Bogoslovlje
Маријиних врлина и спомињање њене борбе за католичку Дркву одјекују индиректном и опширном осудом њене наследнице. Све je то выше него тако и схваћено. 1 Министар финансија, Маркиз впнчестарскп и архиепископ јоршки 2 Хит (Heath), оптужили су Хуајта за буну и наређено му je да не напушта резиденцију до 19. јануара, када je изведен пред крунски савет и »после оштре опомене« пуштен на слободу. Али стварне тешкоће нове ситуације. обелоданиле су се при првој сесији Јелисаветиног парламента (од 25. јануара до 8. маја 1559 г.), који je неизвесне околности и верске спорове морао лицеи у лице погледати и решавати о њима. Због краткоће простора не можемо улазитп у процес законодавних произвола ове знамените парламентарне сесије, већ ћемо ce ограничит!! на њена два чувена закона: закон о супрематији (The Supremacy Act)n закон о једнообразности (The Act of Uniforxnity). Они сачињавају основ целокупне Јелисаветине црквене политике. Доцније су само делимично измењени Законом о Толеранцији (1689 г.), али су суштаствено непрекидно остали у сили и у пракси све до наших дана. И један и друга су значајни како по обиму, који обухвата готово целу конституцију Англиканске Цркве, тако и по своме општем карактеру и дуготрајности. 3 Закон о супрематији огласио je све промене за владе Хенриха VIII, у међувремену од 1529 до 1536 г., не као
вероватн je ; бити свакодневио поучавап, а не научити ; стално бити опомшьан, а не сачувати се : то je страшно, гадно, проклето и за осуцу«. »О, милостиви Господе, ако je ово човеково стање, крај светске славе, богаства и таштине, где смо ми онда ?« Strype, Е с с 1. Memo г. о f Маг у, 111, pt. И. № 81.
1 Хуајт je проповедао 13 децембра 1558 г, Џуел je jo ш-био у Штрасбургу и чувши за Хуајтову проповед, писао je Петру Мартиру (26 јаи. 1559 г.) : Whitiius tuus in Innere Mariae . . . habuit ad populum insanam et turbulentissimam concionem ; omnia potius tentanda esse, quam ut quicquam de religione irnutaretur ; bonum. factum, si quis exules reduces interfecerit.« Zurich Letters (лат. изд.) p. 4.
2 Врло je значајно да je и Хит признао бунтовпички карактер проповеди и узео учешћа у оптужби. Впди Dr. W. H. Frere , Hist, о f t h e Engl. Ghurch (Elizabeth and James I) p. 12.
3 Види Stubbs, Report о f t h e Б сс 1 e s. Courts Commission, Append. p. 44 ; G. W. Prothero, Statutes and C. οnst i t. D ocuments, Introd., XXX.
9
Калвинпзам у Англпканској Реформации