Bodljikavo prase

5

НИЈЕ ИСТИНА Жена: — Да ли је истина да фарбан>е косе штетно утиче на памет. Муж: — Лажу. Ко има памети тај не фарба косу. ЗАВИДИ ЈОЈ Служавка: — Гоеподине ја отказујем и идем петнајестог. Госпођа се не може поднети. Муж: — И ја то знам ал' на жалост не могу да откажем. ж — Много сам расејан, у последње ереме. Замислите пре неки дан отишао сам у лов без пушке. — А кад сте то приметили? Тек када еам жени предао зеца, а она мени пушку. ПРАВО ЧУДО Ђак после чвса астрономије: — Није ми чудно што се и на|мање звезде виде помоћу справа, али ме чуди откуда се на земљи зна за њихова имена кад није успостављен саобра^а/. ж — И ви се још смете на то заклети? — Ја бих волео да видим -о нз шта се не бих смео дз се закунем. ж Питали сељани попа: — Зашто ти твоју попадију боље милујеш и чуваш но ми наше жене? Зато што ви можете до четири венчати, а Ја само ову једну.

данас це да будне јако млсав лапорт јелбо нисам бијо по валос и ниста не знам богзна Ста посто је тетка Зинка отпутовала у село и сад нема ко да носи аблове ■ ја Сам изгубијо кледит због засто писем у новине. плво молам да вам Написем за цика Андлу сто је узео ибелцигел од тате на Зајам кобојаги иде На славу а Он га узо и плодо на пијацу па све пале плопио у кафани а када га ј а Тата тузи-

Може он

Лекар: (љутито) — Зар нисте прочитали, да ја ординирам само од два до четири часа? Пецијенп Ја знам, кад је ваше радно време, али пас који ме је ујео, није знао!

— Молим господине, немогу да прочитам ово писмо. — Како не можеш, па то може свака будала — дај овамо! ж памћеи>с Лекар: — Како је с памћењем? Пацијент: — Доста добро, али не као што би требало! Увек се сетим, кад нешто заборавим, само не могу да се сетим, шта сам заборавио! ж — Погледај мужићу, како господин Машић нежно љуби своју жену, када полази од ку^е. Ти то никеда не чиниш. — Мислим да ми то господин Машик не би допустио.

јо он свуда плица да је Тат* бланковиц. то је Тај исти андла сто је бијо ланије длвалски трлговац па је људима покупијо пале а длва ни од колова. а његова зена тета биса имала је Један малел с миту апотекала па посто Је мита платијо ствал је легла и пала у заболавност. моја Сестла вела отелала |е свог веленика јоцу сто је плевалио де це да јој купи бласно и кломпил а Она му дала пале а После ни бласно ни кломпил и сад оце да се тузе иако тетка јела казе да је сламота па зато нека КлсЛ^ влат и гледа сво) посо а мој булазел лака узео од тозе бакалина гумимантил на зајам а после се Јавијо на лад и отисо заједно смантил зато мој тата Увек казе да сл^о класна фамилија. јутрос Се у насу авлију побили тетка зола и тетка Дала због неку кисницу и тета зола зинат пловалила буле тетка дали а ова јој убила мацана сплаву масну и сад су клв и ноз па се Послв умесала и газдалица и заплетила да це да их истела из стана а госпа дала казе да Куеује јел сад закон стити килајџије а газдалица онда казе да це да је тузи у квалт сто је цепала дрва у ку|ну а она казе да це зинат да цепа и у собу па се После договолиле тетка зола и тетка дала па телв да бију газдалицу а она звала аузмјстола и Он лазбијо главу тетка дали. то су све новоети а висе нема па се плетлпите за који дан. вас јовица

Један који је продавао куле у ваздуху

УХВАТИО ГА ЗА РЕЧ — Ви велите да имам да захвалим само својој јакој конструкцији што сам се спасао!.. Значи да вама не дугујем ништа! —О—, Учитељ: — Волиш ли ти, Милане, школу? Ђак: — Да, господине учитељу, јер кад не би било школе, не би било ни распуста. , —О— Шта кажете? Забрањено је овде купање? Шта ми то ниста рекли пре но што сам се свукла? — Зато што није забрањено свући се!

— Но! Јел |а1 — Ко Јеп' Ја!

И РАВАЈЛО на неки џампир човеци што искају паре и салте паре... —: Море Госун Тошо да платим оћу брате да платим шта кошта ал има да ги гониш до божју кућу и да ме упамте ко је равајло а За паре ћемо лако немо да жалиш јербо код равајла има банки у зобницу. — Знајем си добро да сте набутали паре какој сламке ала шта ви вреди паре кад немате ништа у памет. Празне тикве пе све што сте клопнули од чиновници и други голанфери ви дана фишкали и таксе. УшеЈа внеја куси у вас и салте вас не•ито копка да се тужите и један другом очи вадите... — Шта да му радиш кад Оће брате дд ти подвале и да праве фалцификате а ми смо ти инаџије. Јес је врло је тако ал кој ће да тепа али сас тија ироди и Каафи кад сте бре замлатотине и лажаре Па се не знаје кој пије а ко) плаћа. Оће и мен да изведете на селамет али тошке не да па затој има да туриш паре на еетал а ие после да се јуримо по сокци. А ја еад идем на куде суд да писујем гужбу а у другу суботу да до^еш да се здоговоримо... У здравје и екоро виђен>е! НЕЋЕ ДА ПРОЂЕ КАО ТАТА — Хајде, Јовице, пољуби фрајлу и иди да спаваш. — Идем да спавам, вли нећу да је пољубим. — Шта кажеш? — Нећу мамице да добијем Сатине. Јуче је татица пољубио фрајлу, па га она ошамарила. ж — Твоја жена је отишла на летовање? — Да, и ја јој пишем два пута дневно! — Зар си толико у њу зељубљен? — То не, али ми је рекла ^а ће се одмах вратити ако |ој не пошаљем бар једно писмо дн§вно. ПРАЗНА ПРЕТНјА Апснџија: — Ако продужиш да се дереш, сада ћеш да видиш твога Бога... Робијаш: — Плашиш мечку с» решетом. Тебе могу да отпусте, а мене тек за пет година. ДОБРИ ЛОВЦИ У недељу, за време лова, ловац Ра|ко нанишани на једног зеца. Наравно, није га погодио. После неколико минута дотрчао му други ловац и љутито викну на њега: — Не пуцаЈте на тог зеца! Јв на њега пуцам еваке недеље!

Увек се л=уте

— Реци ми Воко Јеси ли учи« нио неко добро дело у евомв животу! — Како да нисам, спречма свм да останеш уеедепица.

— МоЈа жена се страшно наљутила што еам |о| направио један комппименат. — Шта си јој рекао! — Рекао сам |ој да је она најлепша жена ко ју сам икада видео у комбинезону.

Уобичајени разговор у биоскопу

КАКО ДА IIЕ