Bosanska vila

Бр. 21. и 22.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 401

КЊИЖЕВНЕ ИО МУДТУРНЕ ВИЉЕШКЕ.

Друштво Просвјета. У овоме броју доносимо извјештај главног одбора честитога и врло кориснога српског удружења „Шроевјете“. Ово ваљано друштво за помагање сиромашних српеких ђака, како се види, лијепо напредује и одмах чини користи српској омладини давањем штипендија. Али према броју Срба православних у овим српским земљама и према користи, коју од њега имамо одмах у првој години живота, још је мали број чланова Просвјетиних. Сваки свјестан Србин и Српкиња треба да се упишу у ово корисно друштво, па ако не може за добротвора и утемељача, може за члана помагача, а то је само 60 потура мјесечно. Ми немамо омладине спремне ни васпитане у толиком броју колико је потребно за ове српеке земље, а на то треба да мисли сваки Србин, јер на млађима свијет остаје. Колико је талената, пропало због сиротиње, колико омладинаца помрло од глади и сиротиње, колико их је пропало по влажним становима, мучећи се и свакојако натежући да сврши школе, па да помогну своме роду и отаџбини. да такове се брине „Просвјета“, а њу треба да помогне сваки Србин и Српкиња. Заштедимо само оно, што оде на пиво и друге раскошности и ето могућности да постанемо чланови Просвјете. Срби Боснеи Херцеговине знали су се евагдје показати и освјетљати свој српски образ, па се надамо да ће томн овдје учинити. Свештеници, учитељи, општинари упутите народ да се уписује у „Просвјету“

Одликовање. Др. Драгутин Бајер, практични љекар у Сарајеву одликован је од српског краља орденом ев. Саве 1. степена. Др. Бајер славио је лањске године двадесетпетогодишњицу свога љекар- ског рада. Он је одмах по евршеним наукама отишао у Србију, гдје је за вријеме српеко-турског рата послужио српској држави и био у санитету. Др. Бајер био је и на бојном пољу код Алексинца, гдје је видао српске рањенике. У знак захвалности ерпески краљ увеличао му је двадесетпетогодишњицу одликовањем. Ордачно честитамо и радујемо се овоме признању са највишега мјеста, које је др. Бајер допста заслужио !

Сијела друштва Гусала. Српско пјевачко друшто „Буеле“ у Мостару, које је са себе стресло вјерско и црквено обиљежје, што му је сметадо напретку сада дивно ради и напредује на опште задовољство својих чланова. „Гусле“ сада приређују и сиједа и забаве, чиме пружају душевне хране својим члановима. Од 12. октобра започела су њихова значајна сијела, која се држе сваке суботе са врло одабраним програмима. А код нас у томе погледу настало дуго и тешко мртвило, раздвајање, осамљивање! Зар садашњи одбор друштвени, не може, или неће ништа да поради за срећу и напредак наше „Слоге“ 7 Зар су њени чланови помагачи вјечно осуђени да само плаћају, а ништа не уживају 2 Немојте се бранити не може се и не да се. (ве се може, само кад се хоће и кад се нађе излаза.

Надгробни споменик Дубеку. Српеко пјевачко друштво „Гусле“ у Мостару намјерава подићи споменик своме врсноме ликовођи, чешкоме умјетнику Хуги Дубеку. Он је умро у Мостару прије шест година. Овогодишња друштвена главна скупштина, закључила је да се томе врломе пријатељу српскога народа обиљежи гроб скромним спомеником. За то одбор „Гусала“ моди сва друга српска пјевачка дру-

штва да му помогну извести ову родољубиву зами. сао. Одбор моли да пјевачка друштва приређивањем сијела и забава у корист споменика Дубеку, одуже се тако сјени врлога умјетника. Чист приход и прилози шаљу се одбору „Гусала“ у Мостар.

Мио гост. Господин Љубо Ковачевић, министар просвјете на расположењу и сенатор из Биограда, дошао је са ћерком да види ове српске земље. Г'осп. Ковачевић бавио се у Сарајеву три дана. За тим је отишао у Мостар и у Дубровник. На повратку из Дубровника задржао се у Сарајеву још три дана. Он путује као српски учењак, који бавећи се историјом чита из старих књига, споменика новаца славну ерпску прошлост. Ове српске земље врло су се евиђеле овоме познатом српском историчару и толико су га очарале, да је обећао доби на прољеће и дуже се задржати, па и пропутовати Босну и Херцеговину. Добро нам дошао!

Освећење цркве. На Митров-дан, 26. октобра освећена је у Нладњу (Босна) нова српско правосл. црква, која је посвећена Малој Госпојини Нарочити одбор разаслао је био позиве за освећење, а ми би се радовали када би тај одбор уз српску цркву отворио и српску школу. Те двије вјечите друге у Србина могу цвјетати и напредовати само када су заједно, да се међусобно помажу.

Забаве. У очи Мале Госпојине, 7. септембра приредила је српеко- православна дрквено-школска општина у Драговићима храмовску славу и вечерњу забаву — у корист поправке своје српске школе. — Српеко пјевачко друштво „Гусле“ у Мостару приредило је на св. Тому, 6. октобра. своју трву забаву с чгранком. —— Добротворна задруга Српкиња Петровчанки славила је на Петковицу, 14 октобра своје крено име и то вече приредила забаву. На Митров. дан било је више забава. Тада је одржало забаву „Доњотузланско српско пјевачко друштво“ у просторијама српске школе а тако исто и „српеко пјевачко друштво „Вила“ у Приједору приредило је забаву на Митровдан. И дружина „Караџић“, ђаци српске учитељске школе у Пакрацу приредили су забаву на Митров-дан, — Српеко пјевачко друштво „Николајевић“ у Варцар Вакуфу приредило је на Аранђелов дан, 8. новембра своју шесту друштвену забаву.

Илустрована српска историја. Накладом Косте Мандровића у Бечу Ш. 3. Кејзпегааззе Мт. 41. изашла је из штампе пеша свеска Илустроване четрорије српскога народа. У овој су свесци слике: цар Душан, крунисање Душаново за цара, патријарх Јоаникије, град Скопље, велики српски грб, Цариград, смрт цара Душана. Цијена је свакој свесци 50 потура (65 пара дин.) Коме је лакше може наручити све пет свезака нахнаме. Цијела књига има 16 свезака и 140 слика са једном картом Балкана у бојама. Шретплата се прима зл 8 свезака и за цијелу књигу. Топло препоручујемо ово издање свакоме Србину.

Седамдесетогодишњица. Новембра 24. ступио је прослављени српски пјесник Змај Јован Јовановић у седамдесету годину свога живота. У спомен тога дана закључила је новосадска српска општина на предлог Александра Сандића, да се на новој згради српске гимназије подигне спомен-плоча Змај- пјеснику. Спомен гласи: „На месту овом била је кућа, у којој се родио 24. новембра 1888. др. Јован Јовановић Змајпесник“. Случај је тако хтио да је на томе мјесту била кућа у којој се родио Змај, а прије њега становао је први управитељ те српске гимназије,