Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 528

Б.-Х. ИСТОЧНИ&

Св 10 и 11

онпјех служител>а св. олтара божијег, служитеља Херцегове цркне, да им се н оипјем путем учшш дужпп помен. Записи су изведени старом рукописном ћирилицом, са примјесом тзв. босаискпх облика за дот. слова. 3. Оснм овпјех листока, налази се у окоме октоиху још један штампани лист од неке друге књиге Божидаревог издања. На предњој страни истог листа налазе се црне слике: св. Богородице, архангела (Сврш

Његовом Впеоколреосвештеиствз СЕОМу, ГОСИОДИНЈ Н Поносу и дико свега рода, Избраниче всељегтског сннода И љубимче цара и народа! Својим Ти сн завр'јсдио знојем, Да Ти химну дужник у част појем И одушка срцу дадем својем. Добро чииит' никад њеси суста, Од својпјех откида си уста, Да не пати сиротиља пуста. Мало њих је кој' Ти прошлост знаду, Да Те ц'јенит умију по раду И по раду твоју штоват' браду. Мало њих је, кој' би сабрат знали Око еебе српски живаљ мали На ледиии — на паркетној сали, Да му вјеру и народност милу С крви слију, уц'јепе у жилу, Да лудачком одоли бјеснилу. Мало њих је, кој' би били вични, Жртвовати свој интерес личпи У часови кобни и критични. По сто пута Ти си то показа, Свом мишљењу давајућ израза Преза њеси никад од пораза. Својим дјелма далеко си већн, Народ водећ блажепству и срећи! „Је л' могуће!" — Друг ће који рећи. Јест, вјере ми, мој поштени друже, Као доказ нска ти послуже Сузе дјеце, која за њим туже.

Михапла, св. Николе и св. Димитрије; на другој паге страни преглед Јована Дамаскииа о Пасхалији, са упуством, како се треба служити оном шемом, па наћи према кругу сунца и луне дотичну годину. На завршетку оштампане су ове рпјечи: „Нокшнп /И гндлш Пожидара коекоде. троуди^се № ск 1\- а с/иеренни нсродилконхЛ1то... Кх /ито «5 рождствл лг|ш. кроуг слхнцоу зј. л п8ни дј. злато число 31, делилјон з епа^та з. оукнбЦ1«хх". е се.)

митрополиту зворничко-тузлаи>ли Мапдићу поздрав. Коју знаде привинути себи, Да недужну претентали не би Прождрљивн грабежни јастреби. Нек Ти прича сиротиња раја, Кад пребјеже са босанског краја За времена најљућег вапаја; Гола, боса, изнемогла, гладна, Убио ју мраз и цича хладна, Оњемила — за се не зна јадна Он ју прима у наручја своја; Због њезина мира и покоја Покуца је на врата без броја. Још нокупи ону рајчад младу, Да ју отме невољи и јаду Учећи је под липом у хладу; Богатећ' је оштроумља духом, Свако од њих одјенуо рухом Нахранио бијелијем крухом. Сто тридесет и више на броју Довео је сам на руку своју На литурги у цркви да поју. Та црта му пред другим предњачи, Самосвјести биљег је најјачи, 1Нто босанској учини нејачи. Добротворче, сдавни слављениче, Сав ти народ из дна душе кличе: „Блажен, сретан био избраниче!" У свој идеш не у народ страни, Духовном га пићом пој и храни, Од заблуда одвраћај и брани.