Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 135

потребни Грци. Поред тога, Мухамед се у први мах прибојавао и устанка Грка, јер ихје свакојако било више него Турака. Стога, Е«ад бн освојио коју хришћанску област, — напуштао је своју свирјепост и показивао се наклоњеним народу. Наклоњеноет Мухамедова к Хришћанима бивше византијске империје показала се понајприје у вјерској трпљивости , јер он је знао, да је вјера вазда имала велики значај у њихову државном животу. Одмах по освојењу Цариграда, изда он указ, којим је, позивајући раштркане житеље да се поврате у град, обећавао, да ће нм оставити слободу вјере и савјести. Ушљед тога многи од Грка заиста се н поврате у Цариград; а неки се чак добровољно преселише амо из других крајева даревнне. На крају 1453. год. Мухамед је још боље показао своје покровитељство над хришћанском вјером и црквом. Сазнавши, да у Цариграду нема патријарха, он дозволи хришћанима да га пзберу. Ушљед тога скупн се у Цариграду сабор из суеједних епиСЕСОпа и осталих законитих чланова патријарашкога синода, а тако исто и знатнпх свјетовњака, на коме буде једнодушно пзабран за патријарха учени и благочастивим монах Генадије Схоларије (| 1464.). По обичају из пређашњих времена, буде он посвећен од праклијскога митрополита. Затим се нови патријарх престави султану, који га прими врло уљудно н с благовољењем. Мухамед се у овом случају потрудио, да покаже Грцпма, да је он сада њима замјенуо некадање хрићшанске владаоце. Он не само да је признао Генадија у достојанству патријарха, и потврдио му сва патријарашка права и преимућства, но још му је даровао — по примјеру византијских нмператора — омофор, сребрни жезао, мантију, богато накићена бијелога коња и 1000 дуката. Генадије се свечано поврати на дарованом му К01ву у пратњи знатних турскпх чиновника из султанекога двора у своју патријаршију, коју му је султап одредио при храму св. Апостола. 1 ) Новп патријарх се врло допао Мухамеду, тако, да јс цар доцннје неколико пута био у његовој иатријаршији и упуштао се са њиме у разлагања о хршнћанској вјери. Одмах по избору Генадијеву, изда Мухамед на његово име ферман са евојим потписом и печатом, којим је одредио ноложај хришћанске цркве и њенога клира у сво1 ј Великољепна црква св. Со-мге била је обраћена у џамију одмах по освојењу Цариграда.

јој држави. По томе ферману, — патријарху је остављена потпуна слобода у управљању црквеним дјелима, и забрањено ма коме мијешати се у његове одредбе. Како патријарх, тако и епископи са свештеницима и ђаконима били су ослобођени од свију јавних данака; хришћанске цркве стављене су под покровитељство владе, а уз то је забрањено обраћати их у џамије, осим оних, које су већ у такове обраћене; свима Хришћанима је дозвољено, да слободно врше своје богослужење и да празнују своје празнике; тако истоје било забрањено насилно обраћање Хришћана у Мухамеданство; црковна имања су била недодирнута; шта више забрањено је приватан иметак духовнпх лица у сдучају њихове смрти без означених нашљедника, у државну касу узимати. Но не само то; Мухамед П. оставио је цариградском патријарху такова права, каквих није имао ни за византијских владалаца; њему је била дата и грсфанска власш над Хришћанима, тако, да је он имао право, независно од турских судова, расправљати и грађанска дјела Хришћана и то по старим грчкпм законима. Сходно тако важном положају патријарха у грађанској управи, бпла му је дата титула „ милет-баше и (глава народа) н био је једнак са највишим чиновницима; тако, да је имао исти ранг као и „паша од три коњска репа", а при том је добио право да засједава у врховном државном савјету турске царевпие, — у дивану. С тим заједно одређена му је била плата из државне благајне и дозвољено му право, да може имати при себи полицајну стражу. — На тај начпн односила се турска влада у први мах врло наклоњено к хришћанској цркви. Стање Хришћана у Турској нпје се чинило да ће бито тешко, и то тим више, што је порез на главу — ..харач" — који је на њих ударен у корист султанске благајне, био доста умјерен; као и десешина , коју су поврх пореза били дужни плаћати турским посједницима зема .Ђа за нраво закупнине, која такођер није била особито теретна. 1 ) Но при свем том Мухамед П. указујући наклоност Хришћанима, руководио се у главном политичким разлозима; а пријатељског расположења према Хришћанима као таковима нше било у њега; и ако је уважавао патријарха Генадпја ') Турске велможе и чиновници постали су одмах по освојењу Цариграда господари земаља тако, да су добили под своју власт скоро сва добра и нриходе бивших иоданика византијске империје.