Bosanska vila

Бр. 21. и 23.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 409

ђосмо и некадашњу Видићеву „Просвјету“ и „Сарај. „Лист“, само не виђосмо „Босну“ и „Сарајевски Цвјетвик“, које су новине излазиле у Сарајеву за вријеме турске управе у Босни.

Особита пажња према Вили. Ових дана дошла је у Сарајево нарочита депутација из Прњавора, ради неких послова код земаљске владе. У депутацији је пресједник српске општине г. прото Лука Опачић, са неколико чланова општине и градски заступник г. Михајло 'Тривковић, трговац. (Оба ова одлична и ваљана Србина походили су наше уредништво и том приликом г. Тривковић даровао је 20 круна у корист „Босанске Виле“. Велика хвала обојици на толикој пажњи према овоме једином српском листу, а г. Михајлу такође на поклону !

Нов правни лист. У Биограду је почео излазити „Глас права, судства и администрације“. То је правни лист у свескама. Излази сваке недјеље. Власници и одговорни уредници: Милан (Ст. Марковић, јавни правозаступник и Коста Д. Јездић, главни секретар државног савјета. (Стаје до краја годинг 2'дин., изван Србије 8 франка. До сад изађоше четири броја.

Пјесма друштву Слози. У 58. броју „Орбина“ што излази у Питебургу, у Америци, штампана је пјесма нашем пјевачком друштву „Олови“ у Сарајеву. Под пјесмом се потписао Данило.

Одликован од енглеског краља. Познати српски књижевник и државник Чеда Мијатовић одликован је од енглеског краља, приликом крунисања, сребреном споменицом, пропраћеном врло ласкавим писмом краљева ађутанта. Срећно му било!

Одликован медаљом. Наш врли сарадник, Србин

римокатоличке вјере г. Мило Јововић одликован је

љетос од кнеза црногорског медаљом за ревност. Честитамо младом пјеснику, у нади да ће наскоро и што више добити од свога господара.

Трагедија из бурског рата. Милан Обрадовић, новинар у Загребу (Петрињска улица 57. [. кат) написао је трагедију из енглеско-бурскога рата под именом: Едвардо и Евелина. Евелину Буркињу окарактерисао је као узор јунакињу, која је жудила за правом искреном љубављу, сумњала у љубав свога, вјереника Енглеза Ричарда, (који ју је и хтио узети, осјетивши на њену имању најбољу златну жицу), па, кад се вјерила, увидила је, да је Едвардо Бур искрено воли, ријеши се, те оде у рат, презре Ричарда, који је као енглески генерал зароби у рату и нареди да се у један исти мах стријеља заједно са Едвардом. Дјело ће изнијети преко пет табака осмине на врло лијепој и финој хартији са красном израдом а стаће само | круну. Пошто у трагедији главну улогу игра Буркиња Евелина, то апелује на дичне Босанке, госпође и госпођице, да се заузму, те да му сакупе уписнике. Имена ће њихова штампати заједно са уписницима уз књигу а на сваких 5 примјерака добиће вриједна и поштована, заузимачица | књигу на дар, пишчеву слику и писмену захвадницу. Новац не треба унапријед слати, него само јавити имена своја и уписничка а писац ће књиге послати франко, па кад новац сакупе, нека му онда пошљу.

Лијеп предлог. Од једнога родољуба из Бос, Петровца добили смо писмо, из кога вадимо ове ретке: у Ходао сам доста по Босни и Херцеговини и видио на више мјеста како наше Српкиње стварају жен-

ска друштва и купе чланарину. То је лијепо, само би још љепше било када би се сав њихов приход употребио на школовање наше омладине и мушке и женске. То би требало да постану пододбори врло кориснога друштва „Просвјете“ у Сарајеву. Осим тога знам да свака домаћица (Српкиња има у своме сандуку златом везених марама, кошуља и других ствари, које се никако не употребљују, него труну по сандуцима. А све би се то дало поклонити друштву „Просвјети“, па да их оно прода у Бечу, Тријесту, Паризу, или гдје впди да је набоља прохођа.

та мислите колико би се новаца за то добило, колико ли се младића и дјевојака помогло да еврше школе и користе своме нороду и евојој земљи – Српкиње Босне и Херцеговине размислите о овоме лијепом предлогу.

Српски музички лист. Исидор Бајић, наставник музике у српској новосадској гимназији, који је до сад издавао и уређивао „Српску музичку библиотеку“ ријешио се да пође корак даље. Поред библиотеке, која донесе у сваком броју по неколико композиција, издаваће и „Српеки музички лист“, коме ће библиотека бити додатак. И лист и библиотека излазиће мјесечно један пут на осам великих страна (свега 16 стр) и све заједно стајаће годишње 8 круна. СОрпским пјевачким друштвима и осталим љубитељима музике нека је топло препоручено и овај српски лист и музичка библиотека.

Знаменити Срби Х!Х. вијека. Изишла је четврта свеска овога знаменитог дјела у другој години. У овој су свесци слике: Танаско Рајић на топу; кнез Михајло Обреновић; Зарије Јовановић-Чича; др. Јован Андрејевић; Јован Нако и Анта Богићевић, Цијена је појединим свескама 3 круне или 4 динара. Претплата се шаље српекој штампарији у Загребу.

Пољопривредни календар. Добили смо овај каЛендар за 1908. годину. Издаје га пољопривредно друштво у Биограду. Календ“р је пун поуке и врло згодан за тежаке и друге пријатеље пољопривреде. Већ је навршио 21. годину изласка, а уз то је нај-

јевтинији српски календар, па још украшен сликама.

Цијена само по динара или 50 потура.

Паја Јовановић у Америци. Прослављени српски академеки сликар Паја Јовановић отишао је у Америку и настанио се у Њујорку. Тамо га је позвао еликар Фарарис, који се у Њујорку за годину дана обогатио и сад уступио своју радионицу Паји Јовановићу. Паја је приспио тамо 19. октобра и прва му је брига била да нађе познатог српеког учењака Николу Теслу, да се с њим види и разговори. Тако ће сада још један славан човјек прославити српско име у далекој Америци.

Нова школска зграда у Добоју и Бугојну, Српекоправославне црквено-школске општине у Добоју и Бугојну подигле су нове зграде за своје српске школе. Те нове зграде осветиле су општине [0. новембра, приредивши то вече нарочиту забаву. Оваким свет. ковинама радује се сваки Србин, а коме је Бог дао земаљског блага требл да притече у помоћ за овако племените сврхе. Сви смо пак дужни настојати да се што прије оснује „Матица школска“, која би се бринула о свима српским школама.

Стогодишњица цркве. Српска православна црква у Илоку (Оријем) прославила је на Аранђелов дан етогодишњицу свога опстанка. Срећно јој било!