Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

б.-х . иеточник

Стр. 161

отвори и г. јеромонах своје бисаге, те све саставимо и на једном постаде пуна софра, а вина разумије се — није фалило. За вечером смо се врло пријатно забављали. Г. Милутиновић подигне врло лијепу здравицу, у којој нам захвали, што смо се потрудили доћи помолити се Богу у овој св. обитељи неумрлог Милорадовића, напоменув, да ће му особито мило бити, ако и у будуће будемо ову св. задужбину походили. На тој врло симпатичној здравици, захвалим се г. Милутиновићу, напоменув, да ће ми долазак у ову обитељ остати у мојој мплој и златној успомени, јер заиста то ова обптељ и заслужује (како ће се кашње видјети), па се онда срдачно захвалим госп. јеромонаху на његовом труду, кога око ове св. обитељи улаже, како би што боља, што виђенија, што напредниј а била. Исто тако захвали се и врли старина мој сапутник С. Скочајић г. Милутиновићу на подигнутој нам здравици од стране његове. Пошл>е вечере захвалимо се Богу, па развсземо говор о Три1 - ебњу с преподобним, који нам је у кратко изнио историју овог манастира, о којем ћу кашње, што чух и видјех штован'. читаоцима изнијети. Пошље тога отпјева г. јеромонах умилним гласом „вознесенски тропар" и још неке наше умилне црквене пјееме, у чему сам и ја судјеловао, а кашње почнемо „Онамо, онамо," „Радо иде Србин у војнике" и друге умилне српске пјесме, па кад још поче старина: „Змај прелијеће с мора на Дунаво", е, онда, дођи да видиш братског весеља. Тек у 11. сати ноћи легнемо спавати, а г. Христифор даде ми своје тако-зване „саланџаке", ко^и ме брзо успавату. У јутру у 7 сати пробудише нас милозвучна звона, која нас позиваху Богу на молитву, а и пјевање сеоског народа, који из околних села бијаху дошли храму манастира. Отпоче „јутрења", па се сврши, а кашње изађемо из цркве, и причеЕсамо „литургију", док се још народа искупи. Свијета је обојег пола све више и више придолазило, те се већ у 9 сати отпоче и „литургија", која је трајала до 11 сати. За пјевницом сам ја п]евао, а помагао миједан младић са села, кога је доста добро црквеном појању научио г. Милутиновић, на чему му и од мене хвала, кад се тако за своје вијерне парохијане труди, коме су опет они много захвални, јер и сами увиђају доброту и труд свога па-

стира. Тако и ваља! Гдје је парох у љубави с нарохијанима, тамо све цвјета, тамо све напредује. На против, гдје се не слажу парох и парохијани, тамо све пропада, тамо се све руши и обара, јер није за бадава казано: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари", и, „Гдје је слоге ту је и божијег благослова." Пошље „литургије" попијемо каву и по 1—2 „мученице". Г. Христифор читао је некима молитве, дјецу крштавао и т. д. а ја сам за то вријеме разгледао цркву и што је било важније прибиљежио, па ево сада, што чух, видјех и прибиљежих о овом славном, стародревном манастиру износим пут јавности, кроз наш много-цијењени лист „Источник": I. Опис Тријебња и приповиједање госп. МилутиновиЂа. „Тријебањ" налази се у врло романтичном предјелу, на једном брежуљку. Свега има 6 православних кућа, 20 римо-католичких 10 мухамеданских. Премда су 3 разлпчне вјере, али се ипак свн међу собом љубе, поштују п потпомажу. Како православни, тако и римо-католици, славе крсна имена као: Петров-дан, Ђурђев-дан, а понајвише их слави: „Никољ-дан". Народ јевеома побожан, а у врачарије много вјерује, као и по осталим градовима и селима Херцег-Босне. У тријебан.ској јафти има 15 живпх вода и неколико омањих села, која припадају тријебањској јафти. Црква се отвара 12 путаугодини и то на: Јован-дан, Задушнице, треће и шесте неђеље великог часног поста, на Спасов-дан, Видов-дан, Илијин-дан, Нпкољ-дан, Велику Госпојину, Арханђе лов-дан, Петров-дан и Преображеније Господње. Народ се окупља из столачког котара о Великој Госпојини, а других благдана из: Козица, Пијесака, Локава, Ходбине, Брда, Јасене, Жуберина итд. Основатељ цркве јесте Радоје Милорадовић, — „Војвода Храбрен". НГга је био Милисаву Милорадовићу, основатељу манастира Житомислића, не зна се, али се прича, да му је био рођени брат. Народ прича да су имали још једног брата но имепу Радослава, за кога веле да је начинио цркву у Ошаницама (котар Столац) и ту погребен. У „Гласнику земаљског музеја" од ове године, кљига I. на страни 40. има чланак: „ОЗатс коД б4оса." РпорсШ К08Ц1 Ногтап ј V. КасНтзку, у коме чланку има опширно о оша3