Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Стр. 543

Разно.

Диван примјер. Ушљед велике суичане жеге, жоја је љетос сиалила, тако рећи, све земал>ске производе трудиога ратара — тежака у доњој Херцеговиии, иарочито у два котара : Билећском и Тр>ебињском, многе су рђаве иошљедице по_ стигле поједине тежачке фамилије. Из разлога тога поједине такове породице из доње Херцеговине (највише, како сам се освједочио, из Билећског котара) доселило је у ночетку ове јесени у Боспу и Носавину, да овамо, гд]е јс Бог дао особито ове године обилат род у разаим земаљским производима, тражи себп храну до прољећа идуће године. Такође је иеки Кукић из села Баљака (котара Билећског) у мјесецу септ. о. г. доселио овамо с' породицом (12 особа), и настанио се овђе у близини у неку неспретну колибицу, у којој би, што 'но реку у нас : „цркао магарац од зиме". А како је, сиромах, дошао касно, то нијс већ имао прилике да замучи с' породицом знмницу, радц које је и дошао у Босну. Јуче умрла му је једанаеето-годншња дјевојчица послије кратког али тешког боловањд. Па почем је мјесни парох био у даљини тако, да исти није могао доћи за извјесно вријеме, отишао је он (Кукић) у Релзево, да замоли којег од високопрочаене госп. евештеиика, наставника, у богословнји, да му над умрлијем дјететом сврши опијело. Његова молба била је успјешна. Високопреч. госп. Т. Алагић (коме пека Бог Отац наплати сваком срећом за то), еаслушавши молбу сиромаха тог, сврши опијело над мртвацем бесплатно. Опијело је извршено у цркви у присуству свију питомаца. А гштомцп, та узданица Херцсг-Босне, дадоше сваки помоћ уновцу поменутоме Кукићу, паравпо колико је који имао код себе тада. Између њпх (питомаца) један из Бијелзинског котара (Посавина), С. Ђ. II., питомац III године, из искренога саучешћа у жалости и невољи те породице, даде истоме јсдну форитау! Уз то још сви су питомци, пјевајући: „свјати Боже"... испратили до хладнога гроба преставлшујусја от мира сего. Овом приликом показали су наши врли богослови у Рељеву диван примјер сажаљења и саучешћа. Хвала им најсрдачнија и живљелп! Дај Боже, да се на овај хвале достојни примјер рељевскијех богослова и њихова одличног учитеља

1 г. Алагића угледају многи Срби, српски ђацп, свештеници и учитељи народни, и у опште сви пријатељи сиротиње. 22./Х1. 92. Ненад. Читање апостола. Инглези сматрају за особиту част кад могу у цркви чнтатп апостол. Г. Чеда Мијатовић, бивши српски министар, који сада живи у Енглеској, говорећи у једном свом лондонском допису у „Трговачком Гласнику" о раднпчком питању, велп између осталога и ово: „Енглези једнако се у г дубл а ују у нспитивање природе привредних задатака. Ово је у осталом једна чудна земља. Док један војвода од Девоншира, један од првпх племића енглеских, предсједава комисији, која тражи, да се радницима и сиротињи помогне, дотле предсједник кабинета, и то чак један Глестон, сматра за част да му се дозволи да ђацима у Аксфорду држи јавно предавање о исгорији уииверзитета, и да у цркви оксфордској на служби божијој чита апостол. Читање апостола у цркви у опште је једна привилегија, о коју се сви велшси људи отимају. У цркви једној блнзу мене сваке недјеље чита аиостол један стари и славни генерал. Кад сам год. 1886. водпо преговоре о закл>учењу мира с Бугарском у Букурешту, енглеско тамошње носланство и пнглеска колонија, задовољни са мојим настојавањем да се мир закључи, договоре се да ми даду доказ свога поштовања и ријеше — да ми понуде, да им идуће недјеље на служби у цркви њиховој очитазс апостол! Готово сам имао више муке да се од те части отмем, но да потшиием уговор о миру. И баш самсемного замјерио, што самтоодбио". Одговор цариградскаг патријарха: 0 поправци православног календара. Његова светост васељенски патрнјарх у Царпграду, господин Неофит VIII, под 8. јулом о. г. број 2628. изволиојепослати одговор свој високопреосвештеном митрополиту српском г. Михаилу, па писмо његово од 4. маја о. г., којим је тражио поправку календара, којим се служи сва нрапославна Ц |жва. (Види Источншс за Август, св. VIII. од 1892. год. стр. 410.) Одговор гласи : „Братски поздрављамо у име Божије драго нам и поштовано Високопреосвештенство, архијепископа биоградског и митрополита Србије, госп. Михаила. — Ра^осио јављамо Вашем уваженом Високсј^