Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 529

Уважен си прам горе и доље; У теби је и снаге и воље, ХИто не ваља исправит' на боље. На Глогову , у очи Спасова дана 1892.

Сретно дакле у име Господа, Избрапиче всељенског сииода И љубимче цара и народа! Данило Јакшић,

Пису днппг Ако ми поштовани господин редактор уступи мјеста у свом цијењеном журналу „Источннку" — намјеран сам да учиним малу напомену о проналаску једткп француског се.л.ака у борби са филоксером. Бићу веома кратак. Као што је извјесно, распростиран.е филоксере и штете које она чини — од појаве своје у западној Европи, гдје је највише пострадала Француска, а од које, на жалост, није поштеђен ни Сријем и други предјели у Аустро-Угарској као п Србија — из годпне у годину све су веће и страшније. У борбн с тим сићушним створом употребл>авана су — чшш ми се — сва могућа срества и сви рационалии начпни п — ншнта готово нпје се успјело: у ])сзултату таквог силног труда све је једиа и пста сума — фплоксери се не може одољети Најпослнје најстрожија ппспекција ухватила је се за ту мисао: да се лоза туземска замијени другом, американском лозом, којој филоксера мање може шкодити, али —• ,,уви!'' и тај пошлзодпи опит показао се је неудачним, јер допожена такова лоза давала је или продукат нискога квалитета и квантета или, подобно нашој туземној лози, страдала је од поплаве п најезде тнх незваних микроскопских гостију — тако, да је данас сваки готов да диже руке па да чупа чокоће и на мјесто- виноградпика да нрипрема мјесто њивама и т. п. По ево и утјехе, за коју

1Л т ,,Исто т 1ппка а . многи паши, може бити, нпјесу зналп или, и ако су зпали, нпјесу може бити томе вјеровали, нити пр^балн, истинитост тога. Сељак, земљорадник департамента Ардеш, у Француској, по нмепу г. Марсељ, чији су виногради свп били опустошени филоксером, трудио се је свим могућим силама, да како му драго спасе своје лозе и отклонн штетпи утпцај фнлоксере, па у тој цијељи, кад већ ништа није помагало, сјетио ое је да калами своју винову лозу на нека растиња, али опет бадава, није се могло ни у томе успјети. Остало му је бнло да калеми још своју лозу на обпчан тсцт и срвИно! Опитом нашао је да је трн једно од најсигурнпјпх срестава против филоксере, јер на њега, т. ј. на трн, филоксера не иде, а што је најглавније, калемл>ење је успјешно, а плод псти као да је и на чокоту. Овакав проналазак (подобап колумбовом јајету, кога је он већ давно имао у рукама, само га је требао поставити), одмах је канстатован и потврђеи правитељственпм инспектором народне економије госп. Гезе-ом, т. ј. наредио је, те су се ископали два трна п посадили у обилан суд; за тим су иакаламљеии обичном њиховом лозом н однијети ради опита у версаљску оранжереју, гдје је па велико чудо трн давао дивне гроздове; а послије је доказано, да му и филоксера ништа. не може.