Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 246

Б.-Х. ИСТОЧНИК

живота свога навршио, и онда, кад је родитељске бриге готов избринуо, и кад би безбрижпије поживити могао, емрт га уграби и у гроб врже. Основне школе свршио је у Фочи и Мостару од 1848.—1854. године (по старом начину, читање часловда и месловда, писање и рачунање), а 1856. год. оде у Биоград, гдје повтори сва четири разреда основнв нтколе за двије године а по том сврши два разреда гимназије н чгтири ]мзреда богословије. Од поч^тка на до свршетка гаколовања свога увијек одликовао се је примјерним владањем и добрим успјехом. Својом иекреношћу и веселом нарави задобио је млађана срца евојих садругова тако, да га је сваки као брата рођенога љубио и е њнме се најсрдачнпје Д ]>ужили. ТТо свршеним наукама дође у Херцеговину у Требиње, гдје је од 1864.—1866. годино учитељем био у српско-правоелавној основној школи. У овом мјеету еебл је сунругу п сапутницу живота свога нашао, која га сада са дјецом оплакује. Из Требиња премјести се у Фочу, и овдје је од 1866.—1868. год. такође био учитељ у српекој основној школи. Тежећи за свегатенпчким чином, за који се нрнправпо, рукоположи га за ђакона херцеговачки Митрополит Прокопије 20 августа 1868. год. у манастиру ев. Тројици код Таслиђе; исте године 1. октобра рукоположи га у Чајничу за свештеника. Као свештеник при резинденцији митрополпта Прокопија, служио је у цркви мостарској и путовао је по канонпчној визитацији еа архијерејом до 1869. године. Ове године по вољи митрополита Дабро-босанског Дионисија а на позив српско-православне црквено-школске општине сарајевеке, буде поетављен за пароха сарајевског, вјероучител.а у српским школама и редовног проповједника у старој цркви. У 1872. години послат је био у Србију у Биоград од тадашње српске општине сарајевске н одбора школског са „пуномоћи" од 9. септем. 1872. год. А Хг. 14/к. 266 на којој су потписани Костантин Т. Петровић. Максо Деспић и Петар Краљевић, и у којој се пономоћи препоручује ово: 1.) „да тамо прегледа све разреде како основни тако и реални школа т. ј. шта у њнма дјеца уче, како хш се предаје; и да од свпју предмета по један екземплар купи и донесе еа Јцетодичним упуствима' по којима се предаје; 2)

„да нађе два или три вриједна и способна учитеља за основне разреде, који уз то да знаду лпјепо и хармонично пјевати у цркви (а цијена им се опредјељава: за двојицу од 60—80 дуката цесарских годишње плате, а трећему од 80—100 дук. цес. а поред тога стан и дрва за огријев бееилатпо), н да их са собом доведе у Сарајево; ;3) „да по предатој му ноти за школе потребне књиге од мнниетаретва просвјете настоји умолити да се бееплатно д 1,ду; 4) „да нарочпто у првом основном разреду штице и начин познавања слова добро расмотри: на који начин лакше иде, да гокаже и докаже; 5) „да умоли г. Ђорђу Окановића за 600 фор. фонда школеког, што је његов отац 1851. год. завјештао и до 1859. год. интерес плаћао: 6) „да 4 ученика и младића из Сарајева по препорукама нисменим од општине у гимназију намјеети и благодјејаније изради" 1 ) итд. Као парох сарајевски, вјероучитељ и проповједнпк врншо је ревно са успјехом све ове дужности до 1878. год., и тад по сопственом захтјеву свом, буде премјештен у парохију ОсјечкоБлажујеку са сједиштем у Сарајеву. У овој иарохији служио је све до нанменовања за члана АЕ М. Конзисторије Дабро-боеанске. Од 1879. год., поред дужносги парохијалне, вргаио је вјероучитељску дужност у сарајевској вел. ц. и кр. гимназији и војеном дјечачком пенсионату. —■ Године 1880. за ревну службу у парохији и у вјероучитељској дјслателноетн одликован је титулом еекеларије од митрополнта Антима. У 1881. г. наименован је вјероучптељем у сарајевеким народним (комуналним) гаколама, а 1882. год. за вјероучитеља у преиарандији. Ове годпне од Његовог Апостолеког Велнчанства цара п краља нагаег Франц Јосифа 1. одлнкован је златним крстом са круном за заслуге. По највишем ријешењу Бзеговог Аностолског Величанства цара и краља нашег Ф. Ј. I. од 17. октобра 1882. — на предлог заједничког министарства а по препоруци в. земаљске владе за Босну и Херцеговину и тадашњег митрополита — наименован је правим и редовним чланом АЕ М. Конзисторије у Сарајеву. Декретом ГБеговог Впсокоиреосвештеиетва АЕ и Митроиолита Дабро-босанског г. Ђорђа А ) Ови млддићи били СЈ Г Б. Петровић сад свешт. члан конз. и уредник овог лисга ; Р. Бошковић сад протођакон и канцел. конз.; С. Манојловић сад чиновниех грунтовнички у Херцеговинп и ј- Ј. ХЈоповић правник.