Bogoslovlje

државу (63. г. пре Хр.) и кдда je за Јевреје опет настао тежак и пун понижења живот у римском ропству, фарисеји су остали и на даље као духовне вофе и главки инспиратори наде на долазак политичког Месије. Ревнујући за Закон Божји, ни сами они нису приметили, колико су се од старозаветног духа (особито из времена пророка) удаљили. Анализом старозаветног Закона створили су они безбројне нове прописе и правила, особито у области богослужења култа, и о њиховом тачном извршивању су се више бринули него о извршивању јасних моралних прописа. Унутрашњост, духовност закона je пренебрегнута, a спољашност истакнута као нетто најглавније. Сматрајући себе јединим чуварима предања и истинским тумачима Закона Божјег, устајали су они енергично против сваког оногкоји им je ово оспоравао. Стога je морало доћи, као што je и дошло, до конфликта између фарисеја и Исуса Христа, који je, с једне стране, непоштедио осуђивао фарисеје за њихов суви формализам, у коме ничега стварно религиозное није било, и, с друге стране, јасно дао на знање да он као Месија не мисли на оснивање чисто националног и политичког царства. У овом истом времену, у току неколико деценија пред рођењем Христовим, појавила се и апокрифна књижевност, која je такође наглашавала политичку мисију очекиваног Месије. Јеврејске Сибилске књиге, 1 ) састављене по угледу на грчко-римске Сибилине, Псалми Соломонов и 2 ) и други апокрифи као и други књижевни производи овога времена (као на пр. дела александријског филозофа-платоника Филона Јудејца, јудејског историчара Јосифа Флавија) сведоче о општем веровању Јевреја,

i) Најстарије јудејске Сибилине, постале око 140. г. пре Христа за време Макавеја, говоре о Месији као политичном владару, иако су Јевреји тада имали своју незавнену државу и краљеве. Млађе Снбилине, из времена робовагьа Јевреја под Римљанима, написане су ускоро после Помпеев ог освојења Јерусалима (63. г. пре Христа). Оне говоре о појави „бесмртног пара најве Нега (светског) царства“ (Orac. Sibyll. 11l 47—48. Видн јкод: Е. Schürer, Geschichte des jüdischen Volkes im Zeitalter Jesu Christi Leipzig 1898. II B-d, S. 512.)

3) Псалми Соломонови (Psalterium Solomonis) су написани после пропасти Макавејске државе, у времену између 63. и 48. године пре Христа. У гъима je изражена силна нада на долазак Месије који he бити из дома Давидова и који he непријатеље Израиљеве уништити, обесвећени Јерусалим очистити од незнабожаца и одатле целим светом владати као цар Израи.ъев (Види опшнрније; E. Sсhü r e r, ib И. В. S, 510 512.).

288

Богословље