да видим твоЈе заврзламе па да си кршим врат у суд да у|дурисавам калисмерое за тиЈа твоји зарзавати. Салте да не наиђем