Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 224

Св. 6

ликим почастима и љубави св. Косму и Дамјана, а они вративши се у своје мјесто, продуже с радошћу божије дјело, умножавајући сваки дан стадо Христово. Но противник спассња људског није се смирио; он усели завпст у срце онога врача, који је свету браћу поучио у љекарској величини и он не могаше даље трпитп славе својих ученика. Позвавши их у злој намјери к себи, пође с њима у гору, да тобож траже лековите траве, а у самој ствари подхрањујући у

дугаи кајинову намјеру, — да нх убије. Одведавши их дакле далеко у гору, изненада нападне на јагањце Христове и обојицу убије камењем. Тако су скончали немитни врачеви, света браћа Косма и Дамјан. У награду за своју жарку љубав к Богу и ближњему, Господ ихје удостојио мученичких вијенаца. А нама у лицу њих дарова не само посреднике за нас грјешне, него нам показа и узвишени примјер, — како и мп ваља да љубимо Вога и ближњега. С. Т.

Српска црквина Цртица Пођемо ли сјев.-зап. из Фоче друмом, који води у Горажде, послије два сахата доћи ћемо у варошицу Устиколину, која лежи ушћу ријеке Колуне. Колуна извире под Јахорином (испод стијене т. з. Тријеске), а утиче ту у валовиту Дрпну' па због тога и сама варошица прозвана је „ Устиколина " т. ј. ушће Колуне. Ово је чисто српско име које се порећи не може. Предање говори, — а такође се зна из фермана отоманскијех, да је Устиколина била повећа варош, а то је и вјероватно, јер има врло ллјеп положај. Устиколина лежи у уској равницп, коју са југо-ист. стране опкољује ријека Колуна, а са сјев.-источне Дрина. Народно предање вели, да се Дрина за вријеме српског госпоства звала „ Зеленка". И ово је чисто српско име, пошто је Дрина увијек зелена. С десне стране Дрине, одмах према Устиколини, пружило се равно питомо поље, које се зове „ Цвилин ". Дуљином Цвилина (које је пб сахата дугачко), протегло се „ Крчино брдо и . Југо-ист. „ Бач " и Иилитшвско брдо и ; сјев.-ист. „НеслиЛ 11 ; западно Ћ Коса и (Лисница), до њега „Хотка" (присојачко брдо). Околина је сва шумовита. Становници се занимају гојењем стоке и обрађивањем земље. Земља је врло плодна, јер је натапа валовита Дрина. Сију се разна жита : пшеница, јечам, кукуруз и т. д. А од скора у велико се сади ду-

у Устиколини. с пута. ван. Становници су по народности Срби, а по вјери дијеле се, на Србе православне и Мухамеданце. Језик је чист — ко што је у кршној Херцеговини, само је изнимка у Мухамеданаца, јер употребљавају глас Л мјесто ч, исто као у Сарајеву и Мостару; тако н. пр. мјесто чесма говоре ћесма ; мјесто бравче, кажу бравће и т. д. С десне стране ушћа Колунина, на једној брежуљастој равници налази се црквина — рушевине некдање српске-правосл. цркве. Црква је 6 корака дуга, а 4 шпрока. Лањског љета случајно уз пут свратио сам се тој рушевини и претурајући камење нађем на једном комаду камена (ваљда од црквене плоче — натписа) слиједећа врло замршена слова и то не једно уз друто, него разбацана ево овако : 1Ц . , V И Нк . . . 0' *■ р н Ове године кад сам разгледао, тога камена више није било, сигурно га је неко однио, или је можда послат музеју у Сарајево. У књизи Вожидара Вуковића печатана у Венецији ДфГш (1538) лчца пеноулјил дТ (19) дн^ на задњој корици записано је слиједеће: „ОГд кннгм јНКО.ИН (ћокорник. /И^т)*! О^уЈТНКОЛИН^ ШЕЦ |Д ПИГЛЈС ГјЛшЖН П0П (Д) ГшНИ (Ге ^ИЛДНДрћ ЛТ-6 1))Н? (7151) ОД Христова рођења 1634 године Л1ц(лгн1о . - нТ (18) ДНЂ оу у (ТИКОЛИНИ (к )-ћД0Л (8 К1-р пл(к)лд К\'(0НЧ(Е", Ово доказује, да је Устиколина била повећа варош и да је тада живио виђени грађанин Павле Кујунџија, кога су свештенпци — често посјећалп, или су можда и становали у истога Павла. А опет можда је овај Дионисије Хилен-