Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. КЈ и 11

Број 1843.

Окружница.

тенству, архијерејском наредболг 17. фебруара 1883. број 152. одејек 2. („Д.-Б. Источнпк" број 7. стр. 109—110., год. II.) н конзисторијалном окружницом 22. септембра 1887., број 1430 („Д.-Б. Источипк" бр. 4., стр. 61. год. I.) најозбиљнпје наређено, да у народним (комуналнпм) школама рет,овно и марллшо поучава школску младеж, православној вјери п хришћанском животу; Ппак се најјасније посвједочило, да пречасно свештенство занемарује ову свету дужност своју, или је посне нехатпо п преко вол>е вртгш, тек пек се броји, да је дјеци православна вјеронаука предавана,иако дотпчни свештеник, (многи су такви), није ни толпко пута у школу дошао, колико је мјесеци у школској го-

диии

Пречаснокз свештенству и славнит црнвено-школскигл општинама Дабробосанске епархије. Поред тога, што је пречасном свеш- не појмп важнцст изреке апостола Павла: Тсипсо меии ако ие ^гроиовиједам (1. Корпн. гл. 9., ст. 1Г>. и 17.) п онај савјет Тимотију, а преко н.ега п свему свештенству: Лџоиовиједај ријеч Божију .... (II. Тимот. гл. 4., ст. 1. п 2.)? Свегатеннцпма је вал>да познато, да: св. тајие без вјере, оиоме, који тајну ирима ■— ие корисши; и да: вјере кема без ироиовједиика (Рим. гл. 10. ст. 14.); и да ће од немарна проповједннка, Господ за сваку погниулу душу тражитп: Кроки же егш I? р8км ткоеа кзкии,8 (Језек. гл. 33. ст. 8.; гл. 34., ст. 10.) Свештеник, који се огријеши о ову св. дужност, нпје достојап оних узвшпеннх имепа, што му се прпдају у св. Писму, називајући га: анђелом, за то, што јанл.а вољу Божију (Малах. гл. 2., ст 7.); иастиром , за то, што он чува стадо, а чува га учењем (Јерем. гл. 3., ст. 5.) С тога се пречасно свештенство позпва, да пајсавјеснпје врши ову свету дужност своју, не гледајућп на број дјеце, даљпну школе, и на то: хоће ли, или не ће ли добити новчану паграду за тај свој уложенп труд. Који у будуће буде грпјешио против ове прве и најсветпје дужности својег свештенпнког зпаи.а, с тијем ће се поступити безобзирно, по лроиспма цркве, а сходно 36. и 58. правилу св. Апостола, и по 14. канону \ ћ вас. сабора, казшпшш га за првн мах са једиомјесечиом епптимпјом. Тако исто казниће се и сви они пречаснп иадзпратељи и проте ако не буду савјеснпје надзиралп над пречасннм Свештенством у вршењу ове дужности, п ако сваке године, најда.ве до свршетка јула, не буду тачпо подноснлн статистичке

Нри овогодишшем уписнвању у овдаппву велику гпмназију, а на пријамном испиту, дјечица из вјероиауке иоказала су скроз недовољно зиање , да их је било, који нпјесу знали нн чптати црквенословенски; било их је, који ни молнтве Госиодше не знадоше, а од 15 свештенпчких спиова, трииаест их бп, којн проЈјоше са једва довољиим усијехом! Зар ово није грозна појава, која тако јаспо доказује крајњу несавјесност и иемар родитељскп и свештеннчкп?! Свештенство заборавл.а, да му је прва и најсветија дужност: учитн вјертн* вјерл ц хришћанском животу. Свештепство врло гријешп, кад занемарује ту дужпост родите.вску и својега звања. Опо се оглушује о заповијед Христа Спаситеља: Лдите и учише, иа оида крстите (Матеј гл. 28., ст. 19.; Марко гл. 16., ст. 15. и 16.). Зар