Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 524

в.-х. источник

Св. 10 и 11

слова су велика и веома слична онијем у Херцеговом натпису, нарочито слова Ж, Д и у, па и мало д у дру1'ом садржају. Садржај овијех четирију листова јест преглед апостола и еванђеља за вријеме од 17. децембра до 31. августа, за којим долази преглед св. четрдесетнице, па онда св. педесетнице до 7. неђеље по Пасхи. Као што се види, тај је распоред нешто друкчији од онога по данашњијем апостолима, ђе се сказанија почимљу са св. педесетницом, па онда дође преглед свију неђеља и седмичних дана преко године, затим св. четрдесетница, па онда мјесецослов и т. д. Још му је нарочита особина у томе, што у мјесецослову нијесу увргатени сви дани по реду, као у осталијем књигама, већ само неки одабрани, које су стари Срби јамачно славили као заповједне празнике, и то: у децембру (у колико је сачувано) 17., 20., 24., 25., 26., 27., 28. и 29. и неђеље пред Божићем и по Божићу; — у јануару: 1., 2., 3., 5., 6., 7., 11., 14., (к^ктджде дн^к иже кт^стн шца сдкн пркаго арх'ппТск8па сркскаго^), 15., 16., 17., 18., 20., 21., 22., 25., 27., 28., 29. и 31. и дотичне неђеље; — у фебруару: 2., 3., 8., 13., кт* таж днту пр'кподокнаго шца ншег спиеонд нокаго /иироточнкд срвтхска.) 17. и 24.; — у марту: 9., 25. и 26.; — у априлу: 1., 23., 25. и 30.; — у мају: 2., 7., 10., 21., 25. и 26.; — у јунију: 8., 11., 12., 14., 19., 24., 28., 29. и зп -; — У ЈУ ЛИ ЈУ : 2., 4., 8., 13., 15., 16. 17., 20., 22., 25. и 27.; — у августу: 1.,^ 2., 6., 9., 15., 16., 25., 28., 29. и 31. Језик је овђе у свему србуљског облика, коју околност, као и друге особине овог саставка, нека потврде изрази, које ов^е у вјерном препису износим, као: „кмнчитк дГт /иое; по/иенб нд« ткое; нексса пок-кдбгот^к; нжс поплкти рожстко;

к'кскликнет'к тски ксд зе,илд; к^кпдлитк; кр= стистес«; ст».кор пр^кдитечн; кднИнд крст8 (мј. от канона); к^кзкрдцшш /иоци/и (мјес. пренесеније, 27. и 29. јануара); стго /ичникд пднд-клж/ионд . кмен г г к нш; клж(ни кси кое» Ц1ж'с"; клскент* гредн (и гр-кдн) кт». нл« (и 1Ш'к) гне; гако ктј.зк ^личишес" и т. д. На тијем листовима нема никакова записа, а потјечу од пропале књиге (апостола или еванђеља), која је, према свему наведеном, доста стара, и с те стране као да заузима средину ме !ју Отачником манастира Ораховице и напријед описаним апостолом. Б. Штампане књиге. I. Пентикостар. Ова старинска књига, у колико се тиче времена постанка, као да спада међу прве производе нашијех српскоправосл. штампарских издања, па је можда већ у српској књижевности или споменута, или баш и опширније описана. Но пошто нема предњијех и задњијех листова, па се не зна, ђе је и кад је штампана и пошто још не знам, да ли је њен који примјерак већ другђе описан, то ћу с тога ево ов^е изнијети њен потањи опис. Књига је у формату осмине; листови су дугачки по 30, а широкл по 18 цм. Хартија је простије врсте и средње јачине. Табаци су означени малијем црквеним словима, и то вазда на првом и пошљедњем листу доље у средини. Табаци Божидарева Октоиха означени су, осим црквених слова, још и латиницом и рим. бројкама, по чему онда судим, да је онај Пентикостар штамиан неђе у срнским крајевима. Повез је укусаи; јаке дрвене корице обучене су дебелом кожом. На ирвој корици утиснута је слика (сад врло не-