Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 121

за прадЈедовску вЈеру, српско име и српски понос жртвовати. Елем с ког год гледишта узмеш Србине брате, српски калуђер ие заслужуЈ*е онијех силних неблагодарнијех ријечи, које ћеш данас врло често у нашем народу чути, особито у тако званој интелигенцији. Најпрво треба проучити прошлост српског калуђерства, и њихове заслуге, те их добро схватити, па онда осуђивати, ако је што аа осуђивање, а не нз неба па у ребра. Србине брате, код проучавања старих српских калуђера и данашњих, мораш узети у обзир првашње околности и садашње, а увијек брате имај у виду: „Какав народ онаки и калуђер", јер и калуђер долази из народа, а не с неба. * Е, брате Србине! Ко бијаше најбол>и учитељ свете матере цркве? — Који њезпну науку ширише међу народомУ — Који прогонише јеретике ? — Ко сачува предање свете матере цркве? — Ко је свој'ом крвљу запечатио истину православне вјере? Мили мој роде, нико други већ баш ерпски калуђер. Србине брате! опстанак нашег милог српског народа, дан-данас овиси, једино од сложног

и узајамног рада свију нас без разлике, а поглавито о савијесном и ваљаном раду српских учитеља и свештеника. Радимо ли ми свештеници и учитељи савијесно, сложно, и испуњавамо ли нашу дужност онако како треба, онда ће нам Свевишњи наш рад благословити, а кад је драги Бог с нама, ко може онда што про тиву нас ?!? * Но, при завршетку ово неколико редака напомињем . . . и то сабраћи монашествујућој „да никтоже без гријеха, токмо једини Бог", и свак је дакле на зарару, а само је драги Бог на карару". Браћо — и ако вас ко стане обасипатп неблагодарннм ријечнма, сјетите се дјела милости духовне, те праштајмо и онима, који су нас уврпједили, а уврједу трпљиво сносимо. — А сад рецимо: „Слава и српска хвала старом српском калуђерству и свештенству!" Угледајмо с.е браћо на наше старе, падаинама потомство рекне: „Слава и хвала нашим ста, рима!" У манастиру Гомионици, на св. Саву 1893. Петар Ст. Иванчевић,

0 Прва свештеиичка проповиЈед. Изговорена V. Недјеље св. вел. поста, у катедралној свето-Николајевској цркви у Котору.

Излазећи нрви пут на овај Амвон, са којега ви драги Христијани и ХристиЈ'анке слушате поучења о истинама вјере Христове; ступајући на ову катедру, са које се предаје света философија — права мисао о Богу; васпитавање и усавршавање човјека у духу религије Господа нашег Исуса Христа; приказујући се данас пред вама, у овом светом храму, у овом духовном училишту: у овој по ријечима св. Атанасија Великог ваеијонској гимназији, а по рпјечима Златоустовим школи мудрословља ; извршујући тијем заповјед небесног учитеља, коју кроз апостоле даде свпма њиховим пријемницима и нашљедницима — свештеницима: „ ЛутиујуЛи кроа вас свијеги, ироповједајше Јеванђем свима народима и , — Дужан у нрвој мојој ријечн пред пама јавно

Во Н/ИА Отцл Н Омнл И [КАТЛГО прнзнати, да сам мали и млад међу браћом свештено-служитељима, те нијесам дорастао да нросвијећујем ваш развнјени разум, да исправљам вашу вољу на добар иут, за пребуђивати у вама религиозно-побожне осјећаје; да ми се хоће доста времена, како би прибавио себи довољно знања искуства и вјештине, што се тражи од проповједниЕса црквеног, кад објављује људима вољу Божију, кад из вијерних хоће да ствара одабрани Божији пород, свети народ; — од проповједника који је обвезан говорити бесједе пуне науке и савјетовања. Ја сам топрв ушао у унутрашњу завјесу, од скора сам уведен по благодати св. Духа, која је на мене сишла с' неба, у светињу над светињама „ко гкатда шат^т," I ја сам тек цочео служити св. олтару и прино"