Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 151

претрпи до краја тај ће се спастп." Кад је дошао до ватре, у којој ће бити спаљен, опет се гласно помолио Богу и онда буде бачен у њу, али сад је тек Бог показао чудо на своме мученику, јер он није могао изгорјети, зато они навале на њега са камењем и он умре, 11. фебруара 1515. али је опет тјело остало цијело и сјутра дан свештеник Петар, са још неколико побозкних хришћана, опоји га и сахрани. Ево драги слушаоци у кратко живота српског мученика, који може свакоме послужити за примјер и углед. Он је мирно и са осмјехом на лицу претрпио мученичку смрт по прпмјеру самог Христа Спаситеља. Није викао на своје мучитеље и није их проклињао, него се молио Богу да им опрости, јер су обманути лажним учењем, није се са сузшш очима растајао са овим сујетним свијетом, као што то чине многи грјешници. Угледајте се сад љубезни христијани на мученика Ђорђа и његов прави христијански живот нека вам он буде 3 'глед у вашем жпвоту. Погледајте како он трпи мучења за нашу св. вјеру и народност

српску, па чините и ви тако, и недајте своје вјере и српског имета, јер нам је то аманет наших прађедова; погледајте како се он молио Богу за грјехове својих непријатеља и све им прашта, па чините и вп тако, јер то није хришћански, да са братом Хришћанином, а још Србином живиш у завади. Још је горе ако не прашташ уврједе и гријехе другоме, јер су велики гојешници они, који не праштају учињене им грјехе и гњев Божији пребива на њима; сам је Христос рекао: „Ако опростите другоме грјехе и вама ће преблаги Бог, а ако не опростите, неће ни вама опростити отац небесни;" Ви очеви и мајке, видите како су родитељи Ђорђа одгојили и још као дијете утврдили у вјери христовој, па и ви одгојивајте тако вашу Српчад, и учите их да су тврди н постојани у вјери, и да бране све оно, што се зове српско, јер знајте да ће вас Бог казнити што их нијесте учили, ако они буду неваљали и покварени. Сад дигннмо руке к небу и замолимо се св. мученику, да нам буде покровитељ и заступник код престола преблагог Творца. Амин.

Пролог.

(Говорио мали Марко Антонић, ученик IV. раз. свечаностп, коју је ове године ириреди, Да сте здраво штована гоепода! Срце мн је милином занјето, Па потреса груди од радости; Осјећај се претвара у рјечи Те ми српску нредочава прошлост. И ја мален сад пред вама стојим, А са пуном слаткопоја душом, Пак се сјећам Србинове славе, Прпчам дјела светитеља Саве: Одвећ давпо, — у времена стара, А од Христа дванаестом вјеку: Српска срећа лучбм озарена, Предаде нам Растка Немањина ! Расте Растко као бор зедени Син мјезимац велнког жупаНа, Расте млађан на ионос и дику И свом роду наду свеколику.

српске основне шкоде о двадесетој св.-савској да Српска омладина у Прњавору.) Отац његов — велики Немања Често своје похваљује чедо, У њем' види: зраку светитељства Израз прави душе побожности. И Растко се опасао снагом, Мужанским се окити поносом, А браћа му : Стеван и Вукане С радосним га срцем сусреташе. * Велика је земља Немањина, У њој никад не заходи сунце; Срећан народ државе големе С усклицима поздравља владара. А владаоц — витешки Немања, ЈБуби народ као дј ецу свој у; Благостање потомству предаје, Снујућ наду у три сина своја. И старцу је скиитар отешћао