Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 146

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 II б

јално; да се и даље развија на темељу виших и низких знања и вјештина. А како људи пак, по разним својим радњама н службама међусобно у додир долазе и опходе се, тако се знања и вјештине и саопштавају и већма се шире. Винемо ли се само, али не на далеко, но у скоро прошло доба, па ћемо увидити грдну разлику, како је онда просвјетно стање стајало, а како данас; како је онда мртвим сном успавано било, а у данашње доба оживило, напредује. Истина, ширење образовања народњег, омогућује се, колико вољом народа, у толико више, што и саме више и ниже власти земаљске на руку иду, заповједају, настојавају и материјално потпомажу. И у нашој домовини старањем наших земаљских власти око образовања народњег принијело је плода. Данас српски роде имадемо и ми приличан број спремних учптеља, свештеника и других фактора, који сами се образујући, спремају се да сходно цијељи свога образовања, извршују дужности и користе знањем у народу с једне, а утврђују га у вјерн и моралу с друге стране. У данашње доба и српска омладина је свјеснија на све стране наше отаџбине, прихваћа се задатка свога, образују међу собом корисна и поучна за се и за народ друштва, као црквена, народна пјевачка, па друштва забавна. Прва се образују за ту цијељ, да би се очувала и даље његовала мелодија црквенога појања, да би се народу омил^авало и ширило, а друга пак имају двојаку цијељ. Једна је ради тога, да би сазивајући народ на приређену забаву прикупљали од народа новчане жртве у корист, или школске неке закладе, или у корист издржавања сиромашне дјеце, или подизање цркве, или за набавку ствари друштвене забаве, или најпосље у корист подизања споменпка каквог, или закладе неком српском добротвору и великану, који је то заслужио и српетво га цијени и слави, а друга је. колнко за сам народ, што му се ради сјећања приказује прошлост старе славе и јунаштва, мане и врлине, елога и неслога; тим да би се кријеппо, добре стране прошлости усвајао, а пјесмама се задовољавао и одушевљавао, толико је на корист и самој омладини. која се, што је часно приказујући народу

и сама поучава радн и задовољења и ојачања свијести према ономе што је српско. И ово све, што рекох, народна је просвјета, која, са оваковим приказивањима и упознавањем прошлости и особина диже народ на висину морала, части, знања и родољубља. Према свему томе и српска омладина овога нашега маленога мјеста, као слаба и неука још, прихватила се задатка, да теби српски роде, као публици прикаже достојну забаву, а за спомен оној блаженој сјени српскога великана, због које се и врзе сав овај забавни ред, која и јест узрок свему забавном раду и вашем доласку, а све ради тога да не би дали забораву мужеве, који српском роду за доста учинише, те су заслужили да се славе и спомињу, као „оци, које је Бог, као јасне светиљке српскому народу даровао", да народу свом предходе, да га истиним путем ерећи и благостању поведу и добру науче. Између осталих по народ наш заслужних мужева, у првим редовима заузима мјесто и наш дични Србин, великан Симо Милутиновић, Сарајлија. И он је једна српска светиљка, која је српству свјетлила и како непрестано свијетли навршује се 100 година. Он нам је био и пјесник, отац данашњем пјесништву, који је својима пјесмама народ одушевљавао; он нам је био и. добротвор и тим је показивао, чему је хтјео научити; он је и списатељ био, јер је описао ондашње стање српскога народа; он ]е икаојунак с мачем у руци борио се за крст часни и слободу златну. Овај наш неумрли Србин јунак, родио се у нашем главном граду Сарајеву, од српских родитеља Милутина и Анђелије 5. октобера 1791. године, од које се навршп 100 год. до истога мјесеца 1891. г. Овај велики српски геније, све је чинио, све је радио. па и примјером живота свога служио д;а унаприједи, да просвијетли све српство гдје га год има. Па кад је браћо и сестре, ''он за све нас трудио се, задужени смо и ми сви, да свима силама укажемо му знак љубави, који ће свједочити, да и ми Срби знамо и умијемоЈцијенити своје велеуме. А цијенити пак користан рад њихов за народ и домовину, узносити и уважавати такове заслужне великане, прошлост њихову проучавати, снујемо себи љепшу, сигурнију бу-