Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. Ш

јеванђелскијем питан>има у глапи 18., и у књизи 8. протину Фаиста у 2. глави; читајте дакле и разумијте. Спотицање шесто. Сн. ап. Павао у својој првој посланици Тимотију говори: ,.Обучавај се у побожиости; јер тјелесно обучавање мало је корисно, а побожност је корнсна" (I. Тим. IV. 7. и 8.) Овђе мисле противници да је тјелесно обучавање пост, који тобоже апостол куди кад каже: „Тјелесно обучавање (т. ј. пост) мало је корисно". Исирављање онијех, који се спотичу. На ове ријечи ап. Павла налазимо двојако тумачење. Прво од св. Амвросија, који под тјвлеспијем обучавањем разумијена пост, а под ријечју иобожност разумијева милостињу, т. ј. мплосрђе према сиромасима. Дакле кад ап. Павле говори да је тјелесно обучавање мало корисно, а побожпост корисна је много, тијем учи: да ност, особито код богатијех особа, имаде малу вриједност, ако се к томе не приложијош и мплосрђе и дареж.внвост према сиромасима. То исто говори и анђео Рафаило; „Добра је молптва с побожношћу и милостињом" (Тов. 12.). Према томе неко је рекао: „ ако хоЛеш да твоја молитва излети на небо, иодај јој двоја крила: иост и милосшињу и . А и св. Златоуст у наравоучењу 77. на јеванђел.е од Матеја слично овоме говори: „Пост, лежање, тјелесна чистоћа и праведност (супрушка вЈерност) само онијем, који све то чине, доноси користи. А милостиња, поучавање, љубав, корист је, која прелази и на ближњега, т. ј. тијем чинимо корист не самнма сеои, него и ближњијем својијем". Друго је тумачење, које је противно горњем, на горње ријечи ап. Павла од

св. Златоустог, који каже: „Тјелесно је обучавање мало корисно, а побожност је корпсна мпого, уш.вед које се обећава садашњи живот и будућп вјечни". На ове Павлове ријечи Злагоуст говорн овако: „Неки мисле и говоре о посту ово: није тјелесно обучавање (пост) нзго духовно, јер кад би бпло тјелесно, то би хранпло тијело; а како оно (обучавање) тијело топп, слаби и суши, нпје тјелесно. Дакле не говори о тјелесном обучавању. За то потребно нам је душевно обучавање, јер тјелесно обучавање — мало је корпспо за тијело; а обучавање у побожности доноси плод и за садашњост и за будућност, и утјешава и овдје и тамо". Из овпјех ријечи види се, да — по тумачењу Златоустову — тјелеспо обучавање, које мало корпсти доиоси тијелу, — као што каже апосгол, није пост. Јер како бн могао рећи апостол да пост ма ло вриједи, кад он често и ријечју и примјером побуђиваше своје ученике да посте? Како бн пак могао ставити насупрот посту шбожност , која јамчи животом садашњијем и будућијем, и која особито приличи посту, који даје и чува здравње у овоме земаљскоме лспвоту (Дап. I.), а у будућем прнма плаћу од Оца пебескога, по рпјечи Христовој : „ Да те не виде људи кад постиш, негч) Отац твој којп је у тајности; и Отац твој, који види тајпо, платпће тебн јавно". (Мат. VI. 18.)? Треће је тумачење од Кипријапа у слову о двојаком мученшптву, ^е учп, да је обучавање тјелесно једпно и само собом, без обучавања духа, мало корпсно, кад вели: „Калуђера не може оправдати ни мјесто пусто (усамљепо), ни хаљпна од длаке, ни сиромашпо хранење, ни падање ничице. — јер се под тијем покривалима много пута скрнва душа, која