Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 162

Б.-Х. ИСТОЧНИК

ничкој цркви и основатељу јој Радославу. Штов. писци веле, да учени Дучић криво вели „Ошевић", а мени ее чини, да ће криво бити и „Обашс", него ће бити — мислим —најправилније речено: „Ошанице", како ми рече преподобни г. Христифор Мплутиновић, јеромонах житомислпћки, који ту цркву и послужује, а тако сам и од народа чуо : „Ошанице". Исто тако, криво веле, учени писци, да је манастир Житомислић саградио Милош Милорадовпћ, кад је знано, да га је саградио Милисав Мплорадовић, кога се слика и данас чува у Житомислићу. У осталом, свакако је вриједно прочитати поменути чланак у вриједноме: „Гласнику земаљског музеја." За тријебањску цркву вели се да је била придворна војводе Радоја, у којој је служио „Поп Никола од Тријебња", као што то стоји и у „Општаку", налазећем се и данас у манастпру Житомислићу. Да ли је црква страдала позитивно не зна се, но, кад је куга морила, остаде црква пуста, јер се народ испред куге уклони. Други пак причају, да су је тога времена злобни Турци похарали, попалили и иконе пушкама нагрдили, а у цркви да су своја говеда спраћали. Годпне 1815., кад је куга престала морити, црква би пограђена, од кога се времена и дан данас св. божанствена литургија у љој поје, а побожан српски народ Богу се моли. Неописана је штета што су ову цркву Турци похарали, јер је сва живописана ц то једино она и „Миљешевска на Херцоговини", што је ова црква много изгубила, јер су ликови светаца накарађени, једном је свецу рука измрљана, другом очи пушгеом пробијене и т. д. као што ће се видјети у опису унутрашњости ове црк.ве. Од калуђера —- колпко се зна — послуживали су ови: 1. Симеон Миљковић, родом из Далмације, гдје је у своме родном мјесту и умро, а укопан под дубом у манастиру Житомислићу; 2. Јосаф Радан, родом из Жиљева, у котару невесињском, а укопан у Житомислићу; 3. Пајсије Периновић, Мостарац, укопан у Житомислпћу; 4. Софроније Вуковић, родом Мостарац, пренешено му тијело у манастир Завалу; 5. Тодосије Веселица, садашњи архиман. манастира Миљешева, родом Мостарац; 6. Јоанићије Џонгељ, родом из Попова, а укопан у Житомислићу;

7. Серафим Перовић, садашњи Мптрополит Херцеговачко-Захумскп; 8. Симеон Тодоровић, игуман житомислићки; 9. Герасим Јовановић, садашњи игуман душки; 10. Христифор Милутиновић, јеромоиах житомислићки; 11. Прокопије Вуковић, који је не давно умро у шехер-Мостару и укопан у Житомислићу. Овај је манастир походио и по који пут у њему служио, учени г. Нићифор Дучић, архимандрит, који је о овоме манастиру писао године 1861. у „Српско-далматинском Магазпну." Да би гатовани читаоци имали потпуну цјелину и историју овог манастира, пренијећу из Дучићевих „Књижевних радова" (које је почео издавати) све, што је писао о овом чувеном манастиру. Оволико о манаетиру Тријебњу и приповиједању г. Христифора о истоме, а сад прелазнм на: II. А. Опис цркве (из нутра). Црква је у обликукрста начињена. Од прага при улазу у цркву до прага св. олтара — жртвеника има 5.5 м., а шнрина је саразмјерна висини. Са обје стране цркве налазе се двије врло фине пјевнице, а за пјевницама налазе се неке црквене ствари као: наслоњ за св. Еванђеље, апостол, кадионица, свијеће и т. д. Црква је висока 5 м. и сведена, а горе у своду насликана је Богороднца разкриљених руку, гдје јој са стране стоји: Л1. Р. С десне стране, стоје покрај ње Евангелнсти Матеј и Марко, а с лијеве Лука и Јован. Богородина је добро очувана, а живописана је: мавеном, црвеном и смеђом бојом, а по рубовима је гајтан жуте бо}е, а исто "тако и вијенац око главе јој. У св. олтару налази се св. трапеза у облику кружнице, којој је обим доста голем, а на њој се налази: св. Еванђеље, крст и 2 чирака од гвожђа. С лијеве стране св. трапезе, налази се проскомидија, обојадисана масном бојом, на којој стоји „Чин совершенија Проскомидији" и 3 иконице п то старе и поцијепане. Покрај проскомидије налази се пенџерић за којекакве ствари. С десне стране зида у олтару налази се издубина у којој ]е насликана Богомајка раширених руку црвеном бојом бојадисана, а око главе јој жут вијенац. Под Богомајком насликан је св. Никола косе и браде црне као и лица црнкаста, а епитрахиљ му је зелене боје са 3 црвена крстића. Прама Богородици налази