Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 148

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Но сад ћемо из ближе зкивот и дјела његова да испитамо, а тим ћемо светитељу нашем Савви на овом мјесту, које је уточиште српских сииова, које он ђедовима, очевима нашим, свима нама а и потомцима нашим као свети аманет остави — вјенац славе да оплетемо. Стеван Немања имао је три сина: Стевана, који је примивши насљедну круну престола отца свог, првпс братом својим Саввом на престолу краљевском вјенчан, и отуда „првовјенчан" прозван; — Вукана, који се с поменутим братом за круну отимао, п кога је свети Савва, поставши Архиепископом, с братом помирио, — и Растко, који је приспјевши до зрелости евоје једину зкељу имао, да народ и отачаство своје у просвјети унаприј еди. Из овога се види: да је свети Савва управо наш народни светитељ, златан клас ерпског рода нашег, Србија се поноси што га је родила и одгојила; Србија, Ватопед, Хилендар и Света Гора, свједоци су велике добродјетељи и дивни дјела његови, — манастпр Милешево ако и немилом тирјанском руком порушен, показује у данашњем стању, и данас оно мјесто, гдје му је свето тјело почивало, познат је и данас Биоград и код њега Врачар, гдје му је тјело од тирјана спаљено. Од славне лозе Неманића рођен, син моћног краља Стевана, окрузкен од младости угодностима и забавама, чему и каквој слави надати се није могао, да је у свјетском животу остао, коме не би срце од радости играло видећи толику славу и сјајност краљевског двора. Но Растко не допусти да га преварне сјајности свјетске обману, но млад онако склони се и ријеши, да све сјајности свјетске пред ноге Спаситељеве положи, и тако у најљепшем цвијету младости своје оставља без знања родитеља, царску палату, и упути се Атонској Гори. да тамо у оним манастирима у тишини и молитви себе Богу посвети. ЈБубави Творцу распаљен, не осјећа труд дадеког путовања, него весео путује и долази у Свету Гору славном манастиру Ватопеду, ту прима чпн калуђерски, и мјесто Раетка добија име Савва. Тебе старјешино и вас сва браћо ватопедска позивам и питам, ви сте најбољи свједоци живота, ког свети Савва међу вама провођаше, ви сте свједоци како је он по цијеле дане и ноћи на молитви стајао, како је радо и весело заповијеети својих старјешина извршивао, како је често

са корицом љеба зодовољавао се. ви се дивисте поннзности светог Савве, који, поред високог Јзода свог не понесе се, него се свагда као брат раван другима покизиваше. — Што се он већма славе и чести клонио, тим га је већма слава и чест тражила. У то вријеме сједио је на патриј аршеском престолу у Никеји мудри Герман, који се савјетима светог Савве склони, да црквп ерпској архијеппскопа дарује; разумни патријарх познавајући у светом Савви мужа мудра и побожна. да је он један за то високо достојанство, савјетима п молбом принуди га те примп сан архијерејски у граду Никеји, и тако он бијаше први Архијепископ ерпски. — Србија, која је онда под отцем му и браћом врло сретна била, да управу цркве У ред доведе, да побожне и вриједне сваштенике и учитеље свуда постави, да народ закону и и страху уче; 12 одабраних лица за Епископе постави, а сам се стани у манастиру Жичи. Да је свети Савва доиста велики муж и угодник Божји, свједоче његова велика доброчинства, куд год је пролазио, свуда је знаке милости указивао. — 0 великој милостнњи његовој свједочи Јерусалим, гдје је двапут био, да се гробу Спаситељевом поклони, и ту богате даре црквама и еиромаеима чинио, свједочи Алекеандрија, Вавилон, Миеир, Синајска, Атонека Гора и све српске земље, које је све обишао, остављајући бједнима и црквама вјечитп спомен милоетиве руке своје. — Није дакде чудо, што се свуда држало, да је благослов божјп на оном мјесту, гдје би се он показао; није чудо што су се људи отимали да га виде, и слатку и умилну бесједу његову чују; јер гдје је тај сиромах, који помоћи код њега не нађе? Гдје болник, кога он својим благим ријечима не утјеши и не поможе му. — Овако великом мужу, не етидише се ни сами краљеви поклонпти се, ни моћни цареви ријеч његову послушати; овако светог мужа, и краљ Бугарски Асен, када му у престолни град Трново дође, најсвечаније га са страхопоштовањем дочека Ту се изволи Богу, те у том граду светитељ наш Савва опроети се од трудног овог земаљског живота, и дана 14. јануара пресели се у вјечнн бољи живот, одкуда и сад мплостиво надгледа и молитвама својима код престола божијег помаже вјерне српске синове своје и сав народ српски, гдје се год налази.