Bosanska vila

Стр. 408

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902. | :

Бр. 21. и 22.

Срби и Хрвати. Наскоро ће изаћи друго издање ош је прештампаве из „Српског Књижевног Гласника“, под именом Срби и Хрвати. Поред чланка из прве књиге, овдје се додаје опширан шоговор са одговором хрватским новинама, које су писале о томе чланку. Још ће бити у књизи расправљање о загребачким изгредима и суђењу. Књига ће изнијети 4 штампана табака. Цијена 35 потура. Књигу разаши ље Марко Исаковић у Бечу 1Х. Нагшопегазве 2.

Позоришни комад Горкога. Џише нам пријатељ из Петрограда, да је нови позоришни комад Максима Горког особито примљен од публике. На диспуту доктора војено медицинске академије много се претресало о пеихологији јунака у Максима Горкога. Резултат је да он не износи ништа ново, нити они дају каквих нових психолошких црта. Али сви су сложни у томе, да ипак Горки остаје као врло видовит и опробани пеихолог.

Спомен добротвору. Српска трговачка академија, одржала је 18. октобра спомен своме великом добротвору, покојном Николи Радојковићу. Покојни Нико. ла оставио је све своје имање 500.000 динара, наре: дивши да се од прихода тога фонда награђују најбољи ђаци трговачке академије и помаже трговачка књижевност. Слава му!

Албум краљевине Србије, Српски фотограф Светислав К. Панић латио се тешка, али и корисна посла. Он израђује „Албум краљевине Србије“. Албум ће бити подијељен у више свезака, тако, да ће сваки округ имати своју свеску. Све што је у ком крају познато, историјска важна мјеста, природне љепоте, народна ношња и друге знаменитости — све Бе ући у овај албум. Панић сада ради тога путује по Србији и ради слике,

Бања краљице Драге. Прилпком путовања ерпскога краља и српске краљице по Србији свуда их је народ дочекивао с највећим одушевљењем и изразима велике љубави и оданости српском краљевском пару. Тада је краљевски пар свратио и у Врањску бању. Народ тога краја, за вјечиту успомену доласка краљевског пара, замолио је краљицу Драгу за допуштење, да се од сада та бања провове бања краљице Драге. Краљица је уважила молбу народну и тако се сада врањска бања зове: бања краљице Драге. То је најбољи видан знак колику љубав и поштовање ужива прва Српкиња краљица послије Косова. Кивила !

Стогодишњица свенаучишта. У великој, православној Русији, на коју данас цио евијет упире очи — епремају се још од сада за што љешшу и свечанију прославу стогодишњице свенаучишта у Харкову. Стогодишњица се навршује 17. јануара 1905. За ту прославу издаће универзитетски савјет историју тога евенаучишта заједно са рјечником свију професора, који су у њему служили. Поред сваког имена биће и кратка биографија.

Дјечија склоништа у Биограду. Пошто се свуда по великим варошима оснивају дјечија склоништа, постарала се и општина биоградска да оснује у Биограду једно или два така склоништа са кујном. Сиротиња ће се у та склоништа примати бесплатно и то ђаци оних сиромашних родитеља, који су по ваздан заузети туђим радом. Примаће се и дјеца оних родитеља, који могу плаћати. Таки ће плаћати 25 пара дневно. Дјеца имају нарочито лице за надзор, добију ручак и ту буду од 10 сах. прије подне до ( сах у вече. Не би ди српске општине могле имати

а што би се тиме добило јединство у настави,

така еклоништа близу српеких школа 2 Сарајево би требало да има тако скдониште за српску дјецу у српској школској згради. –

Чешка школска матица. Читамо у листовима неколико важних података из рада чешке матице школске за лањску школску годину. Чешка матица школска издржавала је лани пет средњих школа (гимназија, реалака) преко четрдесет основних школа и педесет и два склоништа за сирочад. У гимназијама имала је око сиљаду ученика, у основним школама, у сто и четири одјељења преко шездесет фиљада, а у склоништима три аиљаде ти теш стотина питомаца. Дакле у школама матичиним узи 10.500 ученика. Наставника на школама има: 2 директора, 11 професора, 49 учитеља-управитеља, 61 учитељ и учитељица, 60 дадиља, 48 надзорница и 20 вјероучитеља-. ЈИ све то плаћа и издржава матица школска. Кад се томе дода подизање и оправљање школских зграда, набавка школских ствари и учила, плаћање послуге, онда се тек може појмити како су велики трошкови школске матице и све се то постиже добровољним прилозима родољубивога чешкога народа. За ову годину учињен је прорачун трошкова 789.000 круна. Што најбољег примјера колико би за нас вриједила школска матица с материјалне стране, сталност српских школа и учитеља —- то је још боље и корисније.

Српске народне пјесме у јединствено јефтином издању. Администрација „Српских Новости“ (Видарезе 1Х. Гбпуау чњеља 12.) равзаслала је писма ове садржине: „Поштовани господине и пријатељу! Одлучили смо да у недјељним свескама издамо „Српске народне пјесме“ и тоиз Вукове, Петрановићеве и др. збирака, уређене по предмету пјевања у одјелите књиге. — Штампаћемо их на лијепој хартији, а уз десету свеску (можда и уз ранију) даваћемо лијепе корице бесплатно. ијену свесци утврђујемо са 4 пот. у Аустроугарској и Босни и Херцеговини; 9. п. дин. у Србији и иностранству. То је досад најјефтиније издање српских народних пјесама, а ми смо сматрали за своју патриотску дужност, да по тако ниску цијену, а у солидној изради, дамо у руке нашем народу ненадмашне пјесме народног пјесника. Сад се обраћамо на вас и на сваког народног пријатеља да нас у овом тешком патриотском подузећу потпомогне, скупљајући свако у свом кругу претплатнике. (вештеници би могли највише учинити за растурање њихово у нашем народу. Учитељи пак за њихово растурање међу Српчићима, којима је потребна лијепа и корисна лектира, а која, на овај начин кад улази у народ, може понајвише допринијети учењу, штедњи и ширењу просвјете. Све молимо да нам што прије саошште потребан (што тачнији) број примјерака, па ћемо им од пуне свеске почети слати. Обрачун седмодневан, са 809/) рабата од растурених примјерака. Још вас једном, пошт. господине и пријатељу, учтиво модимо да нас у овом подузећу потпомогнете и да нам, на- случај да се ви не можете тог посла при-

мити, препоручите погодна и повјерљива човјека (писмоношу и ел.) Изложба новина и часописа О првом састанку

српеког новинарског конгреса у сали биоградске велике школе била је изложба срџеких новина и часописа. Та изложба бијаше у споредној чоби с десне стране саде, гдје се могаху видјети готово сви српеки листови, који су до сада излазили. Међу њима на-