Bosansko-Hercegovački Istočnik

4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 152

Мислима се дубоко предао; „Срећа трајна" србинскога рода То 1чу ј' жеља, — као и слобода! Мисли жупан и овако збори : „0 ГоЈПОде, са небесног свода! „Кад за увјек свој ти дух предадем: „Благослови до три чеда моја; „Подај њима јуначке храбрости, „Подај дјеци слоге и мудрости, „Па кад мене са свјета нестане „Бзих троице нек влада постане; „Па нек сретна држава им буде „Нека слуша млађи стариј ега, „Нека Вукан поштује Стевана „А нек Растко штује обојицу!" Свете рјечи из очиних уста, Разабраше три послушна сина У срце их себи урезаше Штујућ бабу као светитеља. Али душа млађаног мјезимца Друге снове о блаженству сњева: Та Растко је завјет учинио Да ће служит Богу и олтару. Слуша бабу — а за пут се спрема, Н>ег не мами раскош ни богаство, Адиђари, ни камење драго, Нит очеви свијетли дворови: „Света Гора" идеал му бјеше. Он ће своме користити роду Ма не био у дворови сјајни! * У то доба оци калуђери, Сретну српску земљу иоходаше Немањину двору доходише, Младог Растка спремна затекоше И собом га они поведоше. Тад говори Немањићу Растко: „Збогом бабо, збогом браћо мила! Дође доба да се растајемо, Јер сам Богу завјет учинио Па вас сада оставити морам." Тако рече, „узор побожности," И одјезди у ту Гору Свету; Светогорци братски га примише И радосним срцем прозборише: „Добро дошо владаочев сине! Добро дошо Божји угодниче! Ти ћеш Српству као сунце сјати, Светитељем Савом се назвати." Скиде Растко свилу и кадифу

И отпаса свијетло оружје Здато свлачи црнину облачи Ту црнину „монашку хаљину." II од Растка назове се Сава, Свети Сава — свега Српства слава; Рад' његових светитељских дјела, Слави данас Србадија цјела! * Тај светитељ, тај Божји избраник Што се светом посветио чину, Бјаше сунце српског православља, У ком Српству просвјета се јавља. Он измири завађену браћу; Спасе народ од непријатеља, И поставши архиепископом Настани се стално у Србији, Туј подиже многе задужбине: Многе цркве, школе и болнице ; Слово Божје свугђе приповједа Учећ народ добру и врлини, А да лакше свето дјело буде, Он постави дванај'ст епископа И тим српску православну цркву, Ослободи од страног уплива. Путујући кроз све српске земље, Народу је благостање спрем' о; Чврстом вољом и надом у Бога, Он просвјети умље рода свога. Тад светитељ задовољан дјелом, ■Ког спроведе по Божијој вољи —• Пође на пут да походи мјеста, Којнма је Спаситељ ходпо. Поклони се гробу Христовоме II обиђе многа мјеста света, А пун светих миели — успомена, Пође Сава милој отаџбини; Али пуста, смрца неумитна Срете Саву изван отаџбине, У Бугарској — у мјесту Трнову —• Он испусти светитељску душу. Дух је Савин отишао горе, У престоље Господа вјечнога, А спомен му свпјетао остао У срцима народа ерпскога! * Двје стотине и шесдесет љета Савино је почивало тјело У дичном српском манастиру: Милешеву, — храму Божијему. Ал' кад паде српска царевина,