Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 II б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 149

Драга браћо! ми се радовати можемо, што имамо код Бога покровитеља нашег, од племена и рода нашег овако великог угодника и светитеља, зато не удаљимо се од науке и примјера, које нам он као аманет на земљи остави, нека нам је свагда нред очима, како је он за корист рода и просвјете себе жртвовао, како ј е милостивог срдца био и свуда подпомаго. Те с тога и ја велим драга браћо, угледајмо се на нашег светитеља и великог угодника божијег, како је он свуда по Српству цркве и школе подизао, подижимо и ми по могућности нашој. Недајмо да нам наше крвљу стечене цркве п школе пропадају, него прегнимо свом душом ц тјелом и гледајмо да имамо добре и ваљане

свсштенике и дјетонаставиике, који ће нашу премилу дјечицу доброј настави и напретку водити, а народ српски но пут добра, среће и сјајније будућности упућпвати. А ти светитељу наш Савво ! прими срдачну молитву и пјеније од људи твоји, од твоје душевно од тебе порођене дјеце, прими молитве, које ти пуни благодарности шаљемо вапијући : Да свемилостиви Бог твојим молитвама спасе српски род и дарује му љубави и слоге. У Дервенти , на дан 14. јануара 1892. Говорио у школи: Мита Ј. Николић, срп.-прав. учитељ.

Бесједа на дан св Говорио 11. фебруара 1892. у манастиру Жд Благочесшцви Христијани и милп роде сршки! Када су наши стари, приј е хиљаду и некодико година, примили вјеру Христову од Грка, онп су примили од љих и оне евеце, којп су дотле билп познати, те су их у одређене дане славили, а славимо их и ми данае. Број тијех светаца умножио се је у току времена и са српским синовима. јер и ми смо имали богоугоднп људи, којп ее са својих добрих дјела п правог хршпћанскога живљења, удостојише Божије славе и посташе свети. Кад је српска држава постала самостална и уједињена, онда су њезини синови стјецали великих заслуга, јер су ио њој дизали цркве у којима се славило Божије име, — у којима су се пјевале божествене пјесме у славу пмена Божијег. Поред цркве дизали су школе, у којима су се училе свете пјесме н друге књиге, које су та-да најпотребније биле. Међу такијем људима, — који трпише разне бпједе и невоље, а извршујући то спасоносно и богоугодно дјело, видимо ми и самих синова српскијех царева, као н. пр. св. Савву нашег просветитеља и учитеља, којп оставља раскошно накићене краљевске дворе, а ступа у скромну калуђерску ћелију, у којој је сав накит кандило и икона ког светитеља, који му сдужи за углед у његовом светом животу. Оставља свилене, златне и сјајне хаљине,

Ђорђа Кратовца. омишљићу Христифор Крстовић, јеромонах. а облачи црну калуђерску мантију и расу, а са палицом у руци путује по земљама српским, по Балканском полуострову, — путује међу браћу своју п учи српски народ правилима вјере и хришћанског владања; подиже им цркве и школе, ђе ће славитп свемогућег Творца — Бога Такових људи имали су Срби доста, и еви су постали Богу мили и угоднп, јер су кроз цио свој живот радилп оно, што је добро и Богу угодно, па за то су се н посветплп, те ушлп у ред светаца, н ми пх у одређене дане светкујемо, славимо п величамо њихова света дјела, која су чинили на корист цркве, вјере и народа. Но осим овијех људи, који су дизали цркве и школе по српству и због тога постали Божи угодници, Срби имају још и мученика, који су живот свој дали за православну вјеру и народност српску. Кад је пропала српска држава са косовским бојем — кога Србин са неком зебњом спомиње — ми смо постали робови, и велпке су п грозне муке бнле, што их је јадни и биједни, али храбри п јуначкп, српски народ сносно од нових господара — ага п бегова, — и од других непријатеља и душмана, јер :