Bogoslovlje

постала пред саму шизму Самарјана, пошто њихсва света књига садржи само пет књига Мојсијевих. Исто правило Граф je применио и на ове књиге : о Судијама, Самуилову и о Царевима. Главке присгалице ове теорије су: Ј. Wellhausen, 1 ) Karl Heinrich, Cornill, 2 ) A. Kuenen, 3 ) J. W. Rolhstein, 1 ) H. Holzinger, 5 ) и Carl David Steuernagel, 6 ) Како je ову теорију највише узео у заштиту и обраду J. Wellhausen, то се она још друкчије зове : „Граф-Велха'узенова теорија“ или само „В елхаузенова школа“. Како Wellhausen-ово гледиште има пресудан утицај и на данашњи ток деструктивне критике, то ћемо се ми с ььиме поближе упознати. По Wellhausen-y Мојсије je историска личност, али сасвим друкчија од његове описане личности у Петокњижју. Ту своју теорију он je разрздио у свои делу „Israelitische und Jüdische Geschichte“, која се резимира y овим речима. Мојсије, посматрајући невољу свог израиљског народа у Египту, био je побуђен да га избави из ропства мисирског. То му je испало за

] ) Prolegomena zur Geschichte Israels, 5 Aufl. Berlin 1899; Skitzen und Vorarbeiten Berlin 1884; Die Composition des Hexateuchs und der historischen Bücher des A. Testaments. Berlin 1889; Israelitische und Jüdische Geschichte, 5 Aufl. Berlin 1904:

2 ) По њему, спис J постао je у времену 850—625 г. пре Хр. и има три етапе своје еволуције: J l , J 3, J 3; спис E, написан je од стране два писца: Е 1 750, а Е 3 650 г.; трећи спис D написан je пре 621. г. и састоји се из два дела: историског D h и паренетичког Dp ; док Р спис, вели, постао je овако: основни Р спис написан je између 570 и 458 г. и дели се на Р' и Р 2 , који, 458 г. комбиновали су у једну целину коју je 444 г. прочитао Јездра пред народом у Јерусалиму. Овим докуыенти.ма, додаје, били су придодати фрагмент од којих je затим створена књига Исуса Навина, која je пре тога с Петкњнжјем чинила једну целину то јест Hex ate uch (Einteilung in die kanonischen Büucher des Alten Testament, 7 Aufl. Tübingen 1913). Према Dr. Hoffmann-y (Die wichtigsten Instanzen gegen die GrafWellhausenschen Hypothese. Heft I. Berlin 1901), P спис најновија критична школа дели на три различна дела; „Heiligkeitsgesetz“ (Н) као најстарији део; ,Р Österliche Grundschrift“ (Pg), и напослетку долазе придодати делове (Ps).

3 ) Historisch-kritische Einleitung in die Bücher des А. T. (Ausgabe von Th. Weber). Leipzig 1887.

J ) Einleitung in die Literatur des A. Testaments, von j. R. Driver. Übersetzt u. von J. W. Rothstein. Berlin 1896.

■”) Einleitung in den Hexateuch Freiburg und Leipzig 1893. 6 ) Lehrbuch der Einleitung in das A. Testament. Tübingen 1912.

Ibid. Allg. Einleitund in den Hexateuch. Göttingen 1900.

256

Богословље