Bosanska vila

Отр. 406

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 21. и 22.

Запело нам је за око да из братске кне-46 са много свештеника, а одговарало је Биоградеско пје-

жевине Црне Горе не видјесмо никога на томе првом српском новинарском конгресу. То нити је било лијепо, ни паметно и на такав начин давати непријатељима штап у руке, да нас њим туку. Могу одношаји између влада бити какви хоће, али српско новинарство треба да је независно и оно треба да допринесе што више за општу слогу и љубав између српских држава.

Послије братскога упознавања домаћини нас уведоше у пространу дворницу и посадише за богату трпезу. И ако ова вечера не бијаше у програму, ипак је тако пристала и свакоме остала у вољи, да су је многи помињали и на банкету. Када смо посједали за вечеру, опависмо да је у салу ступио познати првак и вођа народни г. Глигорије М. Јефтановић, кога су домаћини врло усрдно дочекали и дали му мјесто у прочељу трпезе.

За вријеме вечере устао је пресједник новинарског друштва г. Стеван Ћурчић, уредник „Биоград ских Новина“, па је са неколико срдачних ријечи поздравио госте искреном добродошлицом. Уз то је нагласио да за ово вече и нема никаквих здравица, само је он учинио изузетак, да поздрави преставнике српске штампе. Мало доцније устао је заступник новосадске „Заставе“ и познати српски књижевник и професор г. Александар Сандић. Подижући чашу, он је напоменуо да су гостољубље и захвалност двије нераздвојне врлине, које красе свакога Србина, сваки српски дом. За тим је нагласио како се и српски новинари налазе у једном таком гостољубивом дому српеком, у дому, који се зове слободна српска краљевина. Па како је старински, српски обичај, при ступању у дом, поздравити домаћина са ријечима „Помози ти Бог часни домаћине, и хвала ти на гостопримству |“ —- се тога и преставници српске штампе из свију крајева српских хоће да се држе тога лијапог српског обичаја. У овом честитом дому срџеком, који се зове краљевина Србија — домаћин је њен свијетли и узвишени господар, Његово Величанетво краљ Александар 1. Ја сам опуномоћен — вели дични старина — од својих другова да овом приликом, замолим пресједника. новинарског друштва, нека учини што треба, да и ми српски новинари поздравимо домаћина, да му се по клонимо, цјелујемо јуначку десницу и захвалимо на срдачном гостопримству. Онда је старина наздравио врпекоме краљу и краљици. Та је здравица примљен» врло одушевљено. (а свију страна захори се бурно: живили, живили! Музика је засвирала српску химну, коју су гости стојећи саслушали и поново пропратили усклицима живили !

Послије тога устао је опет пресједник новинар ског друштва. Он изјављује да се радо одазива жељи ерпеких новинара и да ће учинити све што траба да им се жеља испуни. А колико он познаје очинско срце Њихових Величанстава и Њихову љубав за све што је племенито и родољубиво, нада се да ће ус пјети и овом приликом. На то се захори са свију страна: живио и живили. Иза тога је здравио госте познати државник г. Алимпије Васиљевић, чија је здравица такође одушевљено примљена. Весеље је трајало до преко пола ноћи, када се гости почеше разилазити. Весела омладина, која не знађаше за умор, продужила је весеље до зоре.

Сјутра дан била је свечана служба у саборној цркви у 9 сахати. Служио је митрополит Инокентије

_ вачко друштво под управом свога ликовође и компо-

зитора г. Стевана Мокрањца. На служби су били сви чланови новинарског конгреса, министри'и други одлични грађани биоградски, Црква је била дупком пуна. Послије службе чланови новинарског кодгреса, кренули су у саду велике школе, гдје је у 1! сахати започео конгрес. Дворница велике школв била је пуна пунцата, тако да су сва мјеста била заузета и много је свијета стајало са. страна. Ту виђесмо. министра, проевјете г. Миденка Марковића, митрополита Инокентија, маршала двора Миливоја Николајевића, пред сједника држ. савјета Фоку Симића, посланика Миленка Веснића, ректора богословије архим. Кирила, и још више одличних лица, међу којима бијаше и женскиња,

Преесједник друштва поздравио је конгрес срдачном добродошлицом и предложио да се конституише. У тај мах чуше се гласови да он предложи конгресу пресједника. Г. Курчић предлаже познатог вњижевника и некада одличног омладинца г. Владимира Јовановића. Конгрес једноглласно усваја предлог и клицањем поздравља новог предсједника, који заузима пресједничко мјесто и поздравља конгрес дугачком, одушевљеном бесједом а за тим наставља даље конституисање конгреса. Чују се гласови да пресједник предлаже друге часнике. На то госп. пресједник предложи за потпресједнике : г. г. дра Илију Вучетића из Новог Сада; Антона Фабриса, уредника „Дубровоика“ -из Дубровника и Мустаф/ еф Скопљаковића из Сарајева.

(Са свију страна захорише се усклици: живили, прима се! У том излазе потпресједници на средину и заузимају своја мјеста. Г. Др. Илија Вучетић као први потпресједник захваљује конгресу на повјерењу и избору како у име своје, тако и у име својих нових другова. Конгрес саслушавши захвалу, прима је е одушевљењем и кличе живили потпресједници !

Даље предлаже г. пресједник за секретаре конгрева : г. г. Џају Марковића-Адамова из Карловаца, дра Бранислава Станојевића из Панчева, Шпширу Геруна из Задра, Алексу Радовића, из Мостара, и војина Протића и дра Божу Марковића из Биограда. Конгрес је примио све предложене секретаре, који су заузели своја мјеста. За тим је пргсједник нагласио да долази на ред избор појединих одбора за рјешавање поднијетих питања и дао је 10 минута времена за промишљање.

Кад је конгрес поново заузео мјеста, устаје Г. пресједник и предлаже четири одбор, и то: у |

- одбор г. г. Љубу Јовановића, Драгољуба Павловића,

Божу Марковића, Љубу Стојановића, Павла Поповића, и Мала Павловића: У ШП. одејек: дра Илију Вучетића, проту Јована Јеремића, Александра Сандића, Ацу Борисављевића и Свету Јакшића; У Ш одсјек: Николу Кашиковића, Шпиру Геруна, дра Вељу Вељковића, Антонија Фабриса, Љубу Кивковића и дра Станоја Станојевића; ТУ. одсјек:. Пају МарковићаАдамова, др. Александва Митровића, Аркадија Варађанина, Мидету Јакшића, Бранислава Нушића и Бранка Петровића.

Кад је све то посвршавано госп. пресједник је објавио да послије подне нема сједнице, него ће радити поједини одбори и тако је закључио 1 сједницу, заказавши другу сјутра у У. сахати.

(Наставиће се).